Епископ шумадијски Сава — разлика између измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
||
Ред 52: | Ред 52: | ||
<center> |
<center> |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
Датотека:Епископ Сава Вуковић 1966. године.jpg|Епископ Сава Вуковић 1966. године. |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava u mladosti.JPG|У младости |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Svetozar Vukovic, Vladika Sava u basti svog rodnog doma u Senti.JPG|У башти свог родног дома у Сенти |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Predsednik Tito i Jovanka Broz sa patrijarhom Germanom i vladikom Savom Vukovicem.JPG|У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava, sa majkom.JPG|Са мајком |
|||
Датотека::Stevan Kragujevic, Vladika Sava sa majkom, bratom Nikolom, njegovom porodicom i prijateljima, Senta, ulica Zarka Zrenjanina 10.JPG|Са мајком, братом Николом и пријатељима у Сенти |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava u Vladican .JPG|Испред Владичанског двора у Вршцу |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Vladika Sava u rodnoj S .JPG|У родној Сенти |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, urednik Radoslav Mirosa.jpg|Са Патријархом Павлом |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Episkop Sumadijski Sava, dec. 1996.JPG|Епископ шумадијски Сава,1996. |
|||
Датотека:Stevan Kragujevic, Episkop sumadijski Sava .JPG |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
</center> |
</center> |
Верзија на датум 17. март 2019. у 07:18
Сава Вуковић | |
---|---|
Датотека:Sava sumadijski.gif | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. април 1930. |
Место рођења | Сента, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 16. јун 2001.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија ( Република Србија) |
Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) је био епископ шумадијски и дописни члан САНУ.
Биографија
Његово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1958. године. Године 1957. и 1958. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи истовремено на докторској дисертацији „Типик архиепископа Никодима“. Докторирао је 15. маја 1961. године на Богословском факултету у Београду.
Замонашен је у манастиру Ваведење 1959. године, а за викарног епископа моравичког хиротонисан је 1961. године у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Германа, епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.
На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао 1977. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).
Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, Средњезападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у Шумадији а преко педест је освештао. Подигао је Цркву Св. Ђорђа у Вишевцу, родном месту вожда Карађорђа као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ“ (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље“, Богословију „Светог Јована Златоустог“ у Грошници. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.
Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.
Преминуо је 16. јуна 2001. и сахрањен је у Крагујевцу.[1]
Радови
Бавио се научним радом а радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима.
Написао је следећа дела „Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941.“ затим књигу „Српски јерарси“, „Гробна места српских архијереја“. Као епископ моравички био је покретач излажења часописа „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present“ на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије „Православље“, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“ био је од јуна 1966. до јула 1967. године. Покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије „Стаза православља“, који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Уредио је споменицу под насловом „Седам и по столећа Српске цркве“, на српском и енглеском језику и „Календар Српске православне цркве у Америци и Канади за 1971. годину“. Покренуо је „Каленић“, лист Шумадијске епархије. Као администратор епархија банатске (1980—1985) и бачке (1988—1990) обновио је некадашње часописе ових епархија: „Банатски весник“ (1981) у Вршцу и „Беседа“ (1989) у Новом Саду. Администрирао је и темишварском епархијом 1980-1996.[2] Уређивао је „Цркву, календар Српске патријаршије“ за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године.
Аутор је прилога у књизи "Сто најзнаменитијих Срба". За дописног члана Српске академије наука и уметности је изабран 1997. године. Матица српска га је изабрала за члана сарадника 1991. године, а стални члан постао је 1995. године.
Одликовања
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву Орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење цркви, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте. Ушао је ред најзначајнијих владика СПЦ а умро је 17. јуна 2001. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.
Галерија
-
Епископ Сава Вуковић 1966. године.
-
У младости
-
У башти свог родног дома у Сенти
-
У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз
-
Са мајком
-
Испред Владичанског двора у Вршцу
-
У родној Сенти
-
Са Патријархом Павлом
-
Епископ шумадијски Сава,1996.
Референце
- ^ Умро епископ шумадијски Сава
- ^ Episkopi Pravoslavne Srpske Eparhije Temišvarske u Rumuniji | www.banaterra.eu, Приступљено 5. 4. 2013.
Литература
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Епископ Сава Вуковић, биографија на сајту шумадијске епархије
- Биографија епископа Саве, поводом смрти