Торстен Веблен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Торстен Веблен

Торстен Веблен
Торстен Веблен

Информације
Датум рођења 30. јул 1857.
Место рођења Като (САД)
Датум смрти 3. август 1929.(1929-08-03)(72 год.)
Место смрти Менло Парк (САД)
Рад
Theory of the leisure class, 1924

Торстен Веблен (енг. Thorstein Veblen; Като, 30. јул 1857Менло Парк, 3. август 1929) је био норвешко-амерички економиста и социолог.

Торстен Веблен је био потомак норвешких досељеника и фармера, који је своје детињство провео на граничној територији у Висконсину и касније Минесоти. Због ограниченог контакта са ширим кругом људи веома је слабо познавао енглески па је због тога имао тешкоћа и у току свог школовања и касније као професор. 1874. он је отишао на Карлтон Колеџ у Нортфилду, Минесота где се школовао до 1880. и где му је професор политичке економије био Џон Бејтс Кларк, познати амерички економиста либералистичке струје. Оно што је било пресудно у Кларковом утицају на Веблена било је то да се Веблен и поред свог несумњивог интереса за филозофију, оријентисао на економију.

Веблен је напустио Џон Хопкинс Универзитет у Балтимору и прешао на универзитет Јејл. На Јејлу је и докторирао са тезом "Етичке основе доктрине одмазде".

Веблен нажалост није успео да добије универзитетско место на Јејлу, па је шест година провео у потпуној неактивности на фарми родитеља своје супруге, читајући литературу. То је сигурно подигло његов научни ниво, али га је одвојило од стварности. Можда је то и био разлог због чега из његових критичких разматрања не можемо да извучемо било какву конзистентну позитивну теорију. Оженио се 1888. године, а тек 1890. запошљава се на Корнел Колеџу, док 1892. заједно са проф. Лафлином, који му помаже одлази на Универзитет у Чикагу где постаје шеф катедре за политичку економију. Веблен за своје студенте држи предавања о социјализму, аграрној економији и историји економских доктрина. У то време почиње да излази часопис "Journal of Political Economy" и Веблен постаје његов први уредник. Он за овај часопис пише низ чланака и приказа и његов опус је веома широк. Поред економских радова у његовој библиографији се налазе и прикази немачких филозофских студија, књига социјалистичких писаца, преводи са немачког и исландског језика, чланци и књиге о технологији, економији у ужем смислу, антропологији, рату и миру и бројним другим проблемима. Иако је понекад судио о нечему, а да ствар није добро проучио, његова критика америчког друштва и америчке привреде с краја деветнаестог и почетка двадесетог века упечатљива је и има научну вредност.

Вебленова најпознатија књига је Теорија доколичарске класе, објављена 1899. у Чикагу, у којој износи тада нову економску и социолошку терминологију институционализма и формулише концепте које ће заступати до краја живота. У овој студији која има претежно социолошки, а не економски карактер, Веблен напада америчке пословне кругове и њихове измишљене друштвене вредности. Књига је написана упола ироничним стилом, а упола са неопходном научном аргументацијом. У овој студији можда најјаче огледа се примена критичког метода, који прави и формулише Имануел Кант у Вебленовим делима. У овој и другим његовим студијама осећа се утицај Кантове етике и Кантових радова. Сем тога и Веблен као и Кант даје један сопствени категоријални систем у својој институционалистичкој теорији, који одудара од главних путева развоја економске науке.

Спољашње везе[уреди]