Село је садашњи назив добило после Другог светског рата у знак сећања на партизанског борца Радоја Михајлова (1926—1945), који је заједно са братом Милованом (1924—1945), погинуо на Сремском фронту, код Вировитице.
Када је 1797. године пописан православни клир ту су била четири свештеника који су се служили српским и румунским језиком. Били су то пароси, поп Лазар Болмановић (рукоп. 1754), поп Теодор Петровић (1780), поп Марко Поповић (1796) и ђакон Максим Војновић (1791).[1]
У насељу Радојево живи 1.082 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Основна школа у Радојеву, поред храма Светог Николе, најстарија је образовна институција у селу, као и у општини Нова Црња. Прва школа која је почела да ради у селу је била тривијална славено-сербска школа а почела је са радом 1768. године.