Пјер Кири
| Пјер Кири | |
|---|---|
Пјер Кири
|
|
| Датум рођења | 15. мај 1859. |
| Место рођења | Париз Француска |
| Датум смрти | 19. април 1906. (46 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
| Поље | физика |
| Школа | Универзитет Сорбона |
| Институција | Сорбона |
| Супружник | Марија Кири |
| Познат по | радиоактивност |
| Награде |  Нобелова награда за физику (1903.) |
Пјер Кири (франц. Pierre Curie; Париз, 15. мај 1859 — Париз, 19. април 1906) француски је физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године је открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.
Биографија[уреди]
Родио се 15. маја 1859. у Паризу. Његов отац Еужен Кири био је лекар а мати Софија-Клара Депули била је кћерка фабриканта.
У детињству је био подучаван од стране приватног учитеља и већ са 16 година је положио матурски испит. Са 19 година је добио универзитетско образовање у физици. Могао је да предаје физику и хемију. Примио је рад на месту асистента у физикалној лаораторији.
У години 1895. је добио титулу доктора и био је именован на место професора физике. Те исте године оженио се са Маријом Склодовском кћерком учитеља на средњој школи у Варшави. У години 1900. је добио место професора на факултету природних наука.
Краљевско друштво у Лондону га је 1903. наградило медаљом коју је добио скупа са својом супругом а 1905. године је постао члан Француске академије наука.
19. априла 1906. године ујутро када је журио на свој посао у париску лабораторију доживео је приликом преласка улице саобраћајну несрећу и смртно рањен преминуо је на лицу места.
По супружницима Кири био је именован curium, елеменат са атомским бројем 96 и јединица радиоактивности 1 кири која је дефинисана као број распада за 1 секунду 1 грама чистог радија. Данас је ова јединица замењена јединицом 1 бекерела
Научни рад[уреди]
У почетку се посвећивао студирању симетричних кристала и 1880. је открио са својим братом Пол Жак Киријем пиезоелектричну појаву. После тога је своју пажњу окренуо ка магнетизму. Доказао је да се магнетске особине датог материјала мењају приликом одређене топлоте- ова топлота се сада назива Киријева топлота.
Проучавање радиоактивних материјала је вршио са својом супругом. Своја открића су изводили у неповољним условима и нису имали довољно лабораториске опреме и уређеја. 1898. године објавили су проналазак радијума и полонијума, које су добили из уранијума. Касније су изучавали радијум и његов радиоактивни распад. Њихов рад је створио основу за изучавање у атомској физици и хемији.
Заједнички су 1903. одликовани Нобеловом наградом за физику за проучавање радиоактивног зрачења, које је открио Антоан-Анри Бекерел и који је скупа са њима добио Нобелову награду.
Спољашње везе[уреди]
 |
Пјер Кири на Викимедијиној остави. |
