Стеван Петровић Бриле

С Википедије, слободне енциклопедије
стеван петровић бриле
Стеван Петровић Бриле
Лични подаци
Датум рођења(1921-11-17)17. новембар 1921.
Место рођењаСтејановци, код Руме, Краљевина СХС
Датум смрти9. мај 1943.(1943-05-09) (21 год.)
Место смртиБеочин, НД Хрватска
Професијаберберски помоћник
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од22. децембра 1951.

Стеван Петровић Бриле (Стејановци, код Руме, 17. новембар 1921Беочин, 9. мај 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. новембра 1921. године у селу Стејановцима, код Руме. После завршене основне школе, у родном месту, отишао је на изучавање берберског заната. Радио у многим местима у Срему, а касније и у Београду. Дружећи се са омладином и радницима пришао је радничком покрету. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је постао 1941. године, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1943. године.[1]

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, вратио се у родно место. Заједно са осталим члановима месне скојевске организације радио је на прикупљању оружја и другог материјала и организовању устанка. У току лета отушао је у Фрушкогорски партизански одред. Заједно са Лазаром Марковићем Чађом, народним херојем, јуна 1942. године, извео је један необичан подухват - они су у Великим Радинцима, ушли у аутобус, који је саобраћао између Гргуреваца и Сремске Митровице, напали возача и немачке официре и присилили их да возе на Фрушку гору. Фрушкогорски партизани су били изненађени када су Бриле и Чађа са заробљеним Немцима дошли у шуму аутобусом.[1]

Када је, у августа 1942. године, на Фрушкој гори формирана прва диверзантска десетина, Бриле је био изабран за њеног политичког комесара. Првих дана јануара 1943. године формирана је и специјална диверзантска група од једанаест бораца, за чијег је политичког комесара поново изабран Бриле.[1]

Спомен-биста у центру Беочина

Једна од значајнијих акција ове групе, била је диверзија коју су, 14. фебруара 1943. године, извршили Бриле и Милан Корица Ковач, народни херој. Тада је требало да униште електричну централу у Врднику која је околину и рудник, снабдевала струјом. У Врднику се тада налазио окупаторски гарнизон с око 1.500 Немаца и усташа. Око осам сати увече, са заробљеним полицајцем, неометано су прошли поред стражара и ушли у електричну централу. У машинарницу су убацили оксигенски боцу, тешку педесет килограма, а затим дефанзивну бомбу. После експлозије, Немци су били изненађени и почели су насумице да пуцају. Бриле и Ковач су искористили ову ситуацију, и готово неометано изашли иу електричне централе, која је дужи временски период била онеспособљена.[1]

У лето 1943. године Бриле, Чађа и још седам партизана су упали у румску железничку станицу, побили свих дванаест стражара и седморицу усташа, а затим демолирали и запалили станичне уређаје. На воз који је тада улазио у станицу они су тада осули паљбу из аутомата, због чега је воз, и поред планираног задржавања, продужио пут. Ова акција је била изведена у непосредној близини касарне, у којој је било око 600 немачких војника. Једна од тежих акција, у којој је Бриле учествовао, била је и минирање беочинске пруге, којом су често пролазили возови с немачким војницима. После два неуспела покушаја, Бриле је 9. маја 1943. године поново поставио мину на пругу код села Раковца, и чекао између Дунава и обронка брда, сасвим близу пруге. Локомотива и два вагона су прошла, а тек је трећи вагон активирао Брилетову мину. После експлозије, непријатељ се брзо средио, и настала је неравноправна борба — Бриле је одступао и пуцао, али је био рањен. Смртно рањеног, немачки војници су га изболи бајонетима и изгазили чизмама. Сутрадан су га мртвог изложили на главном тргу у Беочину.[1]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 22. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Narodni heroji 2 1982, стр. 98.

Литература[уреди | уреди извор]