Сафавидски Иран

Сафавидски Иран или Сафавидска Персија, такође и Сафавидско царство, било је једно од највећих и дуготрајних иранских империја након муслиманског освајања Персије у 7. веку, којом је од 1501. до 1736. године владао династија Сафавида.^[1]^[2]^[3]^[4] Често се сматра почетком модерне иранске историје,^[5] као и једном од барутних империја.^[6] Сафавидски шах Исмаил I успоставио је дванаесточлану деноминацију шиитског ислама као званичну религију царства, означивши једну од најважнијих прекретница у историји ислама.^[7]

Иранска династија Сафавида укорењена је у суфијском реду Сафавида^[8] који су основали курдски шеици.

Чланови династије су често супали у брак са туркоманским, грузијским,^[9] черкеским,^[10]^[11] и понтским грчким^[12] племством и великодостојницима. Били су говорници турског и потурчени.^[13] Из своје базе у Ардабилу, Сафавиди су успоставили контролу над деловима Великог Ирана и поново потврдили ирански идентитет региона,^[14] чиме су постали прва домородачка династија од периода владавине Бујида која је успоставила националну државу званично познату као Иран.^[15]

Сафавиди су владали од 1501. до 1722. (доживели су кратку рестаурацију од 1729. до 1736. и 1750. до 1773.) и, на свом врхунцу, контролисали су сав данашњи Иран, Републику Азербејџан, Бахреин, Јерменију, источну Грузију, делове Северног Кавказа укључујући Русију, Ирак, Кувајт и Авганистан, као и делове Турске, Сирије, Пакистана, Туркменистана и Узбекистана.

Упркос паду са власти 1736. године, наслеђе које су оставили за собом је оживљавање Ирана као економског упоришта између Истока и Запада, успостављање ефикасне државе и бирократије засноване на „проверама и равнотежама“, оствареним архитектонским иновацијама и покровитељству за новчане казне. уметности.^[5] Сафавиди су такође оставили траг до садашњег доба успостављањем дванаесторице шиизма као државне религије Ирана, као и ширењем шиитског ислама у већим деловима Блиског истока, централне Азије, Кавказа, Анадолије, Персијског залива и Месопотамије.^[5]^[7]

Галерија

Једна од првих акција које је извео шах Исмаил I из династије Сафавида било је проглашење дванаесточлане деноминације шиа ислама званичном религијом његовог новооснованог Персијског царства, што је изазвало религијске тензије.^[16]
Део Сафавидског Персијског царства (десно), Отоманског царства и Западне Азије уопште, Емануел Бовен, 1744–52.
Персијска минијатура која приказује поло утакмицу

Референце

^ Helen Chapin Metz, ed.
^ Emory C. Bogle.
^ Stanford Jay Shaw.
^ Andrew J. Newman, Safavid Iran: Rebirth of a Persian Empire, IB Tauris (March 30, 2006).
^ ^а ^б ^в „SAFAVID DYNASTY”. Encyclopædia Iranica. New York: Columbia University. 13. 6. 2017 [28 July 2008]. ISSN 2330-4804. doi:10.1163/2330-4804_EIRO_COM_509. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 23. 6. 2022.
^ Streusand, Douglas E., Islamic Gunpowder Empires: Ottomans, Safavids, and Mughals (Boulder, Col : Westview Press, 2011) ("Streusand"), p. 135.
^ ^а ^б „Ṣafawids”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 8. Leiden and Boston: Brill Publishers. 2012 [1995]. ISBN 978-90-04-16121-4. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0964.
^ Baltacıoğlu-Brammer, Ayşe (2021). „The emergence of the Safavids as a mystical order and their subsequent rise to power in the fourteenth and fifteenth centuries”. Ур.: Matthee, Rudi. The Safavid World. Routledge Worlds (1st изд.). New York and London: Routledge. стр. 15—36. ISBN 978-1-003-17082-2. S2CID 260730590. doi:10.4324/9781003170822.
^ Aptin Khanbaghi (2006). The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early. .
^ Yarshater 2001, стр. 493.
^ Khanbaghi 2006, стр. 130.
^ Anthony Bryer.
^ Сафавидски Иран at Encyclopædia Iranica, "The origins of the Safavids are clouded in obscurity. They may have been of Kurdish origin (see R. Savory, Iran Under the Safavids, 1980, p. 2; R. Matthee, "Safavid Dynasty" at iranica.com), but for all practical purposes they were Turkish-speaking and Turkified."
^ Why is there such confusion about the origins of this important dynasty, which reasserted Iranian identity and established an independent Iranian state after eight and a half centuries of rule by foreign dynasties?
^ Herzig, Edmund; Stewart, Sarah (2011). Early Islamic Iran. I. B. Tauris.
^ Encyclopedia of the Ottoman Empire. New York: Facts On File. 2009. стр. 71. ISBN 978-0-8160-6259-1. LCCN 2008020716 https://web.archive.org/web/20160516202344/https://books.google.com/books?id=QjzYdCxumFcC&pg=PA71. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

