Сумартин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сумартин
SUMARTIN port.JPG
Сумартин, лука
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Општина Селца (општина)
Становништво
Становништво
 — (2011) 474
Положај
Координате 43°17′08″ СГШ; 16°52′22″ ИГД / 43.285632874994064° СГШ; 16.872670893352737° ИГД / 43.285632874994064; 16.872670893352737 Координате: 43°17′08″ СГШ; 16°52′22″ ИГД / 43.285632874994064° СГШ; 16.872670893352737° ИГД / 43.285632874994064; 16.872670893352737
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 7 m
Сумартин на мапи Хрватске
Сумартин
Сумартин
Сумартин на мапи Хрватске
Сумартин на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Сумартин
Сумартин
Сумартин на мапи Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број 21426 Сумартин
Позивни број +385 21
Сумартин, римокатоличка црква

.

Сумартин је насељено место у саставу општине Селца, на острву Брачу, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Брач.

Луку Сумартин (раније се звала Врхбрач) основале су избеглице пред Турцима из Макарског приморја 1646. године. Према положају места морали су да се посвете риболову, поморству и бродоградњи. Мало бродоградилиште постоји и данас. Темеље фрањевачком самостану на месту где се налазила средњовековна црквица "Св. Мартина", по којем је Сумартин добио данашње име, поставио је 1747. далматински фратар и песник Андрија Качић Миошић.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Сумартин је имао 474 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
423 475 550 608 751 724 0 579 575 586 522 445 544 618 482 474

Напомена: У 1921. подаци су садржани у насељу Селца.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Сумартин је имало 618 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
537 86,89 %
Срби
  
7 1,13 %
Југословени
  
5 0,80 %
Мађари
  
4 0,64 %
Пољаци
  
1 0,16 %
Словаци
  
1 0,16 %
Словенци
  
1 0,16 %
Црногорци
  
1 0,16 %
Чеси
  
1 0,16 %
неопредељени
  
1 0,16 %
регион. опр.
  
6 0,97 %
непознато
  
53 8,57 %
укупно: 618

Наречје[уреди]

Као занимљивост, треба навести да се у Сумартину и његовој ближој околини говори штокавским наречјем за разлику од чакавске већине на остатку острва.

Привреда[уреди]

Становништво се бави пољопривредом, виноградарством, маслинарством, риболовом и туризмом. Трајектно пристаниште и трајектна веза са Макарском (5 пута дневно у туристичкој сезони), лепе плаже, бистро море, пристаниште за јахте и могућност посете самостанском музеју, одају утисак живог туристичког места.

Познате личности[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]