Старина Новак

С Википедије, слободне енциклопедије
Старина Новак
Старина Новак (рођен је око 1520. године).jpg
Старина Новак, цртао Урош Предић по народној песми
Име по рођењуНовак
Друга именаБаба Новак
Датум рођења(1530-00-00)1530.
Место рођењаПореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац
 Отоманско царство,
Датум смрти5. фебруар 1601.(1601-02-05) (70/71 год.)
Место смртиКлуж
 Кнежевина Влашка
Узрок смртиспаљивање на ломачи
ПребивалиштеОтоманско царство, Кнежевина Влашка
ЗанимањеХајдук
Војсковођа у војсци кнеза Михаја Храброг
Споменик Старини Новаку у Клужу

Старина Новак (рум. Baba Novac – Баба Новак; 1530[1], Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац5. фебруар 1601, Клуж) је био један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.[2]

У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.[3]

У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили. Једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.

Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастао је у Поречу (данашњи Доњи Милановац), и школовао се у Поречком манастиру. Говорио је српски и грчки. Рано је постао хајдук, након што је заробљен и испребијан од стране Турака. То га је натерало да побегне из родног села у шуме. Тамо га је овдашњи харамбаша научио да рукује оружјем. Убрзо је оформио сопствену чету и придружио му се велики број хајдука.

Године 1595. придружује се Михајлу Храбром у борби против Османлија. Постаје војсковођа српских хајдука послатих да ослободе Влашку. Репутацију великог војсковође добио је када је са својом четом напао Турке у Софији тако што их је преварио променом путање уз Стару планину, и са својих 700 војника успешно извео изненадни напад на турске снаге уз минималне губитке. Ослободио је Видин, Плевну, Орахово, Трговиште, Ђурђево и Букурешт.

Његове снаге су 1600. биле размештене у Банату, тада му је наложено да ослободи све земље на југу. Придружује се устаницима у Мирислу(данас румунизовано Мираслау) и околним градовима, а у децембру са кнезом Михајлом иде све до Беча.

Фебруара 1601. Ђорђе Баста, генерал хабзбуршких снага арнаутског порекла, оптужује га за издају и наређује његово погубљење. Новак бива послат мађарским властима, и 5. фебруара осуђен на набијање на колац са још неколико сабораца. Њихова тела су остављена гавранима и након неколико дана спаљена. На том месту се данас налази његов споменик у граду Клужу, у Румунији.

Старина Новак у предању и фолклорној књижевности[уреди | уреди извор]

У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама.[2] Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни (нарочито данашњој Републици Српској) и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.

Старина Новак у Републици Српској[уреди | уреди извор]

На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. Иако нема писаних вести о томе да је био на Гласинцу у народној песми се вели за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама у Републици Српској постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала у Републици Српској, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Улице у Клуж-Напоки, Крајови, Букурешту, Брашову и Београду носе име Старине Новака.

У Србији је део београдског насеља Палилула посвећен Старини Новаку. Његово име носе улица, месна заједница, основна школа основана 1922. године и парк. Подручје које парк данас заузима носило је назив Трг Старине Новак до 1954. Градска управа је саопштила у октобру 2017. да ће у парку бити подигнут споменик Старини Новаку.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Самарџић 1993, стр. 264.
  2. ^ а б Самарџић 1993, стр. 263.
  3. ^ Старина Новак – историјска личност и епски јунак („Политика“, 28. децембар 2017)
  4. ^ „Starina Novak posle škole dobija i - spomenik”. blic.rs (Vesti - Beograd). Blic. 27. 10. 2017. Приступљено 29. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Старина Новак у народним песмама[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]