Потиски округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Потиски округ
Потиски крунски диштрикт


Потиски крунски округ на карти Војводине (18-19. век)
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља  Хабзбуршка монархија
Главни град Бечеј
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, говорни језик: српски
Религија православље, католицизам
Владавина
Оснивање 1751
Престанак 1872
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Војна граница (Хабзбуршка монархија) Бачко-бодрошка жупанија (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја
Мапа округа
Бечеј, седиште некадашњег Потиског округа

Потиски (крунски) округ (диштрикт) је био управна територијална јединица у оквиру Хабзбуршког царства у раздобљу 1751-1872, са седиштем у Старом Бечеју (данашњи Бечеј). Округ се својим границама значајно поклапао са данашњим подручјем бачког Потисја (изузимајући простор Шајкашке).

Историјат округа[уреди]

Потиски округ образован је 1751. године од стране аустријске царице Марије Терезије у циљу задржавања српског живља у датим крајевима. Разлог масовног исељавања Срба из области бачког Потисја био је укидање Војне границе на овом подручју (Потиско-Поморишке границе). Због бојазни да ће српски граничари бити претворени у кметове угарских великаша почело је њихово масовно исељавање у крајеве јужне Русије (Нова Србија и Славеносрбија). Како Хабзбуршкој круни није одговарало губљење пореских обвезника и становништва у граничном подручју према Отоманском царству као непријатељској земљи, она је формирала Потиски округ у циљу задржавања месних Срба.

Поводом оснивања Потиског округа издата је и посебна повеља, којом је зајамчена самоуправа са седиштем у тадашњем Старом Бечеју. Захваљујући томе, подручје округа и његови становници имали су током раздобља битисања ове административне јединице привредне и политичке повластице у оквиру царства. Повластице су прошириване три пута — 1759., 1774., и 1800. године. Првим повластицама одређене су дужности самоуправе, али је другим омогућено досељавање мађарског становништва. Разлог овоме је и то што се велики број Срба већ иселио. И поред тога преостали Срби нису се лако мирили са датом одлуком. Тако је у местима додира српских староседелаца и мађарских досељеника дошло до немира. На пример, прву мађарску кућу у Мартоношу спалили су месни Срби. Ипак, у наступајућим деценијама дошло је до масовног насељавања мађарског становништва (делом и због „великомађарских циљевамађарских великаша), па је округ за две-три деценије постао претежно мађарски, посебно у северном делу (у неким јужним насељима округа су и даље преовлађивали Срби).

Званично, Потиски округ је био административна јединица у саставу Бачко-бодрошке жупаније, која је била део хабзбуршке Угарске и Хабзбуршког царства. И поред тога, округ је задржао значајан део повластица током свог дугог битисања.

Округ је привремено укинут 1848. године припајањем Српској Војводини, а потом и Војводству Србији и Тамишком Банату, да би након укидања војводства био обновљен, а потом и коначно укинут 1872. године.

Насеља Потиског округа[уреди]

Округ је првобитно обухватао 14 насеља у источном делу Бачке, од којих су 4 насеља 1796. године управно пребачена у Шајкашку (ознака *):

Треба напоменути да су многа од наведених насеља, посебно у северном делу, имала огромне зависне просторе са бројним салашарским насељима. Данас су многа од њих засебна насеља.

Извори[уреди]

Види још[уреди]