Неоекспресионизам
Неоекспресионизам је стил касног модернистичког или ранопостмодерног сликарства и скулптуре који се појавио током касних 1970-их. Неоекспресионисти су се понекад називали Трансавангарда, Млади дивљаци или Neue Wilden, у зависности од земље. Карактерише га интензивна субјективност и грубо руковање материјалима.[1]
Неоекспресионизам је стил у модерној уметности и развијао се од 1970. године и био је доминантан око 1980. године. Сличан је америчкој лирској апстракцији и развијао се у Европи као реакција на концептуалну уметност и минимализам. Неоекспресионисти су се вратили експресивном фигуративном сликарству инспиришући се у делима немачких експресиониста Макса Бекмана, Георга Гроса, и норвешког сликара Едварда Мунка.
Неоекспресионизам се развио као реакција на концептуалну уметност[2] и минималну уметност[3] 1970-их. Неоекспресионисти су се вратили портретисању препознатљивих објеката, као што је људско тело (иако понекад на апстрактан начин), на груб и насилно емотиван начин, често користећи живе боје.[4] Отворено је инспирисан немачким експресионистичким сликарима, као што су Емил Нолде, Макс Бекман, Георг Грос, Ернст Лудвиг Кирхнер, Џејмс Енсор и Едвард Мунк. Такође је повезано са сликарством америчке лирске апстракције 1960-их и 1970-их, Покретом Чикашких имаџиста, Фгуративном школом Области залива 1950-их и 1960-их, наставком апстрактног експресионизма, преседанима у поп сликарству,[5] и Сликарством новог имиџа: нејасан термин из касних 1970-их примењен на сликаре који су користили упечатљив фигуративни стил са сликама налик цртаним филмовима и абразивним руковањем захваљујући неоекспресионизму. Израз Нова слика слика добио је значај на изложби 1978. под називом Сликарство новог имиџа која је одржана у Музеју Витни.[6]
Критички пријем
[уреди | уреди извор]Неоекспресионизам је доминирао тржиштем уметности све до средине 1980-их.[7] Стил се појавио на међународном нивоу и многи критичари, као што су Акил Бонито Олива и Доналд Каспит, сматрали су га оживљавањем традиционалних тема самоизражавања у европској уметности након деценија америчке доминације. О друштвеној и економској вредности покрета се жестоко расправљало.[8] Са тачке гледишта историје модерне уметности, ликовни критичар Роберт Хјуз је одбацио неоекспресионистичко сликарство као ретроградно, као неуспех радикалне имагинације, и као жалосну капитулацију пред уметничким тржиштем.[9]
Критичари као што су Бенџамин Бухло, Хал Фостер, Црејг Овенс и Мира Шор били су веома критични према његовом односу према тржишној продајности сликарства на брзорастућем тржишту уметности, славних личности, реакције против феминизма, анти-интелектуализма и повратка митским темама и индивидуалистичких метода које су сматрали превазиђеном.[10][8] Жене су биле ноторно маргинализоване у покрету,[11] а сликари попут Елизабет Мари[12] и Марије Ласниг изостављени су са многих његових кључних изложби, а најексплицитнија је изложба Нови дух у сликарству из 1981. у Лондону која је укључивала 38 мушких сликара, али ниједну сликарку.[13]
Неоекспресионизам широм света
[уреди | уреди извор]Покрет је постао познат као Трансавангарда у Италији и Млади дивљаци у Немачкој, и група Слободна фигуративност је формирана у Француској 1981. године.[14]
Неоекспресионистички уметници у свету
[уреди | уреди извор]- Георг Базелиц (Georg Baselitz)
- Анзелм Кифер (Anselm Kiefer)
- Јорг Имендорф (Jörg Immendorff)
- САД
- Жан- Мишел Басквајт (Jean-Michel Basquiat)
- Ерик Фишл (Eric Fischl)
- Дејвид Сале (David Salle)
- Џулијан Шнабел (Julian Schnabel)
- Француска
- Реми Бланшард (Rémi Blanchard)
- Франсоа Басронд (François Boisrond)
- Роберт Комбас (Robert Combas)
- Херве Ди Роса (Hervé Di Rosa)
- Стил се понекад зове Figuration Libre.
