Најзначајније успехе у каријери постигао је током 2017. године. Почетком године освојио је своју прву АТП титулу у синглу на турниру у Мемфису а такође је играо и финале дубла.[7] У пару са Мајклом Винусом током маја побеђује на турниру у Есторилу што му је први трофеј после пет година.[8] Али далеко највећи подухват је тријумф на Ролан Гаросу где су он и Винус у финалу били бољи од мексичко-америчке комбинације Гонзалез/Јанг. Тако су постали први пар у историји Ролан Гароса који је сваки меч (укупно шест) добио у одлучујућем сету још од 1990. када је уведено играње у два добијена сета.[9] Крајем јула улази у финале турнира у Атланти али тамо бива поражен од сународника Џона Изнера у два тај-брејка.[10]
На првом АТП турниру у 2018. на којем је учествовао, у Бризбејну, стигао је до финала. У мечу за титулу бољи од њега био је Аустралијанац Ник Кириос у два сета.[11] Крајем јула, на турниру у Атланти, успео је да избори финала у обе конкуренције. У синглу је четири меча добио после изгубљеног првог сета да би у финалу поново био поражен од Џона Изнера, другу годину заредом.[12] Финални меч у конкуренцији парова са сународником Рамом је такође изгубио а њихови противници, комбинација Монро/Смит, су дошли до прве заједничке титуле.[13]
Почео је да игра тенис са две године. Тренирао га је отац, Пат Харисон, који је играо колеџ тенис у Оклахоми и Мисисипију. Имао је кратку професионалну каријеру и углавном је наступао на челенџерима и фјучерсима. 2005. године Харисонова породица се преселила у Тексас а отац му је постао тренер у тениској академији Џона Њукома у Њу Бронфелсу, да би 2008. прешао на академију Ника Болетерија. Сада ради у IMG академији у Брејдентону на Флориди.
Рајан Харисон има млађег брата, Кристијана (који такође наступа на АТП туру) и сестру Медисон. Воли кантри и рок музику. Велики је навијач Њу Орлеанс сејнтса.[1]
^„Ryan Harrison – profile”. ATP World Tour. 20. 3. 2017. Архивирано из оригинала 22. 03. 2017. г. Приступљено 29. 12. 2019.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„New coach for Ryan Harrison”. Tennis.life. 5. 12. 2017. Архивирано из оригинала 12. 01. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)