Епархија бачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија бачка
Српска православна црква
Грб Епархије бачке.png
Serbia-0290 - Orthodox Cathedral of Saint George.jpg
Основни подаци
Држава Србија Република Србија
( АП Војводина)
Сједиште Нови Сад
Основана 16. век
Број манастира 5
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Иринеј (Мирко Буловић)
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински
Викарни архијереј Јероним (Мочевић)
Титула викарног архијереја Епископ јегарски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија бачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин др Иринеј (Мирко Буловић), а седиште епархије се налази у Новом Саду где је и Саборна црква.

Простирање[уреди]

Обухвата све српске парохије у Бачкој, а води духовни надзор и над оним православним српским парохијама, које су након Првог светског рата ушле у састав независне Мађарске; у Бач-кишкунској (Баја, Сантово), Чонградској (Сегедин) и Хевешкој жупанији (Егер).

Историјат[уреди]

Османско раздобље[уреди]

Основана је још у 16. веку. Седиште епископа било је испрва у Сегедину, касније по бачким манастирима и најзад, почетком 18. века, устаљено је у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду.

Своје прве кораке Епархија бачка чини у бури новог века, у времену великих географских открића, верских ратова и наглог ширења турске моћи у Европи. Нажалост, не постоји довољно података за стварање јасније визије прошлости бачке Епархије у овом периоду.

Име првог познатог бачког епископа Филипа записано је у рукописном Јеванђељу Цетињског манастира које потиче из 18. века. Архипастирствовање епископа Филипа везује се за раздобље пре битке на Мохачком пољу 1526. године. Као његови наследници спомињу се: Епископ Сава (после 1526.), Епископ Мардарије (или Макарије) и Епископ Симеон (пре 1579. године).

Раздобље Југославије[уреди]

За бачког архијереја је 1922. године изабран знаменити Иринеј Ћирић. 1922. године дошао је у Бачку епархију са места епископа тимочког. Овај свестрани јерарх се бавио песништвом, иконографијом и преводилачким радом. Преводио је са јеврејског, латинског, грчког, немачког, мађарског, руског и француског језика. Преводио је богослужбене текстове са грчког на српски језик: Службу месопусне недеље, Осмогласник, Недељу свете Педесетнице и др.

Између два светска рата је представљао Српску Православну цркву на разним црквеним скуповима. Када је 17. априла 1941. фактички престала да постоји Краљевина Југославија, територија Епархије бачке се нашла под мађарском окупацијом. Већ при самом уласку мађарске војске, почела су стрељања и хапшења што је прерасло у стравични прогон Срба. Зима 1942. године је донела Рацију уместо Божићњег празника. Страдало је неколико хиљада људи. Жртава је било и међу православним свештеницима. Заслугом епископа Иринеја, из мађарског логора Шарвара је по Бачкој епархији размештено 2800 деце и 180 мајки са одојчадима. Одраслим особама је тражен смештај по кућама верника, а за децу, поготово за ону која су оболела од туберколозе, у логору је основана Епархијска дечја болница. Поред тога, епископ Иринеј водио је сталну борбу током рата против стварања тзв. Мађарске православне цркве.

,, Награда“ од комунистичких власти стигла је одмах по ослобођењу. Епископ Иринеј је стављен у кућни притвор у трајању од седамнаест месеци, а малтретирање је настављено и после тога. Исцрпљен, после дуже болести, епископ Иринеј Ћирић је преминуо 5. априла 1955. године и сахрањен је у крипти Саборне цркве у Новом Саду.

Архијерејска намесништва[уреди]

Епархија бачка подељена је на осам архијерејских намесништава:

  • Архијерејско намесништво новосадско,
  • Архијерејско намесништво новосадко друго,
  • Архијерејско намесништво бачкопаланачко,
  • Архијерејско намесништво жабаљско,
  • Архијерејско намесништво оџачко,
  • Архијерејско намесништво сомборско,
  • Архијерејско намесништво суботичко,
  • Архијерејско намесништво бечејско.

Манастири[уреди]

  1. Бођани,
  2. Водица,
  3. Каћ,
  4. Ковиљ,
  5. Свети Стефан.

Епископи[уреди]

  • Филип пре (1526),
  • Сава (после 1526),
  • Мардарије или Макарије
  • Симеон (пре 1579),
  • 1579. Георгије, „митрополит сегединског града бачке области“, пострижник манастира Петковице,
  • 1609. помиње се митрополит сегедински Мардарије,
  • 1651. митрополит бачки Михаило,
  • 1667. епископ Георгије.

После сеобе под патријархом Арсенијем III, ређали су се један за другим ови епископи:

Visarion Pavlović, bishop of Bačka.jpg Висарион Павловић (1731—1756),
Portret srpskog mitropolita Mojsija Putnika.jpg Мојсије Путник (1757—1774),
Јосиф Јовановић Шакабента.jpg Јосиф Јовановић Шакабента (1783—1786),
Јован Јовановић, као архимандрит хоповски.jpg Јован Јовановић (1786—1805),
Арсеније Стојковић.jpg Арсеније Стојковић (1843—1851), администратор епархије
Платон Атанацковић.jpg Платон Атанацковић (1851—1867),
Герман Анђелић.jpg Герман Анђелић (1870—1881), 1881. постао митрополит карловачки и патријарх српски
Епископ Василијан Петровић.jpg Василијан Петровић (1882—1891),
Герман, епископ бачки.jpg Герман Опачић (1893—1899),
Mitrofan Sevic.jpg Митрофан Шевић (1900—1918),
Bishop Irenaeus (Ćirić).jpg Др Иринеј Ћирић (1922-1955),
Никанор Иличић.jpg Никанор Иличић (1955-1986),
Vasilije Vadić.JPG Василије Вадић (1986-1988), администратор епархије
Sava sumadijski.gif Др Сава Вуковић (1988-1990), администратор епархије
Irinej Bulović.jpg Др Иринеј Буловић (од 1990)

Викарни епископи[уреди]

Од 1998. године епископ бачки има свог викара са седиштем у манастиру Ковиљ. За првог викарног епископа изабран је др Порфирије Перић. Ову дужност обављао је све до његовог избора на редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора за митрополита загребачко-љубљанског 2014. године. За његовог наследника изабран је дотадашњи сабрат манастира Ковиљ, архимандрит Јероним Мочевић.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]