- Италија
- Франческо Клемент (Francesco Clemente)
- Сандро Киа (Sandro Chia)
- Енцо Куки (Enzo Cucchi)
- Стил се понекад зове Трансавангарда
- Енглеска
- Дејвид Хокнеј (David Hockney)
- Френк Ојербах (Frank Auerbach)
- Леон Кософ (Leon Kossoff)
- Холандија
- Meno Bars (Menno Baars)
- Јужна Африка
- Марлен Думас (Marlene Dumas)
- Шпанија
- Мигел Барцело (Miquel Barcelo)
- Аустралија
- Џорџ Џитез (George Gittoes)
- Мексико
- Жулијо Галан (Julio Galán)
- Чешка
- Јири Георг Докупил (Jiři Georg Dokupil)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chilvers, Ian and John Glaves-Smith (2009). A Dictionary of Modern and Contemporary Art. Oxford University Press. стр. 503.
- ^ „Wall Drawing 811 – Sol LeWitt”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2007. г. Приступљено 15. 05. 2023. Непознати параметар
|arhiviranjeURL=
игнорисан [|arhiviranjeurl=
се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|arhiviranjeURL=
и|archive-url=
(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|arhiviranjedatum=
и|archive-date=
(помоћ) - ^ Hinant, Cindy (2014). Meyer-Stoll, Christiane, ур. Gary Kuehn: Between Sex and Geometry. Cologne: Snoeck Verlagsgessellschaft. стр. 33. ISBN 978-3864421099.
- ^ Graham Thompson (2007). American Culture in the 1980s. Edinburgh University Press. стр. 73.
- ^ Chilvers, Ian and John Glaves-Smith (2009). A Dictionary of Modern and Contemporary Art. Oxford University Press. стр. 503–504.
- ^ [1] New Image Painting, Oxford Reference
- ^ Graham Thompson (2007). American Culture in the 1980s. Edinburgh University Press. стр. 70.
- ^ а б Kurczynski, Karen (2011). „Neo-Expressionism in America”. Grove Art Online. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T2090601.
- ^ Graham Thompson (2007). American Culture in the 1980s. Edinburgh University Press. стр. 71.
- ^ Graham Thompson (2007). American Culture in the 1980s. Edinburgh University Press. стр. 30.
- ^ Cohen, Alina (2019-03-01). „The Bad Boy Artists of the 1980s Owe a Debt to Their Feminist Predecessors”. Artsy (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-07.
- ^ Jones, Amelia (2009). A Companion to Contemporary Art Since 1945 (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-5235-8.
- ^ „A New Spirit of Painting makes a comeback (with one woman artist this time)”. www.theartnewspaper.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-06.
- ^ Tate. „Neo-expressionism”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Antonín Matějček cited in Gordon, Donald E. (1987). Expressionism: Art and Idea. New Haven: Yale University Press. стр. 175. ISBN 9780300033106.
- Frank Krause, ур. (2010). Expressionism and Gender / Expressionismus und Geschlecht. ISBN 3899717171.. Göttingen: V&R unipress.
- Jonah F. Mitchell (Berlin, 2003). Doctoral thesis Expressionism between Western modernism and Teutonic Sonderweg. Courtesy of the author.
- Friedrich Nietzsche (1872). The Birth of Tragedy Out of The Spirit of Music. 1995. ISBN 0-486-28515-4. Trans. Clifton P. Fadiman. New York: Dover.
- Judith Bookbinder (2272). Boston modern: figurative expressionism as alternative modernism,. ISBN 978-1-58465-488-9. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) (Durham, N.H.: University of New Hampshire Press; Hanover: University Press of New England, ©2005.). ISBN 1-58465-488-0 - Bram Dijkstra. American expressionism: art and social change, 1920–1950,. ISBN 978-0-8109-4231-8. (New York: H.N. Abrams, in association with the Columbus Museum of Art, 2003.). ISBN 0-8109-4231-3
- Elger, Ditmar. Expressionism-A Revolution in German Art. ISBN 978-3-8228-3194-6.
