Пјер Кири

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Кири
Pierre Curie by Dujardin c1906.jpg
Рођење(1859-05-15)15. мај 1859.
Париз, Француска
Смрт19. април 1906.(1906-04-19) (46 год.)
Париз, Француска
Пољефизика
ШколаУниверзитет Сорбона
ИнституцијаСорбона
СупружникМарија Кири
Познат порадиоактивност
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1903)
ПотписPierre Curie signature.svg

Пјер Кири (франц. Pierre Curie;[1] Париз, 15. мај 1859Париз, 19. април 1906) био је француски физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године је открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 15. маја 1859. године у Паризу. Његов отац Еужен Кири био је лекар а мати Софија-Клара Депули била је кћерка фабриканта. У детињству је био подучаван од стране приватног учитеља и већ са 16 година је положио матурски испит.[3] Са 19 година је добио универзитетско образовање у физици.[3][4][5] Могао је да предаје физику и хемију. Примио је рад на месту асистента у физикалној лабораторији. Он није одмах приступио докторату због недостатка новца. Уместо тога, радио је као лабораторијски инструктор.[6] Док је Пјер Кири био додипломски студент, он је радио у лабораторији Жан-Густав Бурбоза на Природно-математичком факултету.[7] Године 1895, докторирао је на Универзитету у Паризу у Француској.[8] Материјал за докторат састојао се од његовог истраживања магнетизма.[9] Након доктората постао је професор физике, а 1900. године професор на научном факултету.[10]

У години 1895. је добио титулу доктора и био је именован на место професора физике. Те исте године оженио се са Маријом Склодовском кћерком учитеља на средњој школи у Варшави. У години 1900. је добио место професора на факултету природних наука.

Краљевско друштво у Лондону га је 1903. године наградило медаљом коју је добио скупа са својом супругом а 1905. године је постао члан Француске академије наука.

Дана 19. априла 1906. године ујутро када је журио на свој посао у париску лабораторију доживео је приликом преласка улице саобраћајну несрећу и смртно рањен преминуо је на лицу места.

По супружницима Кири био је именован curium, елеменат са атомским бројем 96 и јединица радиоактивности 1 кири која је дефинисана као број распада за 1 секунду 1 грама чистог радија. Данас је ова јединица замењена јединицом 1 бекерела

Научни рад[уреди | уреди извор]

Пјер и Марија Кири у својој лабораторији

У почетку се посвећивао студирању симетричних кристала и 1880. године је открио са својим братом Пол Жак Киријем пиезоелектричну појаву. После тога је своју пажњу окренуо ка магнетизму. Доказао је да се магнетске особине датог материјала мењају приликом одређене топлоте- ова топлота се сада назива Киријева топлота.

Проучавање радиоактивних материјала је вршио са својом супругом. Своја открића су изводили у неповољним условима и нису имали довољно лабораторијске опреме и уређаја. 1898. године објавили су проналазак радијума и полонијума, које су добили из уранијума. Касније су изучавали радијум и његов радиоактивни распад. Њихов рад је створио основу за изучавање у атомској физици и хемији.

Заједнички су 1903. године одликовани Нобеловом наградом за физику за проучавање радиоактивног зрачења, које је открио Антоан-Анри Бекерел и који је скупа са њима добио Нобелову награду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18th изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15253-2. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 1903”. Nobel Prize. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2020. Приступљено 8. 7. 2016. 
  3. ^ а б „Pierre Curie”. biography.yourdictionary.com. Приступљено 11. 12. 2020. 
  4. ^ „Pierre Curie”. Atomic Heritage Foundation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2021. Приступљено 6. 11. 2020. 
  5. ^ „Pierre Curie”. history.aip.org. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2021. Приступљено 11. 12. 2020. 
  6. ^ Quinn, Susan (1996). Marie Curie : a life. Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0201887945. [мртва веза]
  7. ^ Marie Curie et Les conquérants de tome : 1896-2006, par Jean-Pierre Poirier
  8. ^ „Curie, Pierre, 1859-1906”. history.aip.org. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2021. Приступљено 9. 10. 2020. 
  9. ^ „Marie Curie - A Student in Paris (1891-1897)”. history.aip.org. Приступљено 14. 11. 2020. 
  10. ^ „The Nobel Prize in Physics 1903”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2018. Приступљено 9. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]