Радош Бојовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАДОШ БОЈОВИЋ
Bojovic Rados.jpg
Радош Бојовић
Датум рођења1919
Место рођењаЧичково, код Ариља
Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти31. мај 1943.(1943-05-31) (23/24 год.)
Место смртиТјентиште
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од7. јула 1953.

Радош Бојовић (Чичково, код Ариља, 1919Тјентиште, 31. мај 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен 1919. године у селу Чичково, код Ариља. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, остао је на селу и бавио се земљорадњом.

Почетком устанка у Србији, јула 1941. године, ступио је у Ариљску партизанску чету, која је била у саставу Ужичког партизанског одреда. Учествовао је у свим борбама које је чета водила до повлачења у Санџак, крајем 1941. године. Новембра 1941. примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије, а потом и у чланство Комунистичке партије Југославије.

Својом храброшћу истицао се у многим борбама, посебно јануара 1942. године, када су бројно надмоћније четничке снаге напале Ариљску партизанску чету на реци Увцу, код Павловића моста. Радош је тада, са својим пушкомитраљезом, до појаса у снегу, допринео да непријатељ не оствари своју намеру, већ да претрпи осетне губитке.

Формирањем Друге пролетерске ударне бригаде, 1. марта 1942. године у Чајничу, Радош је постао борац у Другој чети Првог батаљона. Заједно са бригадом прошао је многе борбе, а посебно се истакао на Мањачи, септембра 1942. године, када је зауставио јак непријатељски напад, који је изненадио чету. Сличан подвиг поновио је и прилоком другог ослобођења Ливна, крајем 1942. године, када је се пушкомитраљезом, својим друговима штитио пролаз преко брисаног простора.

Погинуо је 31. маја 1943. године на планини Кошур изнад Тјентишког Поља, у борби са Немцима, за време битке на Сутјесци.

Његово родно село Чичково, у знак сећања на Радоша, променило је име у Радошево.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 7. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]