- Paul Schimmel and Judith E Stein. The Figurative fifties: New York figurative expressionism, The Other Tradition. ISBN 978-0-91749312-6. (Newport Beach, California: Newport Harbor Art Museum: New York: Rizzoli, 1988.). ISBN 978-0-8478-0942-4
- Herskovic, Marika (2009). American Abstract and Figurative Expressionism: Style Is Timely Art Is Timeless. New York School Press. ISBN 978-0-9677994-2-1.
- Lakatos Gabriela Luciana, Expressionism Today, University of Art and Design Cluj Napoca, 2011
- Brown, Callum (2013). Postmodernism for historians. London: Routledge. ISBN 978-1-315-83610-2.
- Bruner, Edward M. (1994). „Abraham Lincoln as Authentic Reproduction: A Critique of Postmodernism” (PDF). American Anthropologist. 96 (2): 397—415. JSTOR 681680. S2CID 161259515. doi:10.1525/aa.1994.96.2.02a00070. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2020. г.
- Callinicos, Alex (1989). Against postmodernism: a marxist critique. Cambridge: Polity Press. ISBN 0-7456-0614-8.
- Devigne, Robert (1994). „Introduction”. Recasting conservatism: Oakeshott, Strauss, and the response to postmodernism. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 0-300-06868-9.
- Foucault, Michel (1978). The History of Sexuality: an introduction. ISBN 978-1-4114-7321-8. OCLC 910324749.
- Foucault, Michel (15. 4. 2013). Archaeology of Knowledge. ISBN 978-0-203-60416-8. doi:10.4324/9780203604168.
- Foucault, Michel (17. 4. 2018). The order of things: an archaeology of the human sciences. ISBN 978-1-317-33667-9. OCLC 1051836299.
- Foucault, Michel (2020). Discipline and Punish: the birth of the prison. Penguin Books. ISBN 978-0-241-38601-9. OCLC 1117463412.
- Goodchild, Barry (1990). „Planning and the Modern/Postmodern Debate”. The Town Planning Review. 61 (2): 119—137. JSTOR 40112887. doi:10.3828/tpr.61.2.q5863289k1353533.
- Hatch, Mary (2013). Organization theory : modern, symbolic, and postmodern perspectives. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-964037-9.
- Hatuka, Tali; d'Hooghe, Alexander (2007). „After Postmodernism: Readdressing the Role of Utopia in Urban Design and Planning”. Places. 19 (2): 20—27.
- Hicks, Stephen (2011). Explaining postmodernism : skepticism and socialism from Rousseau to Foucault. Roscoe, Illinois: Ockham's Razor Publishing. ISBN 978-0-9832584-0-7.
- Hutcheon, Linda (2002). The politics of postmodernism. London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-42605-0.
- Irving, Allan (1993). „The Modern/Postmodern Divide and Urban Planning”. University of Toronto Quarterly. 62 (4): 474—487. S2CID 144261041. doi:10.3138/utq.62.4.474.
- Lyotard, Jean-François (1989). The Lyotard reader. Oxford, UK / Cambridge, Massachusetts: Blackwell. ISBN 0-631-16339-5.
- Mura, Andrea (2012). „The Symbolic Function of Transmodernity” (PDF). Language and Psychoanalysis. 1 (1): 68—87. doi:10.7565/landp.2012.0005 . Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2015. г. Приступљено 15. 05. 2023. Непознати параметар
|arhiviranjeURL=
игнорисан [|arhiviranjeurl=
се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|arhiviranjeURL=
и|archive-url=
(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|arhiviranjedatum=
и|archive-date=
(помоћ) - Simonsen, Kirsten (1990). „Planning on 'Postmodern' Conditions”. Acta Sociologica. 33 (1): 51—62. JSTOR 4200779. S2CID 144268594. doi:10.1177/000169939003300104.
- Sokal, Alan; Bricmont, Jean (1999). Intellectual impostures: postmodern philosophers' abuse of science. London: Profile. ISBN 1-86197-124-9.
- „Graphic Design in the Postmodern Era”. Emigre (47). 1998.
- Alexie, Sherman (2000). "The Toughest Indian in the World" ISBN 0-8021-3800-4
- Anderson, Perry (1998). The origins of postmodernity. London: Verso.
