Радојево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радојево
Radojevo, Orthodox church.jpg
Храм Светог Николе
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Нова Црња
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1056
 — густина 32/km2
Положај
Координате 45°44′29″ СГШ; 20°47′13″ ИГД / 45.7415° СГШ; 20.786833° ИГД / 45.7415; 20.786833 Координате: 45°44′29″ СГШ; 20°47′13″ ИГД / 45.7415° СГШ; 20.786833° ИГД / 45.7415; 20.786833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 65 m
Површина 42,8 km2
Радојево на мапи Србије
Радојево
Радојево
Радојево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23221
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Радојево, раније Српска Кларија (мађ. Klári, рум. Peterda) је село у општини Нова Црња у Средњобанатском округу на самој српско-румунској граници.

Село је садашњи назив добили после Другог светског рата у знак сећања на партизанског борца Радоја Михајлова, који је заједно са братом Милованом погинуо на Сремском фронту.

Према попису из 2011. било је 1056 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Радојеву.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника[уреди]

У насељу Радојево живи 1.082 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

  • Основна школа у Радојеву, поред храма Светог Николе, најстарија је образовна институција у селу, као и у општини Нова Црња. Прва школа која је почела да ради у селу је била тривијална славено-сербска школа а почела је са радом 1768. године.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.869
1953. 2.915
1961. 2.595
1971. 2.230
1981. 1.872
1991. 1.588 1.541
2002. 1.399 1.385
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.094 78,98 %
Роми
  
199 14,36 %
Југословени
  
19 1,37 %
Мађари
  
11 0,79 %
Хрвати
  
10 0,72 %
Македонци
  
10 0,72 %
Бугари
  
4 0,28 %
Немци
  
3 0,21 %
Румуни
  
2 0,14 %
Муслимани
  
2 0,14 %
Русини
  
1 0,07 %
непознато
  
2 0,14 %


Фотогалерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]