Враца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Враца
буг. Враца
Vratsa.jpg
Враца
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Врачанска област
Становништво
Становништво
 —  65.992
Географске карактеристике
Координате 43°12′ СГШ; 23°33′ ИГД / 43.2° СГШ; 23.55° ИГД / 43.2; 23.55Координате: 43°12′ СГШ; 23°33′ ИГД / 43.2° СГШ; 23.55° ИГД / 43.2; 23.55
Ндм. висина 344 м
Враца на мапи Бугарске
Враца
Враца
Остали подаци
Градоначелник Тотјо Младенов
Веб-сајт
vratza.bg

Враца (старински Вратца[1]) град је у Републици Бугарској, у северозападном делу земље. Град је и седиште истоимене Врачанске области.

Природни услови[уреди]

Град Враца се налази у северозападном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 112 km ка северу.

Област Враце налази се у јужном ободу Влашке низије, у северном подножју планине Врачански Балкан, дела планинског ланца Балкана. Град се сместио близу најдуже бугарске реке Искар, која овде излази из клисуре, тако да је град одувек био „стражар“ на овом стратегијски важном месту.

Клима у граду је континентална, типична за област Влашке низије.

Историја[уреди]

Област Враце је била насељена у време антике. Током средњег векаовде се развило бугарско утврђење са данашњим називом. Крајем 14. века овим подручјем загосподарили су Турци Османлије.

У Врацу је у 19. веку постојао један Хиландарски (српски) метох.

Константин Огњановић Србин из Панчева, био је 1833. године учитељ словенског језика у "Врадцу". Дошао је тамо да буде приватни учитељ деци чорбаџије Хаџи Тоше. Затим је 1822. године отворио школу по угледу на оне из Аустрије, са разредним и часовним системом. Школа је била посећена а поред практичних знања учили су се и класични језици.[2] Он је постао и "бугарски књижевник" у 19. веку, јер је написао на бугарском језику дело "Житије човека Божијег Алексија", објављено у Будиму.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Од тада град се развија у 'европском духу'.

Варош Враца је 1881. године имала 10.924 становника у 2897 кућа. Ту је седиште истоименог среза. Деценију касније, избројано је 1894. године у месту 12.279 становника.

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2007. године град Враца имао је 67.238 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ангелов (1957). стр. 56.
  2. "Мешана грађа", Београд 28/2007. године

Литература[уреди]

  • Ангелов, Иван (1957). Враца и врачани в борбата за освобождение от турско иго. Враца. 

Спољашње везе[уреди]