- Anderson, Walter Truett. (1995). The Truth about the Truth (New Consciousness Reader). New York: Tarcher. ISBN 0-87477-801-8.
- Arena, Leonardo Vittorio (2015). On Nudity. An Introduction to Nonsense. Mimesis International.
- Ashley, Richard and Walker, R. B. J. (1990) "Speaking the Language of Exile." International Studies Quarterly v 34, no 3 259–68.
- Bauman, Zygmunt (2000) Liquid Modernity. Cambridge: Polity Press.
- Beck, Ulrich (1986). Risk Society: Towards a New Modernity..
- Benhabib, Seyla (1995) "Feminism and Postmodernism" in (ed. Nicholson) Feminism Contentions: A Philosophical Exchange. New York: Routledge.
- Berman, Marshall (1982). All That Is Solid Melts into Air: The Experience of Modernity. ISBN 0-14-010962-5..
- Bertens, Hans (1995). The Idea of the Postmodern: A History. London: Routledge. ISBN 978-0-415-06012-7..
- Best, Steven and Douglas Kellner (1991). Postmodern Theory. ISBN 0898624185.
- Best, Steven, Douglas Kellner (1997). The Postmodern Turn. ISBN 1572302216. excerpt and text search
- Best, Steven, Douglas Kellner. The Postmodern Adventure: Science, Technology, and Cultural Studies at the Third Millennium. . Guilford Press, (2001) ISBN 978-1-57230-665-3
- Bielskis, Andrius (2005). Towards a Postmodern Understanding of the Political: From Genealogy to Hermeneutics. (Palgrave Macmillan, 2005).
- Brass, Tom, (2000). Peasants, Populism and Postmodernism. London: Cass. .
- Butler, Judith (1995) 'Contingent Foundations' in (ed. Nicholson) Feminist Contentions: A Philosophical Exchange. New York: Routledge.
- Callinicos, Alex, (1999). Against Postmodernism: A Marxist Critique. Cambridge: Polity. .
- Dirlik, Arif; Zhang, Xudong, ур. (2000). Postmodernism & China. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 0-8223-8022-6. OCLC 52341080.
- Drabble, M. The Oxford Companion to English Literature, 6 ed., article "Postmodernism".
- Farrell, John. "Paranoia and Postmodernism," the epilogue to Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau. Cornell University Press. 2006., 309–327.
- Featherstone, M. (1991) Consumer culture and postmodernism, London; Newbury Park, Calif., Sage Publications.
- Giddens, Anthony (1991) Modernity and Self Identity, Cambridge: Polity Press.
- Gosselin, Paul (2012) Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. volume I. Samizdat Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. Volume I ISBN 978-2-9807774-3-1
- Goulimari, Pelagia (ed.) (2007) Postmodernism. What Moment? Manchester: Manchester University Press ISBN 978-0-7190-7308-3
- Grebowicz, Margaret, (ур.). Gender After Lyotard. ISBN 978-0-7914-6956-9. . NY: Suny Press, (2007)
- Greer, Robert C. (2003). Mapping Postmodernism. IL: Intervarsity Press. ISBN 0-8308-2733-1.
- Groothuis, Douglas. (2000). Truth Decay. Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press..
- Harvey, David (1989). The Condition of Postmodernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change. ISBN 0-631-16294-1.
- Honderich, T., The Oxford Companion to Philosophy, article "Postmodernism".
- Hutcheon, Linda (2002). The Politics of Postmodernism.
- Jameson, Fredric (1991). Postmodernism, or, the Cultural Logic of Late Capitalism. ISBN 0-8223-1090-2.
- Jarzombek, Mark (2016). Digital Stockholm Syndrome in the Post-Ontological Age. Minneapolis: University of Minnesota Press.
- Kimball, Roger (2000). Experiments against Reality: the Fate of Culture in the Postmodern Age. Chicago: I. ISBN 1-56663-335-4..R. Dee. viii, 359 p.
- Kirby, Alan (2009). Digimodernism. New York: Continuum..
- Lash, S (1990). The sociology of postmodernism. London, Routledge.
- Lucy, Niall (2016). A dictionary of Postmodernism. ISBN 978-1-4051-5077-4.
