Урош Тошковић
| Урош Тошковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. новембар 1932. |
| Место рођења | Пелев Бријег, (Зетска бановина), Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. март 2019. (86 год.) |
| Место смрти | Подгорица, Црна Гора |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Акт дечака, Човек и гавран, Портрет, Глава девојке |
Урош Тошковић (Пелев Бријег, 19. новембар 1932 — Подгорица, 3. март 2019) био је југословенски и црногорски сликар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је Средњу уметничку школу у Херцег Новом, а дипломирао је 1956. године Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Марка Челебоновића.[1]
Године 1956. одлази, као стипендиста француске Владе у Париз, где завршава Школу лепих уметности код Мориса Бријаншона. У Паризу остаје све до 1976. године и један је од родоначелник колоније YU сликара у Паризу. Друговао је са Белмондом, Де Сиком, Сартром, Попом, Бором Пекићем, а радио са Пикасом, Далијем, Јонеском и другима.[2]
Урош Тошковић је 1957. године био један од оснивача друштва пријатеља Балтазар, чији су чланови Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки, а које касније (1958. године) постаје друштво Медиала.
Преминуо је 3. марта 2019. године.[3]
Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]
- 1957. Зграда Општине — Нови Сад, Србија
- 1960. Maison des Arts — Париз, Француска
- 1960. Уметнички павиљон — Титоград, Црна Гора
- 1978. Студентски културни центар Студентског града — Београд, Србија
- 1979. Дом ЈНА — Загреб, Хрватска
- 1980. Галерија културног центра — Котор, Црна Гора
- 1980. Галерија културног центра — Херцег Нови, Црна Гора
- 1982. Модерна галерија — Титоград, Црна Гора
- 1990. Културни центар — Београд, Србија
- 1994. Модерна галерија — Ваљево, Србија
- 1995. Галерија Хаос — Београд, Србија
- 1996. Културни центар — Ужице, Србија, Црна Гора
- 2004. Центар савремене уметности — Подгорица
- 2006. Галерија Велимир Лековић — Бар, Црна Гора
- 2007. Центар савремене уметности — Подгорица, Црна Гора
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Тошковић, Урош. Урош Тошковић : бунтовник гаравог лица и чисте душе : [цртежи, слике, скулптуре]. Београд : Радионица душе, 2015. стр. 221. ISBN 978-86-83385-25-6.
- ^ Otvorena izložba radova Uroša Toškovićalotel.rs
- ^ Preminuo Uroš Toškovićvijesti.me
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Интервју са Урошем Тошковићем
- Национална ревија: Моћ епохалних идеја
- ПОЗИТИВНО ОЦЕЊЕН ПРЕДЛОГ: Спомен обележје великом уметнику Урошу Тошковићу у Бару („Вечерње новости”, 14. мај 2021)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
