Радојево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радојево
Radojevo, Orthodox church.jpg
Храм Светог Николе
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 1056
 — густина32/км2
Географске карактеристике
Координате45°44′29″ СГШ; 20°47′13″ ИГД / 45.7415° СГШ; 20.786833° ИГД / 45.7415; 20.786833Координате: 45°44′29″ СГШ; 20°47′13″ ИГД / 45.7415° СГШ; 20.786833° ИГД / 45.7415; 20.786833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина65 м
Површина42,8 км2
Радојево на мапи Србије
Радојево
Радојево
Радојево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23221
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Радојево, раније Српска Кларија (мађ. Klári, рум. Peterda) је село у општини Нова Црња у Средњобанатском округу на самој српско-румунској граници.

Село је садашњи назив добили после Другог светског рата у знак сећања на партизанског борца Радоја Михајлова, који је заједно са братом Милованом погинуо на Сремском фронту.

Према попису из 2011. било је 1056 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Радојеву.

Прошлост[уреди]

Када је 1797. године пописан православни клир ту су била четири свештеника који су се служили српским и румунским језиком. Били су то пароси, поп Лазар Болмановић (рукоп. 1754), поп Теодор Петровић (1780), поп Марко Поповић (1796) и ђакон Максим Војновић (1791).[1]

Демографија[уреди]

Кретање броја становника[уреди]

У насељу Радојево живи 1.082 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

  • Основна школа у Радојеву, поред храма Светог Николе, најстарија је образовна институција у селу, као и у општини Нова Црња. Прва школа која је почела да ради у селу је била тривијална славено-сербска школа а почела је са радом 1768. године.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.869
1953. 2.915
1961. 2.595
1971. 2.230
1981. 1.872
1991. 1.588 1.541
2002. 1.385 1.399
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.094 78,98 %
Роми
  
199 14,36 %
Југословени
  
19 1,37 %
Мађари
  
11 0,79 %
Хрвати
  
10 0,72 %
Македонци
  
10 0,72 %
Бугари
  
4 0,28 %
Немци
  
3 0,21 %
Румуни
  
2 0,14 %
Муслимани
  
2 0,14 %
Русини
  
1 0,07 %
непознато
  
2 0,14 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Фотогалерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]