Тунгуска експлозија

Тунгуска експлозија се десила 30. јуна (17. јуна по јул. кал.) 1908. године у јутарњим сатима изнад шумског подручја у удаљеном делу источног Сибира, у близини реке Подкамена Тунгуска и изазвала је потпуну пустош у околини експлозије. Иако се десила у веома слабо насељеном подручју, неколико очевидаца је описало појаву велике ватрене кугле на небу сјајне као Сунце. Сама експлозија се чула до 1.000 km од епицентра, а сеизмички таласи су двапут описали Земљину куглу и били су регистровани сеизмографима широм планете. Шумски покривач је горео два дана. Шума је у централних 1000 km² испод експлозије просто спаљена, а чак и до 50 km од епицентра дрвеће је било оборено ударним таласом. Прашина настала овим догађајем је прекрила околину и била атмосферским струјањима разнета око целог света и изазивала је упечатљиве заласке Сунца широм планете.[1]

Требало је да прође 20 година да прва научна експедиција дође у предео експлозије. Експедицију је водио Леонид Кулик. Није био пронађен никакав ударни кратер, нити делови метеорита; потоње експедиције су ипак успеле да извуку ситне честице из остатака оборених стабала и налази су показали да састав одговара саставу камених метеорита. Највероватније је експлозију изазвао камени метеорит пречника око 50 m, који се распао и сагорео на висини од око 8 km изнад површине.[1]
Енергија експлозије се процењује да је била 10-15 мегатона ТНТ[2], што је око хиљаду пута више од експлозије бомбе бачене на Хирошиму.[3] Експлозија такве размере може да уништи чак и мегалополис.[4] Овакве могућности покрећу тему о Свемирској стражи и другим начинима одбране од оваквих догађаја.
Ток догађаја
[уреди | уреди извор]Већина очевидаца сведочи о једној експлозији, али неки и о више њих, која се догодила 30. јуна 1908. у Сибиру. Пригодом експлозије стабла су у кругу од 30 километара уништена и спаљена, те свинута, а прозори и врата у 65 км удаљеном месту Ванавара су попуцали. Процењује се да је догађај обухватио подручје површине од 2.000 km2 и уништио 60 милиона стабала. Чак су и путници Транссибирске пруге, удаљене око 600 км, сведочили о потресима и светлима на небу. Један ловац је преминуо од снажног притиска од експлозије, а могуће је да је погинуло и више људи.
Тек се 19 година касније, 1927, једна експедиција упутила на то подручје како би истражила што се догодило. Професор Леонид Алексејвич Кулик је водио експедицију те је 1938. направио и слике регије. Још је 1921. наговорио Совјетску владу да му финансира истраживања. Није зачудо нашао кратер, него само уништено и спаљено дрвеће. Експедиција Генадија Плеканова није детектовала никакво зрачење.
Око 7:17 ујутро по месном времену, домородачко становништво и руски досељеници у брдима северозападно од Бајкалског језера проматрали су сноп јаког светла, готово јаког попут Сунца, како се креће по небу. Десетак минута касније, догодио се бљесак и чуо звук сличан топничкој паљби. Очевици ближе експлозији изнели су исказ да се звук кретао од истока према северу. Звук су пратили таласи шока који су одгурнули људе на под и разбили стакла прозора. Неки очевици су само пријавили звукове експлозије, а не и да су видели саму експлозију. Неки искази очевидаца се разликују.

Експлозију су регистровале сеизмолошке станице широм Евроазије. У неким местима подрхтавање тла је било једнако снажно као потрес јачине 5.0 на Рихтеровој лествици[5]. Такође се као нуспојава појавила флуктуација у атмосферском притиску која је била довољно јака да се уочила у Великој Британији. Током следећих дана, ноћно небо у Азији и Европи је било тако осветљено да су људи у Лондону могли читати новине по том светлу[6]; по неким теоријама, то је због светла које је прошло кроз честице леда на високој надморској висини те створило изнимно хладне температуре, слично као код уласка свемирског брода у Земљину атмосферу[7][8]. У САД, Смитсоновска астрофизичка опсерваторија и Маунт Вилсон опсерваторија су уочили смањење у атмосферској транспарентности која је трајало неколико месеци због прашине.
