Пређи на садржај

Тијана Максимовић (глумица, 1961)

С Википедије, слободне енциклопедије
Тијана Максимовић
Лични подаци
Датум рођења(1961-06-06)6. јун 1961.(63 год.)
Место рођењаНови Сад, ФНР Југославија
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а

Тијана Максимовић Бошњак (Нови Сад, 6. јун 1961) српска је глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 6. јуна 1961. године у Новом Саду. Дипломирала је глуму 1985. године на Академији уметности у Новом Саду. Била је у сталном ангажману у Позоришту младих четири и по године, а у Српском народном позоришту је од 1. марта 1990. године. Поред бројних улога у позоришту, водила је свечано отварање Бранковог кола 20 година, прославу 50 година рафинерије, прославу Института за ратарство и повртарство, програм солунских добровољаца поводом годишњице Пробоја солунског фронта, била је учесник омажа Мики Антићу у Руском дому 2008, водитељ додела Годишњих награда СНП-а,[1] као и члан жирија Сусрета професионалних позоришта лутака Србије.[2] Остварила је улоге и у филмовима и ТВ серијама.

Улоге у позоришту

[уреди | уреди извор]

У Српском народном позоришту:

Остале улоге:

  • Вила — Пепељуга Живојина Вукадиновића у режији Мирослава Ујевића, 8. децембар 1985.
  • Кабарета — Лажи-кажи из џака Павла Јанковића Шолета у режији Невене Јанковић, 12. јун 1986.
  • Весели кловн — Лутка са црвеном капом Србољуба Станковића, 2. новембар 1986.
  • Јангтаи — Црвено и плаво у дуги Валтера Бауера у режији Ђорђа Ђуровића, 14. децембар 1986.
  • Мала ласта — Срећни принц Оскара Вајлда у режији Милана Белегишанина, 28. фебруар 1987.
  • Златоруни ован у режији Јелене Ситар, 24. фебруар 1988.
  • Зла краљица и асистент редитеља — Снежана и седам патуљака по браћи Грим у режији Миливоја Радаковића, 19. јун 1988.
  • Конферансије — Прича о левој гуски Србољуба Станковића у режији Драгослава Тодоровића, 2. октобар 1988.
  • Кловн — Чаролија Ђинђили Бунђи, колективно дело учесника у пројекту, 18. децембар 1988.
  • Ана Софи — Два чина за пет жена Бјорга Вика у режији Весне Топалов, 25. новембар 2002.
  • Клер — Слушкиње Жана Женеа, колективна режија, 2003.
  • Варја, служавка — Јелка код Иванових Александра Веденског у режији Хариса Пашовића, 1983.
  • Естер — Виктор или деца на власти Рожеа Витрака у режији Никите Миливојевића, 1984.
  • Балерина — Улично позориште у режији Хариса Пашовића
  • Пљување публике Петера Хандкеа, отварање Стеријиног позорја 1986.
  • Кума — Велико братско шопање Звјездане Шарић у режији Зорана Шарића, 1995.
  • Еротија — Менехми – близанци Плаута у режији Ратка Радивојевића, 1991.
  • Враголије Бранка Радичевића, игроказ у режији Ане Цвијановић Јајчанин, 1983.
  • Борка — Неуспавани кабаре Бранислава Радаковића у режији Невене Радаковић, 22. април 2000.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1985. Кво вадис?
1987. Човек у сребрној јакни Девојка-мамац
1988. Дечји бич Апотекарка
1990. Специјална редакција
2007. Мера за меру Госпа Пеза
2016. Вере и завере Бабица
2023. Пенал и сексуални живот Ане Ђ. Психотерапеуткиња

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ТИЈАНА МАКСИМОВИЋ”. Српско народно позориште. Приступљено 27. 4. 2023. 
  2. ^ „Pozorište mladih iz Novog Sada pobednik 52. lutkarskih susreta”. Novosadski informativni portal 021. 6. 11. 2021. Приступљено 27. 4. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]