Стеван Пешић
Стеван Пешић | |
|---|---|
 Слика Стевана Пешића, рад Десе Керечки-Мустур. | |
| Датум рођења | 8. јул 1939. |
| Место рођења | Ковиљ |
| Датум смрти | 7. јул 1994. (54 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | књижевник |
Стеван Пешић (Доњи Ковиљ, 8. јул 1939 — Београд, 7. јул 1994) био је српски и југословенски писац и песник. Посебно је познат по својим путописима са Непала, Тибета и Шри Ланке.
Биографија
[уреди | уреди извор]Стеван Пешић је рођен 1936. године у Ковиљу, где је завршио основну школу, а у Сремским Карловцима гимназију. Живео је и стварао у Београду, као слободан уметник.[1] 1965. године му је објављена прва збирка поезије под насловом Месечева енциклопедија.
Пропутовао је многе земље, а највише времена је провео на Тибету, у Индији, Непалу, Шри Ланки.[2] Посебно је познат по својим поетичним путописима са Непала и Шри Ланке (Катманду 1982, Светло острво 1984), у којима износи и озбиљне филозофске идеје. Такође у Катмандуу и Тибетанцима се у српску литературу уводи бисексуалност протагониста као нешто потпуно нормално у Источњачком (будистичком и хиндуистичком) свету. До тада је код нас ова тема махом описивана сензационалистички или је, као код Слободана Селенића у Пријатељима и Очевима и оцима, била део комплекснијег општег ангста (нација, класна припадност исл.).
| „ | У космосу постоји радост као сила, енергија. Није стваралачка, али даје смисао стварању; није јој узрок ни постојање света, јер су јој живот и смрт једнаки. Код животиња и биља је честа, код људи је изузетна милост. | ” |
| — Светло острво | ||
Стеван Пешић је један од легата Градске библиотеке у Новом Саду. Његова мајка Даринка поклонила је 1988. године новосадској библиотеци велики број књига из његове личне библиотеке, од којих многе имају посвете и потписе аутора.[3]
Иако је за живота објавио више књига, умро је у немаштини 1994. године у Београду.
Дела
[уреди | уреди извор]
Пешић је углавном писао романе, путописе, поезију, драме и дела за децу.
Књиге
[уреди | уреди извор]- Месечева енциклопедија, 1965, збирка поезије
- Катманду, 1982, путопис
- Светло острво, 1984, путопис
- Сарат и Випули, 1984, роман
- Тибетанци, 1988, роман
- Пут у Раџастан
- Велика књига или књига о Ковиљу
- Дописивање с Богом (последња збирка приповедака)
Драме
[уреди | уреди извор]- Крилате краве
- Ловачка прича
- Чудесни виноград
- Плава птица
- Курир Јовица
- Омер и Мерима
- Тесла или прилагођавање анђела, која се сматра „једним од најлепших драмских текстова написаних на нашем језику“.[4]
Драме за децу
[уреди | уреди извор]- Гуска на месецу
- Град са зечјим ушима
- Кад је Дунав био млад
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Градска библиотека у Новом Саду и Савет Месне заједнице Ковиљ су 1995. године установили Kњижевну награду „Стеван Пешић”, за прозу, поезију, есеј, путопис и драму. Добитник награде 2018. године био је Александар Гаталица за роман „Последњи аргонаут”.[5]
Његова драма Тесла или прилагођавање анђела премијерно је изведена 24. марта 1995. у Народном позоришту у Београду, а обновљена је 2. јуна 2013.[6] Улица у којој је одрастао у Ковиљу сада носи његово име.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.gbns.ns.ac.rs/pesiceva.html[мртва веза]
- ^ О Стевану Пешићу укратко[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ http://www.gbns.ns.ac.rs/legati.html[мртва веза]
- ^ http://www.talijina-magaza.com/index.php?view=articles_detail&articles_id=97[мртва веза]
- ^ Александру Гаталици награда „Стеван Пешић” (Б92, 24. децембар 2018)
- ^ „ТЕСЛА ИЛИ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АНЂЕЛА”. Народно позориште у Београду. Приступљено 7. 3. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Стеван Пешић на сајту IMDb
- O Стевану Пешићу, са сетом
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