Теорије
[уреди | уреди извор]
Узрок експлозије до данас није разјашњен. Претпоставља се да је метеор експлодирао 5 километара изнад тла те да због тога није проузроковао кратер. До данас нису пронађени комадићи импактора. Због бурног раздобља за Русију у то време, као што је Први светски рат и Руски грађански рат, прву експедицију спровео је Леонид Кулик тек у 1920.-има. Експедиције у 1950-има и 1960-има су откриле јаку присутност елемената никла и иридијума на том подручју, који су иначе присутни у метеорима, али могуће је да су и вулканског порекла. Вероватноћа да се ради о метеору је поприлично велика.
Године 1930, британски је астроном Ф. Џ. В. Випл изнео теорију по којој је узрок експлозије била мала комета. Да је садржала само лед и прах, потпуно би изгорио приликом уласка у атмосферу те не би оставила никаквог трага након експлозије, што би се уклопило у догађаје. То још појачава и светлеће небо које се видело данима након експлозије изнад Европе. Словачки астроном Лубор Кресак је чак предложио да би се могло радити и о комадићу комете Енке. Међутим, Зденак Секанина је објавио чланак у којем је критиковао ту теорију, јер би се таква врста комете дезинтегрисала, па да је вероватније да се ради о метеору.
Постоје и неки необјашњиви феномени. Руски геолог Владимир Епифанов је изнио теорију по којој се метан излазио из тла и експлодирао, што се догодило и у Канду у Шпањији. Друге теорије, које су више спекулативне и хипотетске природе, говоре о антиматерији која је пала из свемира, деутеријуму из комета који је у додиру са атмосфером проузроковао природну хидрогенску експлозију, малу црну рупу па чак и до тога да је НЛО пао на земљу или да су ванземаљци спасили земљу уништивши метеор који је могао проузрочити велику штету.[9].
Због свега тога је догађај постао врло популаран, те је био спомињан у разним серијама и филмовима.
Догађај у популарној култури
[уреди | уреди извор]- У серији Звездане стазе: Оригинална серија, у епизоди „That Which Survives”, Сулу спомиње Тунгуска експлозију као могућ узрок потреса којег је доживела његова екипа наког слетања.
- У серији Досије икс, у епизодама „Тунгуска” и „Терма”, спомиње се да је Тунгуска експлозија био пад метеора. Фокс Молдер путује са Алексом Крајцеком до локације удара, где откривају тајну војну инсталацију.
- У филму Истеривачи духова, др Реј Станц (Ден Акројд) спомене при крају догађај: „Учествовали сте у највећем међудимензионалном расцепу од Тунгуске експлозије 1909!” - што је криво за годину дана.
- У филму Први свемирски брод до Венере из 1960. године, заснованом на роману којег је написао Станислав Лем, експедиција открива магнетску машину код Тунгуске, чије је порекло с Венере.
- Научно-популарна емисија На рубу науке у епизоди „Велика Сибирска експлозија” покрила је овај догађај.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Tunguska event“. У Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001
- ^ Shoemaker, Eugene (1983), „Asteroid and Comet Bombardment of the Earth”, Annual Review of Earth and Planetary Sciences, US Geological Survey, Flagstaff, Arizona, 11: 461—494, doi:10.1146/annurev.ea.11.050183.002333
- ^ http://www.warbirdforum.com/hiroshim.htm - What was the yield of the Hiroshima bomb?, Приступљено 10. 6. 2009.