Blow, David (2009). Shah Abbas: The Ruthless King Who Became an Iranian Legend. I.B.Tauris. ISBN 978-0857716767.
Lockhart, Laurence; Jackson, Peter, ур. (1986). The Cambridge History of Iran, Volume 6: The Timurid and Safavid Periods. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-20094-6.
Khanbaghi, Aptin (2006). The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early Modern Iran. I.B. Tauris. ISBN 978-1845110567.
Mikaberidze, Alexander (2015). Historical Dictionary of Georgia (2 изд.). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1442241466.
Savory, Roger (2007). Iran under the Safavids. Cambridge University Press. ISBN 978-0521042512.
Sicker, Martin (2001). The Islamic World in Decline: From the Treaty of Karlowitz to the Disintegration of the Ottoman Empire. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0275968915.
Yarshater, Ehsan (2001). Encyclopædia Iranica. Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0933273566.

Додатна литература

Matthee, Rudi, ур. (2021). The Safavid World. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-1-138-94406-0.
Melville, Charles, ур. (2021). Safavid Persia in the Age of Empires. The Idea of Iran, Vol. 10. London: I.B. Tauris. ISBN 978-0-7556-3378-4.
Spuler, Bertold (2003). Persian Historiography and Geography: Bertold Spuler on Major Works Produced in Iran, the Caucasus, Central Asia, India, and Early Ottoman Turkey. Превод: Christoph Marcinkowski. Singapore: Pustaka Nasional Pte. ISBN 9971-77-488-7.
Dastūr Al-mulūk. Превод: Christoph Marcinkowski. Kuala Lumpur: International Institute of Islamic Thought and Civilization (ISTAC). 2002. ISBN 983-9379-26-7.
From Isfahan to Ayutthaya: Contacts Between Iran and Siam in the 17th Century. Превод: Christoph Marcinkowski. Singapore: Pustaka Nasional Pte. 2005. ISBN 9971-77-491-7.
"The Voyages and Travels of the Ambassadors", Adam Olearius, translated by John Davies (1662),
Hasan Javadi; Willem Floor (2013). „The Role of Azerbaijani Turkish in Safavid Iran”. Iranian Studies. Routledge. 46 (4): 569—581. S2CID 161700244. doi:10.1080/00210862.2013.784516.

[1] Helen Chapin Metz, ed.

[2] Emory C. Bogle.

[3] Stanford Jay Shaw.

[4] Andrew J. Newman, Safavid Iran: Rebirth of a Persian Empire, IB Tauris (March 30, 2006).

[Iranica-5] а ^б ^в „SAFAVID DYNASTY”. Encyclopædia Iranica. New York: Columbia University. 13. 6. 2017 [28 July 2008]. ISSN 2330-4804. doi:10.1163/2330-4804_EIRO_COM_509. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 23. 6. 2022.

[6] Streusand, Douglas E., Islamic Gunpowder Empires: Ottomans, Safavids, and Mughals (Boulder, Col : Westview Press, 2011) ("Streusand"), p. 135.

[savoryeiref-7] а ^б „Ṣafawids”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 8. Leiden and Boston: Brill Publishers. 2012 [1995]. ISBN 978-90-04-16121-4. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0964.

[Matthee_2021-8] Baltacıoğlu-Brammer, Ayşe (2021). „The emergence of the Safavids as a mystical order and their subsequent rise to power in the fourteenth and fifteenth centuries”. Ур.: Matthee, Rudi. The Safavid World. Routledge Worlds (1st изд.). New York and London: Routledge. стр. 15—36. ISBN 978-1-003-17082-2. S2CID 260730590. doi:10.4324/9781003170822.

[9] Aptin Khanbaghi (2006). The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early. .

[FOOTNOTEYarshater2001493-10] Yarshater 2001, стр. 493.

[FOOTNOTEKhanbaghi2006130-11] Khanbaghi 2006, стр. 130.

[Anthony_Bryer_1975-12] Anthony Bryer.

[13] Сафавидски Иран at Encyclopædia Iranica, "The origins of the Safavids are clouded in obscurity. They may have been of Kurdish origin (see R. Savory, Iran Under the Safavids, 1980, p. 2; R. Matthee, "Safavid Dynasty" at iranica.com), but for all practical purposes they were Turkish-speaking and Turkified."

[14] Why is there such confusion about the origins of this important dynasty, which reasserted Iranian identity and established an independent Iranian state after eight and a half centuries of rule by foreign dynasties?

[15] Herzig, Edmund; Stewart, Sarah (2011). Early Islamic Iran. I. B. Tauris.

[Masters_2009-16] Encyclopedia of the Ottoman Empire. New York: Facts On File. 2009. стр. 71. ISBN 978-0-8160-6259-1. LCCN 2008020716 https://web.archive.org/web/20160516202344/https://books.google.com/books?id=QjzYdCxumFcC&pg=PA71. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]