Софроније Врачки

С Википедије, слободне енциклопедије
Софроније Врачки
Софроний Врачанский.jpg
Софроније Врачки
Датум рођења1739.
Место рођењаКотел
 Османско царство
Датум смрти1813.
Место смртиБукурешт
 Влашка

Софроније Врачки (буг. Софроний Врачански; 1739 — 1813), рођен као Стојко Владиславов (буг. Стойко Владиславов), био је бугарски свештеник и једна од водећих личности раног бугарског националног препорода.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1739. у Котелу, у породици трговца стоком.[2] Његов отац Владислав умро је 1750. године у Истанбулу од куге. Када је имао три године, његова мајка Марија умрла је, а отац се поново оженио.[3] Похађао је манастирску школу у свом родном граду и проучавао словенске и грчке књиге. Радио је као фриз, али га је занимала религија и постао је свештеник 1762. године. Док је радио као учитељ и писац, упознао је Пајсија Хилендарца у Котелу 1765. године.[4] Пајсије му је показао историју словенобугарске, примарни рад бугарског препорода, од којег је Владиславов направио први примерак, познат као Sofroniev prepis. Владиславов је путовао на Свету Гору између 1770. и 1775. и напустио Котел 1795. године.[2] Служио је у карнобатској парохији и отишао у манастир у Арбанаси 1794. године, постао епископ на Враци под именом Софроније 17. септембра. Тамо се бавио друштвеном активношћу и иницирао слање политичке делегације становника Враца у Москву. Софроније је имао блиске везе са фанариотским круговима.[2]

После дислокације изазваних Османом Пазвантоглуом, бискупове дужности су постајале све теже Владиславову и он је 1797. напустио Врацу како би путовао северозападном Бугарском. Три године је провео у Видину у периоду који му је помогао да одреди циљеве писца. Отишао је у Букурешт 1803. године како би служио народу као високи духовник.

Између 1806. и 1812. године Софроније Врачки био је један од најеминентнијих представника бугарског народа у комуникацији са руским заповедништвом руско-турског рата.[2] Последње године провео је у манастиру у Букурешту. Његов датум смрти није познат, последњи потписани документ је од 2. августа 1813.

Написао је своја најбоља и најпопуларнија дела у свом периоду у Букурешту. Ту спадају Nedelnik, његово једино штампано дело, збирка заповести и беседа за сваки празник у години заснована на грчким и словенским изворима. Збирка је имала историјски значај у покретању штампе књига на савременом бугарском језику и успостављању бугарског народног језика као језика књижевности. Ова велика књига укључује и неколико дубореза и украса што је чини импресивним предметом. Такође је написао још једну збирку, Sunday Evangelic Interpretation 1805, као и веома популарну аутобиографију, Life and Sufferings of Sinful Sophronius и апел бугарском народу, чинећи га најзапаженијим представником бугарске књижевности почетком 19. века.

Бугарска православна црква је Софронија Врачког канонизовала за свеца 31. децембра 1964. године.[4]

Свети Софроније Кнол на Јужним Шетландским острвима, Антарктик, назван је по Врачком.

Потомци[уреди | уреди извор]

Софроније Врачки био је ожењен Ганком, са којом је имао четворо деце. Био је предак:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 781, 786. Приступљено 2. 9. 2018 — преко Internet Archive. 
  2. ^ а б в г „Sophronius of Vratsa, a prominent Bulgarian Revival figure”. bnr.bg (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13. 
  3. ^ Mutafchieva, Vera (1983) page 7 'Book about Sophronius' Publisher "Georgi Bakalov" Varna
  4. ^ а б „Bulgarian Orthodox Church pays homage to Saint Sophronius of Vratsa”. bnr.bg (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13. 
  5. ^ Ghika
  6. ^ „Plovdiv, Bulgaria Alexander Bogoridi, Knjaz (1822 - 1910)”. plovdivguide.com. Приступљено 2021-04-12. 
  7. ^ „Mormantul printului Vogoride descoperit in cimitirul Sf. Constantin - Presa regionala 2007 - HotNews.ro”. www.hotnews.ro (на језику: румунски). 2006-04-04. Приступљено 2021-04-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Софроније Врачки на Викимедијиној остави