- ^ Longo, Giuseppe (2007), „Chapter 18” (PDF), Ур.: Bobrowsky, Peter T.; Rickman, Hans, Comet/Asteroid Impacts and Human Society, An Interdisciplinary Approach, The Tunguska event, Berlin Heidelberg New York: Springer-Verlag, стр. 303—330, ISBN 978-3-540-32709-7
- ^ Traynor, Chris, Trayner, C. (1997). „The Tunguska Event”. Journal of the British Astronomical Association. 107 (3): 117. Bibcode:1997JBAA..107..117T., 3, 1997.
- ^ Watson, Nigel. The Tunguska Event”. History Today 58.1 (srpanj 2008): 7. MAS Ultra-School Edition. EBSCO. 10. veljače 2009. <http:/lsearch.ebscohost.com>
- ^ Cornell University (2009., 25. lipnja). Space Shuttle Science Shows How 1908 Tunguska Explosion Was Caused By A Comet. http://www.sciencedaily.com/releases/2009/06/090624152941.htm
- ^ Kelley, M. C.; Seyler, C. E.; Larsen, M. F. (2009). „Two-dimensional turbulence, space shuttle plume transport in the thermosphere, and a possible relation to the Great Siberian Impact Event”. Geophysical Research Letters. 36 (14). Bibcode:2009GeoRL..3614103K. S2CID 129245795. doi:10.1029/2009GL038362.
- ^ „Scientist Claims UFO Collided with Tunguska Meteorite to Save Earth”. 27. 5. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Evgenii A. Vaganov; Malkolm K. Hughes; Pavel P. Silkin; Valery D. Nesvetailo (2004). „The Tunguska Event in 1908: Evidence from Tree-Ring Anatomy” (PDF). Astrobiology. 4 (3): 391—399. Bibcode:2004AsBio...4..391V. PMID 15383242. doi:10.1089/ast.2004.4.391.
- Baxter, John; Atkins, Thomas (1975). The Fire Came By: The Riddle of the Great Siberian Explosion. ISBN 978-0-446-89396-1., (London) Macdonald and Jane's.
- Baxter, John; Atkins, Thomas; introduction by Asimov, Isaac (1976). The Fire Came By: The Riddle of the Great Siberian Explosion. ISBN 978-0-385-11396-0., (Garden City, New York (state)) Doubleday.
- Baxter, John; Atkins, Thomas; introduction by Asimov, Isaac (1977). The Fire Came By: The Riddle of the Great Siberian Explosion. ISBN 978-0-446-89396-1., (New York) Warner Books.
- Bronshten, V. A. The Tunguska Meteorite: History of Investigations. Selyanov: in Russian. 2000. ISBN 978-5-901273-04-3., (Moscow) A. D.
- Brown, John C.; Hughes, David. W. „Tunguska's comet and the non-thermal carbon-14 production in the atmosphere”. Nature. 268: 512—514. мај 1977. doi:10.1038/268512a0.
- Chaikin, Andrew (јануар 1984). „Target: Tunguska”. Sky & Telescope: 18—21.. The Kresak/Sekanina debate, in a very widely available journal. Cited in Verma.
- Christie, William H (април 1942). „The great Siberian meteorite of 1908”. The Griffith Observer. Los Angeles. 6: 38—47. The Griffith Observatory, Vol 6 1942. This review is widely cited.
- Crowther, J. G. „More about the Great Siberian Meteorite”. Scientific American: 314—317. мај 1931., May 1931. Cited in Verma.
- Furneaux, Rupert (1977). The Tungus Event: The Great Siberian Catastrophe of 1908. Nordon. ISBN 978-0-8439-0619-6., (New York) Nordon Publications.
- Furneaux, Rupert (1977). The Tungus Event: The Great Siberian Catastrophe of 1908. Panther. ISBN 978-0-586-04423-0., (St. Albans) Panther.
- Gallant, Roy A (1995). The Day the Sky Split Apart: Investigating a Cosmic Mystery. Atheneum Books for Young Readers. ISBN 978-0-689-80323-9., (New York) Atheneum Books for Children.
- Gallant, Roy A (јун 1994). „Journey to Tunguska”. Sky & Telescope: 38—43.. Cover article, with full-page map. Cited in Verma.
