Вестерн — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
Разне исправке; козметичке измене
м (ciscenje mrtvih veza)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{bez inlajn referenci}}
[[Датотека:great train robbery still.jpg|десно|мини|190п|Џастус Д. Барнс у филму ''[[Велика пљачка воза]]'']]
'''Вестерн''' ({{јез-енгл|Western}}) је [[жанр]] [[стваралаштво|стваралаштва]] у [[књижевност|књижевној]], [[филмски жанрови|филмској]], [[радио|радијској]], [[телевизија|телевизијској]], [[стрип]] и другим [[уметност]]има. Вестерни углавном тематизирају догађаје који се углавном одвијају у другој половини [[19. век]]а на западу [[Сједињене Америчке Државе|Седињених Држава]] (познат као [[Дивљи запад]]), али и у западној [[Канада|Канади]] и [[Мексико|Мексику]]. Неки вестерни смештени су у ранија раздобља као што је Битка за Аламо [[1836]], но они се углавном одвијају у времену након [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] и пре краја Индијанских ратова 1890, иако постоји неколико касних вестерна (нпр. ''[[Дивља хорда]]''), док су неки смештени у доба Мексичке револуције 1920.
 
Вестерни често приказују сукоб примитивног и застарелог начина живота и модерне технологије или друштвених промена. Често за такве описе служе приказивања сукоба између домородаца и дошљака или америчке коњице, или пак опасност која пријети ранчерима од [[Индустријска револуција|Индустријске револуције]]. Амерички вестерни четредесетих и педесетих година наглашавају вредности части и пожртвованости. Вестерни из шездесетих и седамдесетих су често обојени песимистичким тоновима, славећи бунтовног антијунака и наглашавајући цинизам, бруталност и неправедност америчког запада.
 
;Класични вестерни
: Први вестерн филм био је ''[[Велика пљачка воза]]'' из 1903., неми филм редитеља [[Едвин С. Портер|Едвина С. Портера]] с [[Бронко Били Андерсон|Бронко Билијем Андерсоном]] у главној улози. Популарност филма отворила је врата Андерсону да постане прва филмска каубојска звезда; снимио је неколико стотина кратких вестерн филмова. Жанр је био толико популаран да је ускоро добио конкуренцију у облику [[Вилијам С. Харт|Вилијама С. Харта]]. Златно доба вестерн филмова одређује рад двојице редитеља: [[Џон Форд|Џона Форда]] (у чијим је филмовима у главној улози често наступао [[Џон Вејн]]) и [[Хауард Хокс|Хауарда Хокса]].
 
;Шпагети-вестерни
: У студијама жанра, филмови који мењају традиционалне елементе жанра називају се „ревизионистички“. Након почетка шездесетих, многи амерички редитељи почели су доводити у питање и мијењати многе традиционалне елементе вестерна. Једна од већих промјена био је пуно позитивнији приказ Индијанаца који су у пријашњим филмовима третирани као „примитивни“. Публика је била охрабрена доводити у питање јунак против зликовца двобој и моралност кориштења насиља у сврху тестирања једног јунака или како би доказали право једнога од њих.
 
: Неки савремени вестерни дају женама снажније улоге. Један од ранијих филмова који обухватају све ове елементе био је пустоловни филм из 1956., ''Последњи вагон'' у којем [[Ричард Видмарк]] игра белца којег су одгојили [[Команчи]], а којег прогоне бијелци, са [[Фелиција Фар|Фелицијом Фар]] и Сузан Конер у улогама младих жена присиљених преузети лидерске улоге.
 
; Асид вестерни
: Филмски критичар Џонатан Розенбаум говори о промјени жанра у шездесетима и седамдесетима као о асид вестернима, који су повезани са [[Денис Хупер|Денисом Хупером]], [[Џим Макбрајд|Џимом Макбрајдом]] и [[Руди Верлицер]], као и филмове ''[[Пуцање (филм)|Пуцање]]'' [[Монте Хелман|Монтеа Хелмана]], бизарни експериментални филм ''Кртица'' [[Alejandro Jodorowsky|Alejandra Jodorowskog]] и ''Greaser Palace'' [[Роберт Дауни Млађи.|Роберта Даунија Млађег]] ''Ел Топо'' из 1970. је алегоријски, култни вестерн и андерграунд филм о епонимском јунаку - насилном, у црно обучено револверашу - и његовом мисијом просвјећивања. Филм је пун бизарних ликова и догађања, осакаћених и патуљастих перформера и јаких доза хришћанског симболизма и источњачке филозофије. И неки шпагети-вестерни су прекорачили границу асид жанра, као што је мистични ''Кеома'' Енца Г. Кастеланија из 1976., вестерн који обрађује метафизички ''[[Седми печат]]'' [[Ингмар Бергман|Ингмара Бергмана]].
 
: Од новијих филмова, издвајају се ''[[Вокер (филм)|Вокер]]'' [[Алекс Кокс|Алекса Кокса]] и ''[[Мртав човек]]'' [[Џим Џармуш|Џима Џармуша]]. Розенбаум описује „ацид вестерне“ као „формулирање хладне, примитивне поезије која оправдава њен халуцинирајући садржај.“ Коначно, „ацид вестерн“ изражава сензибилитет контракултуре да критикује и замени капитализам са својим алетрантивним верзијама промене.
1.572.075

измена

Мени за навигацију