Геца Кон — разлика између измена

Геца Кон
Геца Кон
Датум рођења	2. август 1873.
Датум смрти	1941.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. децембар 2013. у 22:04

Геца Кон (Чонград, Хабзбуршка монархија, 2. август 1873 — Краљевина Југославија, 1941) је био српски књижар и издавач.

Биографија

Рођен је у мађарском делу Аустроугарске као син рабина у познатој јеврејској породици. Након његовог рођења породица се сели у Земун, где Геца похађа школу. Затим похађа гимназију у Новом Саду, али 1889. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године 1894. враћа се у Нови Сад и ради као пословођа у књижари Арсе Пајевића.

Године 1901. постаје српски држављанин и у Београду отвара књижару за српску и страну књижевност у Кнез Михаиловој улици бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници Српског књижевног гласника: Слободан Јовановић, Бранислав Нушић, Андра Гавриловић, Јаша Продановић, Божидар Ковачевић, Милош Црњански и многи други.

Због календара Ратник, у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти 1916. године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у Градишћу. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.

После Првог светског рата, успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара 1921. године изабран је за потпредседника, а 1929. за председника удружења. Те 1929. године издаје 2000. књигу.

Године 1934. обједињује своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха (ожењен Гецином старијом ћерком Елвиром) и радњу за продају лабораторијског материјала у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива „Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“.

Стекао је велико богатство и саградио вилу у Добрачиној улици бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у Београду и чак га је позајмљивао властима Краљевине Југославије у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке Едварда Бенеша (1937).

Од 1902. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке, Елвиру и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.

Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор у Србији 1941. године. Место Гециног страдања није познато; остали чланови породице, жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, њихови мужеви Фрањо Бах и Леополд Херцог, као и њихова деца, стрељани су код места Јабука близу Панчева у јесен 1941. године. Целокупна имовина им је заплењена, а највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у Беч.

Издавачку кућу је 1942. преузело немачко предузеће Југоисток (Südost), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, 14. децембра 1944. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће Просвета.

Захваљујући књижном фонду од преко пет хиљада издатих наслова из свих области људског стваралаштва, Геца Кон је још увек присутан на тржишту књига.

Дела

Прва књига коју је издао 1905. била је Синтакса српског језика за средње школе Јанка П. Лукића. Године 1907. објављује први превод стране књиге, Принца Николоа Макијавелија (тада издат под насловом Владалац).

Објавио је велики број књига, по 200 наслова годишње, међу њима сабрана дела Слободана Јовановића, Јиречекову Историју Срба, Дворниковићеву Карактерологију Југословена, Цвијићево Балканско полуострво, дела Јована Јовановића Змаја, Јована Скерлића, Бранислава Нушића, Тихомира Ђорђевића и других. Од страних аутора издавао је дела Сигмунда Фројда, Карла Маркса, Бенедета Крочеа и многих других. Замислио и уобличио је серију дечјих књига Златна књига и Плава птица, серију Школски писци, библиотеку стране књиге Плејада и филозофску библиотеку Каријатиде. Издавао је и правну литературу, међу осталом значајно дело Основи јавног права Краљевине Србије из 1907.

Литература

Велимир Старчевић: Књига о Геци Кону. Београд: Просвета, 1992.
Christina Köstner: Das Schicksal des Belgrader Verlegers Geca Kon. Mitteilungen der Gesellschaft für Buchforschung in Österreich 2005-1. Wien, 2005.

Спољашње везе

@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 Године [[1901]]. постаје српски држављанин и у [[Београд]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
-Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти 1916. године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
+Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти [[1916.]] године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
-После Првог светског рата, успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а 1929. за председника удружења. Те [[1929]]. године издаје 2000. књигу.
+После Првог светског рата, успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а [[1929.]] за председника удружења. Те [[1929]]. године издаје 2000. књигу.
 Године [[1934]]. обједињује своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха (ожењен Гецином старијом ћерком Елвиром) и радњу за продају лабораторијског материјала у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''.