Ноћ дугих ножева — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje_{{bez_izvora}}
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Без извора}}
{{Без извора}}
{{Нацизам}}
[[Датотека:Boycot of Jewish shops april 1 1933.jpeg|thumb|220px|Иако се немачка јавност није много противила акцијама СА против [[Јевреји|Јевреја]], [[комунизам|комуниста]] и [[социјализам|социјалиста]], до 1934. се појавила бојазан због нивоа насиља за који су одговорни „смеђекошуљаши“.]]
'''Ноћ дугих ножева''' ({{јез-нем|Nacht der langen Messer}} или Операција Колибри) је назив за низ [[Политичко убиство|политичких убистава]] извршених у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] између [[30. јун]]а и [[2. јул]]а [[1934]]. године. Нацистички режим је спровео егзекуције над најмање 85 људи из политичких разлога. Многи од убијених су били припадници [[Штурмабтајлунг|Јуришних одреда]], нацистичке паравојне организације. [[Адолф Хитлер]] се окренуо против СА и њеног вође [[Ернст Рем|Ернста Рема]] зато што је увидео да самостално деловање СА и склоност њених припадника ка уличном насиљу штете његовој репутацији и популарности. Хитлер је такође хтео да предухитри сваки потез лидера Рајхсвера, немачке војске, који су били непријатељски расположени према СА, који би имао за циљ ограничавање његове власти. Нетрпељивост војних кругова према СА нарочито је порасла када је постала очигледна Ремова амбиција да жели да стане на чело војске и да у војску укључи и своје јединице. На крају, Хитлер је искористио чистку да би утишао [[Опозиција нацистичкој власти у Немачкој|конзервативне кругове]] који су критиковали његов режим, нарочито оних који су били лојални вице-канцелару [[Франц фон Папен|Францу фон Папену]].
'''Ноћ дугих ножева''' ({{јез-нем|Nacht der langen Messer}} или Операција Колибри) је назив за низ [[Политичко убиство|политичких убистава]] извршених у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] између [[30. јун]]а и [[2. јул]]а [[1934]]. године. Нацистички режим је спровео егзекуције над најмање 85 људи из политичких разлога. Многи од убијених су били припадници [[Штурмабтајлунг|Јуришних одреда]], нацистичке паравојне организације. [[Адолф Хитлер]] се окренуо против СА и њеног вође [[Ернст Рем|Ернста Рема]] зато што је увидео да самостално деловање СА и склоност њених припадника ка уличном насиљу штете његовој репутацији и популарности. Хитлер је такође хтео да предухитри сваки потез лидера Рајхсвера, немачке војске, који су били непријатељски расположени према СА, који би имао за циљ ограничавање његове власти. Нетрпељивост војних кругова према СА нарочито је порасла када је постала очигледна Ремова амбиција да жели да стане на чело војске и да у војску укључи и своје јединице. На крају, Хитлер је искористио чистку да би утишао [[Опозиција нацистичкој власти у Немачкој|конзервативне кругове]] који су критиковали његов режим, нарочито оних који су били лојални вице-канцелару [[Франц фон Папен|Францу фон Папену]].


[[Датотека:Boycot of Jewish shops april 1 1933.jpeg|thumb|лево|220px|Иако се немачка јавност није много противила акцијама СА против [[Јевреји|Јевреја]], [[комунизам|комуниста]] и [[социјализам|социјалиста]], до 1934. се појавила бојазан због нивоа насиља за који су одговорни „смеђекошуљаши“.]]
У чистки је страдало најмање 85 људи, мада се коначан број страдалих процењује на стотине а више од хиљаду противника режима је ухапшено. Највећи број ових убистава извршили су припадници [[Шуцштафел]]а, елитних нацистичких одреда и [[Гестапо]], режимска тајна полиција.
У чистки је страдало најмање 85 људи, мада се коначан број страдалих процењује на стотине а више од хиљаду противника режима је ухапшено. Највећи број ових убистава извршили су припадници [[Шуцштафел]]а, елитних нацистичких одреда и [[Гестапо]], режимска тајна полиција.



Верзија на датум 4. мај 2013. у 21:02

Ноћ дугих ножева (нем. Nacht der langen Messer или Операција Колибри) је назив за низ политичких убистава извршених у Нацистичкој Немачкој између 30. јуна и 2. јула 1934. године. Нацистички режим је спровео егзекуције над најмање 85 људи из политичких разлога. Многи од убијених су били припадници Јуришних одреда, нацистичке паравојне организације. Адолф Хитлер се окренуо против СА и њеног вође Ернста Рема зато што је увидео да самостално деловање СА и склоност њених припадника ка уличном насиљу штете његовој репутацији и популарности. Хитлер је такође хтео да предухитри сваки потез лидера Рајхсвера, немачке војске, који су били непријатељски расположени према СА, који би имао за циљ ограничавање његове власти. Нетрпељивост војних кругова према СА нарочито је порасла када је постала очигледна Ремова амбиција да жели да стане на чело војске и да у војску укључи и своје јединице. На крају, Хитлер је искористио чистку да би утишао конзервативне кругове који су критиковали његов режим, нарочито оних који су били лојални вице-канцелару Францу фон Папену.

Иако се немачка јавност није много противила акцијама СА против Јевреја, комуниста и социјалиста, до 1934. се појавила бојазан због нивоа насиља за који су одговорни „смеђекошуљаши“.

У чистки је страдало најмање 85 људи, мада се коначан број страдалих процењује на стотине а више од хиљаду противника режима је ухапшено. Највећи број ових убистава извршили су припадници Шуцштафела, елитних нацистичких одреда и Гестапо, режимска тајна полиција.

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA