Јабука (Панчево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Јабука (вишезначна одредница).
Јабука
Jabuka 2006 003.jpg
Општинска кућа, саграђена 1901.
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6181
 — густина 125,12/km2
Положај
Координате 44°56′35″ СГШ; 20°35′35″ ИГД / 44.943° СГШ; 20.593166° ИГД / 44.943; 20.593166Координате: 44°56′35″ СГШ; 20°35′35″ ИГД / 44.943° СГШ; 20.593166° ИГД / 44.943; 20.593166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 79 m
Површина 49,4 km2
Јабука на мапи Србије
Јабука
Јабука
Јабука на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26201
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Јабука (мађ. Torontálalmás, нем. Apfeldorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Јабуци живи 6181 становника.[1] Јабука је данас незванично позната као насеље у Србији са највишим постотком етничких Македонаца и као њихово важно културно средиште у Војводини.

Историја[уреди]

Католичка црква порушена 1955.

Први писани подаци датирају из 1385. године. Јабуку су основали српски рибари који су на левој обали Тамиша пронашли јабуково дрво и под њим саградили прве куће. Према подацима из далеке 1928. године још у праисторији на овом простору постојало је насеље са два развојна периода (Винчанска и Старчевачка култура). Са сигурношћу се може рећи, да између 1660—1666. године Јабука није постојала као насељено место. После велике сеобе Срба на овим просторима поново се насељава српско становништво заједно са делом македонских насељеника. У доба Марије Терезије од 1763. а нарочито 1765. и 1766. године извршена је немачка колонизација Јабуке. Најстарији споменик у Јабуци је велики камени крст који се и данас налази у улици Жарка Зрењанина, споменик датира из 1788. године и према историјским подацима подигли су га они који су се бежећи пред Турцима срећно вратили у Јабуку. У време аустроугарске владавине у овим крајевима место добија ушорен изглед какав и данас има. 1901. године изграђена је капела „Светог Димитрија“ коју су изградили припадници Румунске православне цркве коју све до данашњег времена користе сви у Јабуци. 1912. године изграђена је Основна школа а све до Другог светског рата Јабука има статус Општине. У Јабуци је постојала велика Римокатоличка црква која је изграђена 1792. године а после рата срушена а на њеном месту изграђена је нова школска зграда.

Спомен комплекс Стратиште

Између два светска рата и поред досељавања из Лике, Босне и Црне горе и даље је најбројније Немачко становништво. Почетком 1925. године регистрована је и земљорадничка задруга. Када је у питању Други светски рат Јабука носи име (мађ. „Torontálalmás“) (нем. Apfeldorf) Од 1941. до 1944. године на месту Стратиште по наредби шефа полиције Панчева убијено је више од десет хиљада Срба, Рома и Јевреја. 1945. године изграђена је спомен пирамида а у новије време и велики споменик са спомен кућом. 1945. започиње колонизација Јабуке.

Из свих крајева тадашње Југославије пристижу породице са само најосновнијим средствима за живот. Највише колониста је из Кривопаланачког али и других крајева Македоније. Прилагођавају се животу у равници и заједно са староседеоцима и колонистима из других крајева Југославије почињу да граде новију историју Јабуке.

Култура[уреди]

Основну школу „Гоце Делчев“ данас похађа 498 ученика а одмах уз школску је и зграда спортске хале изграђена током деведесетих. Последњих неколико година у Јабуци функционише удружене грађана македонске националности „Јабука“, Удружење Рома „Црни Бисери“ што свакако показује мултиетничност ове средине. При Дому културе дужи низ година ради и културно-уметничко друштво „Васил Хаџиманов“ са преко 200 чланова који годинама представљају Јабуку на мноштво фестивала широм Србије и Македоније. Од 2000. године група ентузијаста основала је позориштанце „Мали Принц“ у коме наши најмлађи упознају све лепоте дасака које живот значе. Од 2002. године организује се свакако највећа туристичка манифестација „Бубафест“ на којој љубитељи старих буба показују колико пажње посвећују својим четвороточкашима. Време одржавања бубафеста везано је за прву суботу у мају.
Од августа 2008. године организује се дечја ликовна колонија, а у поводу сеоске славе и етно фестивал хране „Графче-тавче“. Од 1945. г. Јабучани сваке године прослављају сеоску славу светог Илију и кроз историју су угостили много значајних личности из културног и политичког живота земље.