- Gasperini, Luca, Bonatti, Enrico and Longo, Giuseppe. The Tunguska Mystery 100 Years Later, Scientific American, June 2008.
- Krinov, E. L. „Part III: The Tunguska Meteorite”. Giant Meteorites. Превод: J. S. Romankiewicz. Oxford and New York: Pergamon Press. 1966.
- Lerman, J. C.; Mook, W. G.; Vogel, J. C. (1967). „Effect of the Tunguska Meteor and Sunspots on Radiocarbon in Tree Rings”. Nature. 216 (5119): 990—991. Bibcode:1967Natur.216..990L. S2CID 4147211. doi:10.1038/216990a0.
- Morgan, J. Phipps; Ranero, C. R.; Reston, T.J. (2004). „Contemporaneous mass extinctions, continental flood basalts, and 'impact signals': are mantle plume-induced lithospheric gas explosions the causal link?” (PDF). Earth and Planetary Science Letters. 217 (3–4): 263—284. Bibcode:2004E&PSL.217..263P. doi:10.1016/s0012-821x(03)00602-2.
- Oliver, Charles P (1928). „The Great Siberian Meteorite”. Scientific American. 139 (1): 42—44. Bibcode:1928SciAm.139...42O. doi:10.1038/scientificamerican0728-42. Cited in Baxter and Atkins, also in Verma.
- Ol'khovatov, A. Yu. „Geophysical Circumstances of the 1908 Tunguska Event in Siberia, Russia”. Earth, Moon, and Planets: 163—173. новембар 2003.,
- Perkins, Sid (јун 2008). „A Century Later, Scientists Still Study Tunguska”. Science News: 5—6.. Includes 11 color photographs.
- Rubtsov, Vladimir (31 August 2009). The Tunguska Mystery. Springer. ISBN 978-1-4614-2925-8. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|year= / |date= mismatch(помоћ), (Dordrecht and New York) Springer, 2009. . - Steel, Duncan (2008). „Tunguska at 100”. Nature. 453 (7199): 1157—1159. Bibcode:2008MNSSA..67...75.. PMID 18580919. doi:10.1038/4531157a
. This is one of several articles in a special issue, cover title: "Cosmic Cataclysms". - Stoneley, Jack (1977). Cauldron of Hell: Tunguska. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-22943-6., (New York) Simon & Schuster.
- Stoneley, Jack (1977). Tunguska, Cauldron of Hell. W.H. Allen & Company Limited. ISBN 978-0-352-39619-8., (London) W. H. Allen.
- Verma, Surendra (2005). The Tunguska Fireball: Solving One of the Great Mysteries of the 20th century. ISBN 978-1-84046-620-1., (Cambridge) Icon Books Ltd.
- Verma, Surendra. The Mystery of the Tunguska Fireball. ISBN 978-1-84046-728-4., (Cambridge) Icon Books Ltd., 2006. , also (Crows Nest, NSW, Australia) Allen & Unwin Pty Ltd., 2006, with same ISBN. Index has "Lake Cheko" as "Ceko, Lake", without "h".
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Неразјашњене околности Тунгунске експлозије (Б92, 15. децембар 2016)
- Руски научници решили мистерију стару 112 година: Ево шта се десило у Сибиру 1908. године („Вечерње новости”, 6. мај 2020)
- Tunguska pictures—Many Tunguska-related pictures with comments in English
- „Preliminary results from the 1961 combined Tunguska meteorite expedition”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2008. г. Приступљено 25. 05. 2021.
- 1908 Siberia Explosion. Reconstruction by William K. Hartmann.
- "Mystery space blast 'solved (BBC News)
- „Sound of the Tunguska event”. (reconstruction)
- „The Tunguska Event 100 Years later”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2020. г. Приступљено 25. 05. 2021.—NASA
- Hogenboom, Melissa (7. 7. 2016). „In Siberia in 1908, a huge explosion came out of nowhere”. BBC News. Earth. Приступљено 8. 10. 2017.