Анг Ли

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Анг Ли
Ang Lee - 66ème Festival de Venise (Mostra).jpg
Анг Ли 2009. године, МОСТРА
Пуно имеАнг Ли
Датум рођења(1954-10-23)23. октобар 1954.(65 год.)
Место рођењаКаоку
 Пингтунг, Тајван Кина
СупружникЏејн Лин (1983. до данас)
IMDb веза

Анг Ли (кинески: 李安; пинјин: Lǐ Ān; рођен 23. октобра 1954) амерички је редитељ, тајванског порекла.[1][2] Режирао је жанровски веома различите филмове: Eat Drink Man Woman (1994), Разум и осећајност (1995), Притајени тигар, скривени змај (2000), Хулк (2003), као и филм Планина Броукбек (2005), за који је добио Оскара за најбољег редитеља. Лиово дело је познато по свом емоционалном набоју, за који критичари сматрају да је одговоран за његов успех у ублажавању културних баријера и постизању међународног признања.[3][4][5][6][7][8]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и школовање[уреди | уреди извор]

„формирање јединке одређује њену перцепцију света, нарочито стварима које се догађају пре 20. године особе,” те пошто он није отишао у САД док није имао 23 године, „шта год да радим, шта год да апсорбујем изван [Тајвана], моја природа остаје веома тајванска ... Ја сам у основи одрастао овде, помешан са многим другим стварима. Тајван је такав. Где год да снимам свој филм, то тајвански је филм”.

-Анг Ли, говори о својој привржености Тајвану. Сабина Ченг & Лилијан Ву, 1. октобар 2016[9]

Лијеви родитељи су живели у Кини све до избијања Кинеског грађанског рата 1949. године, када беже у Пингтунг, пољопривредни регион у југоисточном делу Тајвана.[10][11] Лијев отац добио је место директора основне школе у Каокоу, па је Ли од малих ногу био принуђен да учи калиграфију и чита кинеске класике. Он је желео да Ли буде професор, а овог је све више привлачила филмска уметност, па 1979. одлази на студије драме у Илиноис. Након завршетка факултета жени се са Џејн Лин, која је радећи као молекуларни биолог, издржавала породицу све до Лијевог филма Разум и осећајност (1995), када се он коначно пробија у Холивуд.

Први филмови[уреди | уреди извор]

Анг Ли је релативно касно почео да се активно бави режирањем филмова. Свој први филм Pushing Hands, који је био биоскопски хит на Тајвану, снимио је 1992. године. Након тога долазе филмови The Wedding Banquet (1993) и Eat Drink Man Woman (1994), за које добија по једну номинацију за Оскар и Златни глобус. Филмом Разум и осећајност (1995), са Хју Грантом и Кејт Винслет у главним улогама, почиње његов успон међу филмске звезде. Тај филм је имао чак седам номинација за Оскар, а освојио је једино Оскар за најбољи адаптирани сценарио. Ту су још и три БАФТА награде, као и Златни глобус за најбољи филм.

Године 1997. снима филм The Ice Storm, a 1999. ратну драму Ride with the Devil. Поново привлачи пажњу критике 2000. године, филмом Crouching Tiger, Hidden Dragon. За овај акциони трилер добија чак четири Оскара, од којих је један и Оскар за најбољи страни филм. Поред награда Америчке филмске академије, добио је још и 14 номинација за БАФТА награде (од којих је добио четири), као и три номинације за Златни глобус (добио два).

Филмови The Hire и Хулк, које производи 2002. односно 2003. године, нису добили позитивне критике, иако су били блокбастери, нарочито филм Хулк, који је широм света зарадио више од 250 милиона долара. Након оваквих успеха, Анг Ли намерава да се повуче на неко време, али га отац убеђује да настави са снимањем. Највећи успех тек следи...

„Планина Броукбек“[уреди | уреди извор]

Године 2004. Ли одлучује да екранизује Пулицером награђен роман Планина Броукбек од Ени Прул. Иако за филм није издвојена велика сума новца, интензивно је медијски праћен и пре него што је премијерно приказан. Због контарверзне теме о љубави између два мушкарца, Планина Броукбек, са Хитом Леџером и Џејком Џиленхолом у главним улогама, постаје културни феномен и блокбастер. То је најнаграђиванији филм 2005. године (добио је 71 награду). Између многих награда и признања широм света, издваја се неколико Златних глобуса, БАФТА награда, Златни лав на Филмском фестивалу у Венецији и чак осам номинација за Оскара, од којих су две биле Оскар за најбољи филм и Оскар за најбољег редитеља. Најбољи филм те године је била драма Фатална несрећа, али је Ли добио Оскар за најбољег редитеља. Тиме је постао прва особа из Азије и прва обојена особа која је добила ову награду.

