Грашак — разлика између измена
Нема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
== Енергетска вредност == |
== Енергетска вредност == |
||
С обзиром да спада у [[махунарке]], грашак је [[поврће]] са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 -{кЈ}-. Богат је извор [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (14,46%) и влакана облика [[галактан]]а, [[глукорозна киселина|глукорозне киселине]], [[фруктоза|фруктозе]] и других [[једињење|једињења]]. Висок садржај [[протеин]]а (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе [[бактерија|бактерије]] [[азотофиксатор]]и (-{''[[Bacterium radicicola]]''}-) које вежу [[азот]] из [[ваздух]]а и претварају га у вредне [[аминокиселина|аминокиселине]], а тако и у |
С обзиром да спада у [[махунарке]], грашак је [[поврће]] са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 -{кЈ}-. Богат је извор [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (14,46%) и влакана облика [[галактан]]а, [[глукорозна киселина|глукорозне киселине]], [[фруктоза|фруктозе]] и других [[једињење|једињења]]. Висок садржај [[протеин]]а (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе [[бактерија|бактерије]] [[азотофиксатор]]и (-{''[[Bacterium radicicola]]''}-) које вежу [[азот]] из [[ваздух]]а и претварају га у вредне [[аминокиселина|аминокиселине]], а тако и у протеине. Уз протеине и [[угљени хидрати|угљене хидрате]], треба поменути и [[маст]]и и [[лецитин]], који су прилично важни за [[нервни систем]]. |
||
За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Витамин А|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[тиамин]]а ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[рибофлавин]]а ([[витамин Б2]]), и [[ниацин]]а који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти. |
За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Витамин А|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[тиамин]]а ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[рибофлавин]]а ([[витамин Б2]]), и [[ниацин]]а који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти. |
Верзија на датум 6. мај 2014. у 02:15
Грашак | |
---|---|
Плод грашка | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Биномно име | |
Pisum sativum |
Грашак (лат. Pisum sativum) је једногодишња биљка из породице махунарки, а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама.
Опис биљке
Стабло је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.
Листови су перасто сложени, са 1-3 пара листића, а на врху се завршавају рашљиком.
Цветови су скупљени у гроздасте цвасти, двополни су и зигоморфни. Лептирастог су изгледа са звонастом чашицом која има јајасто ланцетасте зупце где су горњи краћи од доњих. Круницу чине заставица, крилце и чунић. Заставица је црвенкаста, љубичаста или бела са тамним нервима, широка је и обрнуто срцаста. Крила су тамноцрвена или бела, а чунић розе боје или је бледозелен. Од десет прашника, девет их је срасло, а један је слободан. Плодник је скоро седећи и садржи више семених заметака.
Плод је махуна, углавном права и на крајевима зашиљена, 4-11 cm дугачка.
Историја гајења
Човек за храну није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у неолиту. Грашак је пронађен у старогрчким гробовима 6000 година пре Христа, а у јужној Русији у 5000 година старим археолошким слојевима. У Европу је грашак стигао почетком средњег века са Истока у време великих сеоба народа. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.
Гајење
Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у Русији, Кини, Индији и САД, што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном климом. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.
Енергетска вредност
С обзиром да спада у махунарке, грашак је поврће са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 кЈ. Богат је извор угљених хидрата (14,46%) и влакана облика галактана, глукорозне киселине, фруктозе и других једињења. Висок садржај протеина (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе бактерије азотофиксатори (Bacterium radicicola) које вежу азот из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине, а тако и у протеине. Уз протеине и угљене хидрате, треба поменути и масти и лецитин, који су прилично важни за нервни систем.
За време клијања грашка стварају се витамини Ц и E. Плод је одличан извор витамина Ц (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. Витамин Е се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. Витамина А има у траговима. Грашак је и одличан извор тиамина (витамин Б1) у сувим плодовима, а добар извор рибофлавина (витамин Б2), и ниацина који има улогу у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.
Литература
- Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.