- Lyotard, Jean-François (1984). The Postmodern Condition: A Report on Knowledge. ISBN 0-8166-1173-4.
- Lyotard, Jean-François. (1988). The Postmodern Explained: Correspondence 1982–1985. ISBN 0-8166-2211-6.. Ed. Julian Pefanis and Morgan Thomas.
- Lyotard, Jean-François (1993), "Scriptures: Diffracted Traces." In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), 2004.
- Lyotard, Jean-François (1995), "Anamnesis: Of the Visible." In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), 2004.
- MacIntyre, Alasdair, After Virtue: A Study in Moral Theory (University of Notre Dame Press, 1984, 2nd edn.).
- Magliola, Robert (2000). On Deconstructing Life-Worlds: Buddhism, Christianity, Culture. ISBN 0-7885-0295-6.. (Atlanta: Scholars Press of American Academy of Religion, 1997; Oxford: Oxford University Press. , cloth. ISBN 0-7885-0296-4, pbk).
- Magliola, Robert. Derrida on the Mend. (Lafayette: Purdue University Press, 1984; 1986; pbk. 2000, ISBN I-55753-205-2).
- Manuel, Peter. "Music as Symbol, Music as Simulacrum: Pre-Modern, Modern, and Postmodern Aesthetics in Subcultural Musics," Popular Music 1/2, 1995, pp. 227–239.
- McHale, Brian (1992), Constructing Postmodernism. NY & London: Routledge.
- McHale, Brian (2007), "What Was Postmodernism?" electronic book review, [2] Архивирано 18 јул 2018 на сајту Wayback Machine
- McHale, Brian, (2008). „1966 Nervous Breakdown, or, When Did Postmodernism Begin?”. Modern Language Quarterly. 69 (3): 391—413. .
- McHale, Brian, (1987). Postmodernist Fiction. London: Routledge. .
- Murphy, Nancey, (1997). Anglo-American Postmodernity: Philosophical Perspectives on Science, Religion, and Ethics. Westview Press. .
- Natoli, Joseph (1997). A Primer to Postmodernity. ISBN 1-57718-061-5.
- Norris, Christopher (1990). What's Wrong with Postmodernism: Critical Theory and the Ends of Philosophy. ISBN 0-8018-4137-2.
- Pangle, Thomas L. (1991). The Ennobling of Democracy: The Challenge of the Postmodern Age. ISBN 0-8018-4635-8.. Baltimore, The Johns Hopkins University Press.
- Park, Jin Y., ed. (2006). Buddhisms and Deconstructions. Lanham: Rowland & Littlefield. ISBN 978-0-7425-3418-6.
- Pérez, Rolando. Ed. Agorapoetics: Poetics after Postmodernism. Aurora: The Davies Group, Publishers. 2017. ISBN 978-1-934542-38-5.
- Philip B. Meggs; Alston W. Purvis (2011). „22”. Meggs' History of Graphic Design (5 изд.). John Wiley & Sons, Incorporated. ISBN 978-0-470-16873-8.
- Powell, Jim (1998). "Postmodernism For Beginners" ISBN 978-1-934389-09-6
- Sim, Stuart. (1999). "The Routledge critical dictionary of postmodern thought" ISBN 0-415-92353-0
- Sokal, Alan and Jean Bricmont (1998). Fashionable Nonsense: Postmodern Intellectuals' Abuse of Science. ISBN 0-312-20407-8.
- Stephen, Hicks (2014). "Explaining Postmodernism: Skepticism and Socialism from Rousseau to Foucault (Expanded Edition)", Ockham's Razor Publishing
- Vattimo, Gianni (1989). The Transparent Society. ISBN 0-8018-4528-9.
- Veith Jr., Gene Edward (1994). Postmodern Times: A Christian Guide to Contemporary Thought and Culture. ISBN 0-89107-768-5.
- Windschuttle, Keith (1996). The Killing of History: How Literary Critics and Social Theorists are Murdering Our Past. New York: The Free Press..
- Woods, Tim (2002). Beginning Postmodernism,. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-5211-4. Текст „origyear-1999” игнорисан (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- And then it went boom, on the neo-expressionist "Neuen Wilden" artists