Године 2007. снимио је ратну драму Lust, Caution, смештену у време Другог светског рата, за коју добија другог „Златног лава“, а две године касније излази филм Taking Woodstock, комедија која је премијерно приказана на Канском фестивалу 2010. године.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Лее живи у Ларчмонту, у округу Вестчестер у Њујорку, са супругом Џејн Лин која је микробиолог по занимању, а за коју се оженио 1983. године. Они имају два сина, Хана (рођеног 1984. године) и Мејсона (рођен 1990. године).[12] Ли се понекад описује као натурализовани амерички грађанин,[13][14][15] мада он каже да је заправо стални резидент у Сједињеним Државама. [16][17] Ли је изјавио да припада таоизму и стога верује у Буду.[18]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм Оскар БАФТА Златни глобус
Номинације Освојено Номинације Освојено Номинације Освојено
1992 Pushing Hands
1993 The Wedding Banquet
1
1
1994 Eat Drink Man Woman
1
1
1
1995 Разум и осећајност
7
1
12
3
6
2
1997 The Ice Storm
2
1
1
1999 Ride with the Devil
2000 Crouching Tiger, Hidden Dragon
10
4
14
4
3
2
2002 The Hire
2003 Хулк
2005 Планина Броукбек
8
3
9
4
7
4
2007 Lust, Caution
2
1
2009 Taking Woodstock

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Williams, Sarah (20. 2. 2013). „'Life of Pi's Ang Lee Conquers Anti-Asian Bias”. Voice of America. Приступљено 20. 2. 2013. »Like many Asian-Americans in Hollywood's film industry, Chinese-born American film director Ang Lee struggled for acceptance early in his career.« 
  2. ^ Corliss, Richard (20. 11. 2012). „Ang Lee’s Life of Pi: Storm and Fang, Water and Wonder”. Time. Приступљено 20. 11. 2012. »The Chinese-born American director mastered the nuances of 19th-century English manners in Sense and Sensibility, set martial-artist adversaries to dancing on tree tops in Crouching Tiger, Hidden Dragon and sold the mainstream audience on the love story of two cowboys in Brokeback Mountain 
  3. ^ „Life of Pi - film that transcends global emotions”. indiatimes.com. 27. 9. 2012. Приступљено 27. 9. 2012. 
  4. ^ „Speaking a Universal Language: Director Ang Lee”. gotoread.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2015. Приступљено 18. 2. 2008. 
  5. ^ „Ang Lee and His Thoughts”. asian-nation.org. 28. 12. 2005. Приступљено 28. 12. 2005. 
  6. ^ Phippen, Richard (18. 11. 2008). „Ang Lee's Hulk - FOR (& Against)”. sky.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. Приступљено 18. 11. 2008. 
  7. ^ „The Western look Ang Lee: everywhere, nor sets traces”. best-news.us. 12. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 05. 11. 2013. Приступљено 12. 3. 2013. 
  8. ^ „Kevin Kline, Ang Lee, and Sigourney Weaver on "The Ice Storm". filmscouts.com. 4. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2010. Приступљено 4. 6. 2010. 
  9. ^ Sabine, Cheng; Lilian, Wu (2016-10-01). „Ang Lee speaks of his attachment to Taiwan”. Focus Taiwan. 
  10. ^ Ho Yi. Family and friends praise Ang Lee's quiet dedication. Taipei Times. 7 March 2006.
  11. ^ Lipworth, Elaine (26. 4. 2013). „Ang Lee: My family values”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 1. 10. 2016. 
  12. ^ Frey, Jennifer (25. 11. 2007). „A Chicken Coop, but No Tigers”. The New York Times. Приступљено 25. 4. 2010. 
  13. ^ Frater, Patrick (4. 10. 2007). „Taiwan breaking the arthouse mold”. Variety. [мртва веза]
  14. ^ Abramowitz, Rachel (27. 8. 2009). „Ang Lee, hippie?”. Los Angeles Times. 
  15. ^ „Ang Lee 'very satisfied' new film shown in entirety”. The China Post. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. 
  16. ^ „戰爭人性與電影科技 李安:視覺對我是信仰 [Humanity during War and Film Technologies: Interview of Ang Lee]”. 中天的夢想驛站 (на језику: Chinese). 12. 11. 2016. Корисна информација се налази на: 23:20. CtiTV. »我很想跟他們講其實我也沒有入美國籍,我拿的還是綠卡。(I want to tell them that I am not naturalized. I still hold the green card.)« 
  17. ^ Dilley, Whitney Crothers (23. 12. 2014). The Cinema of Ang Lee: The Other Side of the Screen 2nd Edition. Wallflower Press. стр. 29. ISBN 978-0231167734. 
  18. ^ Ebert, Roger (2012-11-17). „Ang Lee: Of water and Pi - Interviews”. Roger Ebert. Приступљено 2019-02-20. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]