Сани Бечировић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сани Бечирович)
Сани Бечировић
Лични подаци
Пуно име Сани Бечировић
Датум рођења (1981-05-19)19. мај 1981.(42 год.)
Место рођења Марибор, СФРЈ
Држављанство  Словенија
Висина 1,96 m
Информације о каријери
НБА драфт 2003. / 46. пик, 2. рунда
Одабрао: Денвер нагетси
Про каријера 1995—2015 (играчка)
2015— (тренерска)
Позиција плејмејкер / бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1995—1996
1996—1997
1997—1999
1999—2001
2001—2002
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2008
2008—2009
2009
2010
2010—2011
2011
2011—2012
2012—2013
2013
2013
2013—2014
2014—2015
2015
Бистрица
Марибор Овни
Пивоварна Лашко
Унион Олимпија
Виртус Болоња
Крка
Варезе
Фортитудо Болоња
Панатинаикос
Виртус Рома
Унион Олимпија
Олимпија Милано
Турк Телеком
ЦСКА Москва
Бенетон Тревизо
Петрохими Бандар Имам
Динамо Сасари
Фулад Махан Исфахан
Крка
Форли
Пјачентина
Репрезентативна каријера
 Словенија
Тренерска каријера
2015—2016 Панатинаикос (пом.)

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com

Сани Бечировић (Марибор, 19. мај 1981) је бивши словеначки кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1] Играо је на позицијама плејмејкера и бека.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у омладинском погону Бистрице, а за први тим дебитовао је у сезони 1995/96. У сезони 1996/97. постаје члан Марибор Овнија, а следеће сезоне постаје члан словеначког прволигаша Пивоварне Лашко. У дресу Лашког остаје две сезоне, а 1999. се сели у редове тада словеначког евролигаша Унион Олимпије. Са Олимпијом је 2001. освојио титулу првака Словеније, а 2000. и 2001. словеначки куп.

Током сезоне 2001/02. играо је за италијанског прволигаша Виртус Болоњу, са којом је 2002. освојио Куп Италије. Због повреде пропушта целу сезону 2002/03. да би у сезони 2003/04. заиграо за Крку. Након тога следи повратак у Италију, где је играо по једну сезону за Варезе, односно Фортитудо. Са Фортитудом је 2005. освојио Суперкуп Италије.

Бечировић у лето 2006. одлази у грчког великана Панатинаикос,[2] са којим је освојио два грчка првенства, два купа и највреднији трофеј - Евролигу у сезони 2006/07. Сезону 2008/09. био је члан италијанске Роме, након чега следи повратак у Словенију и играње за Олимпију, да би се усред сезоне преселио у италијански Милано са којим се задржао до краја сезоне. Након тога је играо за Турк Телеком, московски ЦСКА, Бенетон Тревизо, Динамо Сасари а био је и у Ирану. Последње трофеје освојио је у Словенији са Крком из Новог Места (словеначки Куп и првенство 2014). Каријеру је завршио у италијанској Другој лиги где је током сезоне 2014/15 играо најпре за Форли а потом за Пјачентину.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Бечировић је током лета 1998. играо за Словенију на Европском првенству до 18. година у Бугарској. Био је МВП, најбољи стрелац са 28 поена у просеку, а са четири асистенције и најбољи додавач на турниру. Две године касније предводио је словеначку селекцију до 20 година до титуле европских првака у македонском Охриду, и постао МВП турнира у конкуренцији са једним Гасолом, Рејесом, Калдероном, Дијамантидисом, Радмановићем, Дијаоом и осталим врхунским играчима.

Са сениорском репрезентацијом Словеније играо је на три Европска првенства - 1999, 2001. и 2005. као и на два Светска првенства - 2006. и 2010.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „SANI BECIROVIC | EuroLeague”. Euroleague Basketball (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  2. ^ „Бећировић у Панатинаикосу”. b92.net. Приступљено 7. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]