Андреја Дамјанов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андреја Дамјанов
Andrey Damyanov Popradishte builder of churches.jpg
Пуно имеАндреја Дамјанов
Датум рођења1813.
Место рођењаПапрадиште
 Османско царство
Датум смрти16. август 1878.(1878-08-16) (64/65 год.)
Место смртиВелес
 Османско царство
Пољеархитектура

Андреја Дамјанов или Дамјановић[1] (Папрадиште, 1813 – Велес, 16 август 1878) је један од најзначајнијих црквених градитеља Балкана XIX века.

Живот[уреди]

Дамјанов је рођен у породици мијачких градитеља Рензоваца који су почетком 19. века добегли у Папрадиште из села Тресонча у Реканском крају. Потписивао се као Дамјанов или Дамјановић по имену свог оца, Дамјана. Имао је још три брата, Николу, Косту и Ђорђа, који су такође били градитељи.

Његов деда Јанкул већ је подизао цркве у Серу, Драми, Кавали и Солуну. Отац Дамјан започео је грађење цркава Св. Богородице у Скопљу и Св. Благовештења у Прилепу али је преминуо 1830. пре но што је стигао да их заврши.

Градитељско знање Андреја Дамјанов стицао је вероватно у оквиру своје породице. Поред архитектонских вештина познато нам је да се понекад бавио и иконописањем. Служио се такође и архитектонским приручницима из ренесансне Италије попут оног Јакопа Бароција да Вињоле.

Због арбанашког насиља Дамјанов је с породицом морао да бежи даље па га од средине XIX века налазимо настањеног у Велесу. Ту је и умро 1878. године те је сахрањен у породичну гробницу поред цркве Св. Пантелејмона коју је подигао.[1]

Градитељски опус[уреди]

Дамјанов је скупа са својом тајфом (дружином) подигао велики број монументалних православних цркава у Османском царству (тј. Македонији, јужној Србији, Босни и Херцеговини) и у Кнежевини Србији.

Изградњу монументалних цркава налик на средњовековне омогућена је релативно већа толеранција османских власти, мада подизање већине храмова Дамјанова није прошла без проблема, каткада и физичких сукоба и уништавања. Исти толерантнији став произвео је и велики прилив сеоског, хришћанског становништва у градове у којима је недостајало богомоља.

Међу делима Дамјанова истичу се цркве Св. Богородице у Скопљу (1835, коју је започео његов отац), Св. Јована у Кратову (1836), Св. Пантелејмона у Велесу (1840), Св. Илије у Печењевцу код Лесковца (1844)[2], Св. Апостола у Турековцу код Лесковца (1845)[3], храм манастира Св. Јоакима Осоговског (1847-51), Св. Николе у Новом Селу код Штипа (1850), Св. Николе у Куманову (1851), Св. Георгија у Смедереву (1851-54), Силаска Св. Духа на апостоле у Нишу (1857-72), Св. Тројице у Врању (1859-60), Горњем Чичеву код Градског (1861), Саборни храм Рождества пресвете Богородице у Сарајеву (1863-68), Саборну цркву у Пироту (1868) те цркву Св. Тројице у Мостару (1873).[4]

Од профаних грађевина позната нам је Нова касарна у Сарајеву (1854-56) коју је градио за босанског везира Хуршид-пашу.[5]

Особености градитељског стила[уреди]

Градитељство Андреје Дамјанова представља прву фазу у обнови старог, средњовековног стила. Корени ове обнове почивају у црквама подигнутим у Грчкој у почетком XIX века али су надограђивани упознавањем са средњовековним споменицима на просторима којима се тајфа кретала.

Дамјанов је подизао цркве чији је стил и даље хетероген али сада са наглашеним византијским карактером. Већина цркава су тробродне базилике са нешто нижом апсидом, често окружене са три страна тремом. Где год су прилике и материјално стање наручилаца омогућавали цркве имају и куполе. Утицај европских струјања, пре свега барока, огледа се у звоницима и декорацији ентеријера, пре свега иконостаса.[6]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Макуљевић 2010, стр. 138.
  2. ^ Б. Панић-Тасић, Црква Светог Илије у Печењевцу, Лесковачки зборник 1998;(38):165-176.
  3. ^ „Турековац[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2015. Приступљено 17. 02. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Виртуелна 3D реконструкција Цркве Светог Тројства у Мостару crkva-sv-trojice.ba
  5. ^ Макуљевић 2010, стр. 145.
  6. ^ А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Београд 1997.

Литература[уреди]