Galna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Galna kiselina
Gallic acid.svg
Gallic acid-3D.png
Nazivi
IUPAC naziv
3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina
Drugi nazivi
Galična kiselina
Galat
3,4,5-trihidroksibenzoat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.228
KEGG
UNII
Svojstva
C7H6O5
Molarna masa 170,12 g/mol
Agregatno stanje Beli, žuto-beli, ili
bledo žuto-smeđi kristali
Gustina 1,7 g/cm3 (anhidrat)
Tačka topljenja 250 °C (482 °F; 523 K)
1,1 g/100 ml voda @ 20°C (anhidrat)
1,5 g/100 ml voda @ 20 °C (monohidrat)
Kiselost (pKa) COOH: 4,5, OH: 10,
Opasnosti
Opasnost u toku rada Iritant
Bezbednosni spisak External MSDS
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Benzojeva kiselina, fenol, pirogalol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Galna kiselina (3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina) je trihidroksibenzojeva kiselina. Ona je tip fenolne kiseline. Prisutna je u mnogim biljaka.[1] Njena hemijska formula je C6H2(OH)3COOH. Galna kiselina se nalazi u prirodi u slobodnom obliku i kao deo hidrolizabilnih tanina. Soli i estri galne kiseline se nazivaju galati.

Galna kiselina se često koristi u farmaceutskoj industriji.[2] Ona se koristi kao standard za određivanje fenolnog sadržaja u raznim materijama putem Folin-Ciocalteau testa, čiji rezultati se navode u ekvivalentima galne kiseline.[3] Galna kiselina se takođe koristi kao polazni materijal u sintezi psihodeličnog alkaloida meskalina.[4]

Galna kiselina ima antifungalna i antiviralna svojstva. Ona deluje kao antioksidans i pomaže u zaštiti ljudskih ćelija protiv oksidativnih oštećenja. Utvrđeno je da galna kiselina manifestuje citotoksičnost protiv ćelija kancera, bez oštećivanja zdravih ćelija. Galna kiselina se koristi kao pomoćno sredstovo u slučajevima unutrašnjeg krvarenja. Ona se takođe koristi za tretman albuminurije i dijabetesa. Pojedine masti za tretman psorijaze i spoljašnjeg krvarenja sadrže galnu kiselinu.[5]

Reference[уреди]

  1. LD Reynolds and NG Wilson, “Scribes and Scholars” 3rd Ed. Oxford: 1991. pp193–4.
  2. S. M. Fiuza. „Phenolic acid derivatives with potential anticancer properties––a structure–activity relationship study. Part 1: Methyl, propyl and octyl esters of caffeic and gallic acids”. Elsevier. doi:10.1016/j.bmc.2004.04.026. 
  3. Andrew Waterhouse. „Folin-Ciocalteau Micro Method for Total Phenol in Wine”. UC Davis. 
  4. Tsao, Makepeasce (1951). „A New Synthesis Of Mescaline”. Journal of the American Chemical Society. 73 (11): 5495—5496. doi:10.1021/ja01155a562. ISSN 0002-7863. 
  5. Gallic acid

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]