Стеван Петровић Бриле
стеван петровић бриле | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. новембар 1921. |
Место рођења | Стејановци, код Руме, Краљевина СХС |
Датум смрти | 9. мај 1943.21 год.) ( |
Место смрти | Беочин, НД Хрватска |
Професија | берберски помоћник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1943. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 22. децембра 1951. |
Стеван Петровић Бриле (Стејановци, код Руме, 17. новембар 1921 — Беочин, 9. мај 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 17. новембра 1921. године у селу Стејановцима, код Руме. После завршене основне школе, у родном месту, отишао је на изучавање берберског заната. Радио у многим местима у Срему, а касније и у Београду. Дружећи се са омладином и радницима пришао је радничком покрету. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је постао 1941. године, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1943. године.[1]
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, вратио се у родно место. Заједно са осталим члановима месне скојевске организације радио је на прикупљању оружја и другог материјала и организовању устанка. У току лета отушао је у Фрушкогорски партизански одред. Заједно са Лазаром Марковићем Чађом, народним херојем, јуна 1942. године, извео је један необичан подухват - они су у Великим Радинцима, ушли у аутобус, који је саобраћао између Гргуреваца и Сремске Митровице, напали возача и немачке официре и присилили их да возе на Фрушку гору. Фрушкогорски партизани су били изненађени када су Бриле и Чађа са заробљеним Немцима дошли у шуму аутобусом.[1]
Када је, у августа 1942. године, на Фрушкој гори формирана прва диверзантска десетина, Бриле је био изабран за њеног политичког комесара. Првих дана јануара 1943. године формирана је и специјална диверзантска група од једанаест бораца, за чијег је политичког комесара поново изабран Бриле.[1]
Једна од значајнијих акција ове групе, била је диверзија коју су, 14. фебруара 1943. године, извршили Бриле и Милан Корица Ковач, народни херој. Тада је требало да униште електричну централу у Врднику која је околину и рудник, снабдевала струјом. У Врднику се тада налазио окупаторски гарнизон с око 1.500 Немаца и усташа. Око осам сати увече, са заробљеним полицајцем, неометано су прошли поред стражара и ушли у електричну централу. У машинарницу су убацили оксигенски боцу, тешку педесет килограма, а затим дефанзивну бомбу. После експлозије, Немци су били изненађени и почели су насумице да пуцају. Бриле и Ковач су искористили ову ситуацију, и готово неометано изашли иу електричне централе, која је дужи временски период била онеспособљена.[1]
У лето 1943. године Бриле, Чађа и још седам партизана су упали у румску железничку станицу, побили свих дванаест стражара и седморицу усташа, а затим демолирали и запалили станичне уређаје. На воз који је тада улазио у станицу они су тада осули паљбу из аутомата, због чега је воз, и поред планираног задржавања, продужио пут. Ова акција је била изведена у непосредној близини касарне, у којој је било око 600 немачких војника. Једна од тежих акција, у којој је Бриле учествовао, била је и минирање беочинске пруге, којом су често пролазили возови с немачким војницима. После два неуспела покушаја, Бриле је 9. маја 1943. године поново поставио мину на пругу код села Раковца, и чекао између Дунава и обронка брда, сасвим близу пруге. Локомотива и два вагона су прошла, а тек је трећи вагон активирао Брилетову мину. После експлозије, непријатељ се брзо средио, и настала је неравноправна борба — Бриле је одступао и пуцао, али је био рањен. Смртно рањеног, немачки војници су га изболи бајонетима и изгазили чизмама. Сутрадан су га мртвог изложили на главном тргу у Беочину.[1]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 22. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Tadić, Aleksandar (1984). Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja. Vinkovic: Iskra. COBISS.SR 512644701