Станко Пауновић Вељко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТАНКО ПАУНОВИЋ ВЕЉКО
Stanko Paunovic Veljko.jpg
Станко Пауновић Вељко
Место рођењаБрестовац, код Неготина
Србија Краљевина Србија
Датум смртиавгуст 1942. (35 год.)
Место смртиФрушка гора, Срем
Хрватска НД Хрватска
Професијаметалски радник
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од25. октобра 1943.
Биста у Беочину

Станко Пауновић Вељко (Брестовац, код Неготина, 1907Фрушка гора, Срем, август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1907. године у селу Брестовцу код Неготина и пошто је практично остао без родитеља, одрастао је у дечјем дому. Након два разреда гимназије, отишао је у Ниш, где је завршио машинско-железничку школу и у том граду се запослио као металуршки радник.

Као младић је приступио револуционарном радничком покрету и био је активан као члан СКОЈ-евских организација, а био је и првотимац фудбалског тима Раднички. Године 1929. је ухапшен и од Суда за заштиту државе осуђен на 14 година затвора, које је издржавао у Сремској Митровици и Лепоглави. С обзиром да су Априлски рат и окупација Југославије отпочели док је био у затвору, у августу 1941. је био један од организатора и учесник бега робијаша-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Тако је приступио НОБ-у и у Срему је руководио партизанским акцијама и био члан Окружног комитета КПЈ за ту област.

Погинуо је у августу 1942. за време непријатељске офанзиве на Фрушку гору. Сахрањен је на Спомен гробљу у Сремској Митровици, које је подигнуто 1960. према пројекту београдског архитекте Богдана Богдановића. На овом гробљу су сахрањене још неке знамените личности; народни хероји попут Пауновића и сликар Сава Шумановић.[1]

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Војводине, проглашен је за народог хероја, 25. октобра 1943. године, заједно са другим истакнутим борцима из ВојводинеСоњом Маринковић, Радивојем Ћирпановим и другима.

Референце[уреди]

  1. ^ Данас: „На мети ловаца на бакар“; аутор: Јованка Зурковић, 3.8.2009.

Литература[уреди]