Федерација спортова на леду Италије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Италија ФСЛ Италије Италија
Грб савеза
Спортхокеј на леду, карлинг, клизање
Изворно имеFederazione Italiana Sport del Ghiaccio
Основан1924.
СедиштеVia G.B.Piranesi 46, 20137 Milano
Члан ИИХФ од24. јануар 1924.
ПредседникКарл Линтер
Репрезентација М18. место (2013)
Репрезентација Ж19. место (2013)
www.fisg.it

Федерација спортова на леду Италије (ФИСГ) (итал. Federazione Italiana Sport del Ghiaccio (FISG)) кровна је спортска организација задужена за промоцију и организацију такмичења у спортовима на леду на подручју Италије. Поред хокеја на леду ФИСГ је задужен и за карлинг, брзо и уметничко клизање.

Савез је пуноправни члан неколико међуанродних спортских организација, укључујући и Међународну хокејашку федерацију (ИИХФ, од 24. јануара 1924. и Међународну клизачку унију (ИСУ).

Седиште Савеза налази се у граду Милану (на северу Италије).

Савез[уреди]

Федерација зимских спортова Италије основана је у Милану 1926. године фузионисањем дотадашња три савеза која су била задужена за боб, клизање на леду и хокеј на леду, а све са циљем ефикасније промоције и развоја ових спортова. ФИСГ се 1933. фузионисао са Скијашким савезом Италије и тако је настала Федерација зимских спортова Италије (ФИСИ; итал. Federazione Italiana Sport Invernali). Седиште нове организације било је у Риму.

Након Другог светског рата дошло је до реорганизације спортских удружења у Италији, а самим тим су се хокеј на леду и скијање издвојили од клизачког спорта. Међутим хокејашки савез није дуго функционисао као независно спортско тело и већ 1952. поново се ујединио са клизачком федерацијом у садашњу Федерацију спортова на леду Италије (итал. Federazione Italiana Sport del Ghiaccio).

Савез је данас задужен за следеће спортове:

Историјат италијанског хокеја на леду[уреди]

Године 1911. у Торину, на леду клизачког клуба Валентино отворена је прва хокејашка секција која је промовисала хокеј на леду по стандардним (канадским) правилима. Иако се овај спорт и раније практиковао на подручју северне Италије (захваљујући погодним природним условима), ова година се може сматрати службеним почетком модерног хокеја на тлу Италије. У Торину је убрзо основан и први хокејашки клуб. Развоју овог спорта умногоме су допринели бројни италијански имигранти из Северне Америке током 1920-их година, а међу њима су се посебно истицали Леон Гуал који је међу првима превео правила ове игре на италијански језик и Френк Ронкарели ког многи сматрају „оцем“ модерног италијанског хокеја.

Тако су током двадесетих година прошлог века почели да ничу бројни хокејашки клубови. Нова игра је највећу популарност разумљиво доживљавала у северним деловима земље (подручје Алпа) где су постојали идеални природни услови за развој овог спорта. Хокеј на леду за кратко време постаје главна атракција у италијанским зимским центрима. Додатни замах у развоју хокеја представљало је и отварање прве ледене дворане 1924. у Милану, коју је пратило и оснивање градског клуба ХК Милано (уместо клуба који се такмичио у хокеју на ролерима). Исте године основан је и Савез хокеја на леду Италије који је аутоматски постао и пуноправни члан тадашњег ИИХФ (24. јануара 1924). Како је број новооснованих клубова растао, јавила се и идеја о оснивању националне лиге. Прва национална лига основана је 1935, и у њој је учествовало 7 екипа.

У то време у италијанским клубовима (а касније и у репрезентативним селекцијама) играли су бројни странци, углавном канађани италијанског порекла, а недостатак домаћег стручног кадра надокнађивали су тренери из тадашњих хокејашких велесила попут Канаде, САД, Чехословачке и Уједињеног Краљевства. Управо захваљујући страним играчима током 1970-их долази до наглог успона хокеја на подручју Јужног Тирола који је до тада важио искључиво за скијашку регију (Вал Гардена, Болцано, Брунико, Мерано).[1]

Такмичења[уреди]

Прво национално првенство играно је у зиму 1924/25. године, а први победник постала је екипа Милана (која је освојила првих 7 од 8 националних такмичења). У првих неколико сезона играло се по куп систему док је лигашки систем уведен од 1935. године.

Национална лига данас је подељена у 4 квалитетна ранга (Серија А, Друга дивизија, Серија Б и Серија Ц). Играју се и такмичења за куп и суперкуп. У женској конкуренцији играју се два квалитетна ранга и национални куп.

Мушка сениорска репрезентација је на међународној сцени дебитовала у марту 1924. на Првенству Европе у Милану. У премијерном мечу Италијани су играли са селекцијом Француске и убедљиво су поражени са 0:12. Највећи успеси сениорске репрезентације су 4. место на првенству Европе 1929, 6. место на светском првенству 1994. и 7. место на ЗОИ 1956. године.

Женска сениорска репрезентација на међународној сцени дебитовала је на светском првенству 1999. где је заузела 17. место. На ЗОИ су учествовале само једном, и то 2006. када је домажин олимпијског турнира био Торино и тада су освојиле последње 8. место.

На међународној сцени учествују и млађе узрасне репрезентације (до 20 и до 18 година) у обе конкуренције.

Хокеј на леду у бројкама[уреди]

Према подацима ИИХФ за 2013. на подручју Италије је регистровано укупно 6.909 играча који су се активно бавили хокејом на леду. Од тог броја њих 2.407 су се такмичили у сениорској (2.002 мушкарца и 405 жена), а 4.502 у јуниорској конкуренцији. Лиценцу националног судијског савеза поседовала су укупно 62 арбитра.

Хокејашку инфраструктуру чини 45 ледених дворана и 24 терена на отвореном. Највеће дворане су Олимпијски стадион у Кортини д'Ампецо (капацитета 10.000 места), те ледене дворане у Милану, Болцану и Торину (капацитета по 5.000 места).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Хоккей. Большая энциклопедия. Италия в словарях: Хоккей. Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 11, 2013) (на језику: енглески) Терра-Спорт, Олимпия Пресс, 2006. Приступљено 8. децембра 2013.

Спољашње везе[уреди]