Спорт[уреди]

У селу ради и један од старијих фудбалских клубова у овом делу Баната који је основан 1936. године а од 1950. носи име ОФК „ Југославија“ овај спортски колектив данас се такмичи у Првој А јужнобанатској лиги.

Од 1959. године постоји и рукометни клуб „Јабука“ који је до деведесетих носио име „Гоце Делчев“ и изнедрио мноштво талентованих рукометаша. Данас се такмичи у Другој лиги Србије група „Север“ 1974. године основан је женски рукометни клуб „Јабука“ па се слободно може рећи да је Јабука представљала један од рукометни центара овог дела Војводине. У ЖРК „Јабука“ своје прве рукометне кораке направила је и актуелна репрезентативка Србије, Биљана Балаћ. Од 1995. године у Јабуци ради ЖРК „Јабука 95“ која се данас такмичи у Другој лиги Србије група „Север“. Осамдесетих и деведесетих година са успехом се такмичио и одбојкашки клуб „Јабука“. После неколико година застоја од недавно поново ради и шах клуб „Јабука“. Сви ови колективи су кроз историју окупљали младе и освајали велики број одличија на сеоским олимпијадама широм Србије. Последњих година буди се и еколошка свест Јабучана па је у припреми и пројекат уређења приобаља Тамиша на коме ће највероватније бити изграђен спортски центар који би користили не само Јабучани већ и њихови гости.

Привреда[уреди]

Стогодишња кућа у Јабуци

Од 1945. године у Јабуци постоји и ради земљорадничка задруга која је све до деведесетих била носилац привредног развоја места. У периоду индустријализације Панчева много Јабучана са пољопривреде прелази у индустрију и месним самодоприносом изграђује све виталне објекте у Јабуци. 1954. године изграђена је електрична мреже, 1961. године Дом културе „Кочо Рацин“, који је и данас носилац свих културних збивања у Јабуци. 1963. године поред старе Јабучани граде нову школску зграду а асфалтни пут Јабука је добила 1967. године. Док су улице асфалтиране почетком осамдесетих. Јабука је и данас велико градилиште, у последњих неколико година после дужег времена добили су пут до депоније, капелу, започета је изградња храма „Светог Илије“, изграђена нова здравствена станица а тренутно су у току радови на иградњи кишне и фекалне канализације. Свесни својих природних потенцијала Јабучани убрзано раде и на уређењу будуће привредне зоне Јабука, која би упослила све капацитете како пољопривредне тако и сектор услуга. У Јабуци од 1946. године постоји Дом за лица ометена у развоју (у почетку ратно сиротиште), у дому који носи назив “Срце у Јабуци“ тренутно живи 180 корисника, при дому ради и спортско друштво за лица ометена у развоју, чији су чланови успешно представљали Србију и на многим такмичењима у иностранству. Њихове витрине краси и неколико медаља са европског првенства у фудбалу које је одржано ове године у Швајцарској и Лихтенштајну. Јабука крупним корацима граби ка развијеним урбаним срединама и сви у месту се надају да ће пројекат привредне зоне омогућити још бржи развој привреде у Јабуци.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 6.312 становника (према попису из 1991. било је 6.598 становника).

У насељу Јабука живи 5.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 1.807 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.392
1953. 4.623
1961. 5.245
1971. 5.453
1981. 6.453
1991. 6.598 6.441
2002. 6.312 6.614
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
3.224 51,07 %
Македонци
  
2.054 32,54 %
Југословени
  
307 4,86 %
Румуни
  
79 1,25 %
Мађари
  
27 0,42 %
Роми
  
24 0,38 %
Словаци
  
15 0,23 %
Хрвати
  
14 0,22 %
Црногорци
  
12 0,19 %
Бугари
  
9 0,14 %
Словенци
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
Муслимани
  
2 0,03 %
Немци
  
1 0,01 %
непознато
  
17 0,26 %


Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 86-85075041. 
  • Извори: Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927) „Напредак Панчево“
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао:Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • Heimatortausschuss Jabuka. In: Heimatbuch der Ortsgemeinde Jabuka, (Ludwigshafen 1990.)
  • Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу, настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани?: М. Марина „Летописи"Банатских места, Период од 1712 до 1999.
  • Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис Јабуке-Пачева и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература *Феликс Милекер „Летописи“
  • Садржај литература:[1]

Спољашње везе[уреди]