Хеклер и Кох Г3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
,,HK G3"
DCB Shooting G3 pictures.jpg
HK G3A4 и HK G3A3.
Врста Аутоамтска пушка
Порекло  Западна Немачка
Употреба
Употреба у Немачка и многи други
Бојно деловање Португалски колонијални рат
Родезијски грађански рат
Дофарски рат
Турска инвазија Кипра
Иранска револуција
Ирачко-ирански рат
Либански грађански рат
Распад Југославије
Грађански рат у Сирији
Рат против нарко-картела у Мексику
Производња
Произвођач HK и многи други
Произведено око 7.000.000 комада
Варијанте
Спецификације
Тежина 4.5 kg
Дужина 1.025 mm
Дужина цијеви 450 mm
Калибар 7.62x51 mm
Врста операције
Начин дејства
Брзина паљбе 500-600 мет/мин
Брзина зрна 800 m/s
Макс. еф. домет 400 m
Одвојиви магацин 20 метака ком.
Нишан

Хеклер и Кох Г3 (нем. HK Gewehr 3) је аутоматска пушка калибра 7.62×51 мм НАТО, развијена 1950-их од стране фабрике оружја Хеклер и Кох из СР Немачке у сарадњи са шпанском државном и развојном агенцијом ЦЕТМЕ (шп. CETME - Centro de Estudios Técnicos de Materiales Especiales). У одређеним условима се показала као квалитетна и веома добра војничка пушка које без проблема може парирати и пушкама АК-47 док су се са друге стране неке верзије ове пушке показале осетљиве на муницију и прашину. Пушка ХК Г3 је и данас широко распрострањена широм света.

Аутоматска пушка Г3 је коришћена у многим сукобима широм света, а на бази ње су развијене снајперске пушке као и легендарни аутомат МП5.

Историја[уреди]

Штурмегевер 45

Може се рећи да је развој ове пушке почео током Другог светског рата у фабрици Маузера у градићу Оберндорф ам Некар где су инжињери развили аутоматску пушку Штурмгевер 45 калибра 7.92x33mm. Та пушка је била претеча пушке ХК Г3 али ипак није ушла у серијску производњу јер се рат убрзо завршио. Немци су узели систем позајмице барутних гасова и комбиновали га са системом одлагања трзаја помоћу ваљака, као што је случај и на митраљезу MG 42.

To је идеја коју је искомбиновао револуционарни иноватор у сфери наоружања, немачки конструктор Лудвиг форгримлер, човек који заслужује да му се име помиње раме уз раме са чувеним Михаилом Калашњиковим.

Немачки инжињери су као заробљеници одведени у Француску јер се французима допао нови систем немачког оружја.

Убрзо су почели са радом и створили неколико прототипа али је направљена грешка јер су французи изабрали амерички метак .30 карабин који је био преслаб за јуришну пушку.

Иако су тестирали оружје и у другим калибрима, попут иновативног 7.5x38mm, ипак се одустало у корист полуатоматске пушке МАС-49 службеном калибру француске војске.

Французи су тиме направили кобну грешку јер су имали шансу да направе своју јуришну пушку у време када је Михаил Калашњиков конструисао свој АК-47.

Када је Лудвиг Форгримлер ослобођен, и он је попут многих својих земљака отишао у Франкову Шпанију где се запослио у шпанској фабрици „CETME” која је имала пуно разумевања за његов конструкторски рад. Форгримлер већ исте године за шпанску војску је конструисао пушку „CETME LV-50”. Шпанија је захваљујући немачкој емиграцији, брже од осталих прихватала савремене тенденције у развоју пешадијског наоружања па је тако већ 1953. развијен средњи метак 7.9x40mm M53 по угледу на немачки 7.92x33mm као и совјетски 7.62x39mm.

Немачка погранична стража се заинтересовала за Форгримлерову конструкцију али се 1956. ипак одлучила за белгијску пушку ФН ФАЛ (Г1). За Форгримлерову пушку се заинтересовала Немачка војска која је наручила додатни број за тестирање на којима се иста показала боље од швајцарске SIG SG 510 као и против америчке AR-10 које су биле такође тестирана као потенцијална замена пушака ФН ФАЛ јер је белгијска фабрика ФН одбила да прода лиценцу СР Немачкој.

Првобитни ХК Г3

Јануара 1959. Немачка војска се званично одлучила за Форгримлерову пушку у калибру 7.62x51mm и под ознаком „G3”. Међутим, настао је проблем јер је холандска фирма „NWM” имала ексклузивна права на производњу „CETME” пушке изван Шпаније. Холандска фирма је утицајем белгијанаца одбила да Немцима прода права за серијску производњу али након неких узајамних уговора, Холанђани се ипак одлучују да продају лиценцу па се тако ова пушка враћа Немцима јер је изворно била немачка конструкција.

Производња пушке Г3 је била додељена фабрикама Рајнметал као и Хеклер и Кох али је 1969. Рајнметал предао Хеклеру права на производњу,a заузврат је договорено да Хеклер неће производити митраљезе MG 3. Немачка влада је 1977. сва права производње и продаје ових пушака предала искључиво компанији Хеклер и Кох.

Убрзо се велики број земаља заинтесовао за ову пушку јер је била доста јефтинија од конкурентне ФН ФАЛ.

Пушка Г3 се по лиценци производила у Португалу, Пакистану, Ирану, Шведској, Норвешкој, Грчкој, Турској, Саудијској Арабији, Мексику...

Извезена је у преко 40 земаља света.

Првобитне верзије су имале дрвени кунак док се на каснијим верзијама користила пластика.

Корисници[уреди]

Ирански морнари са ХК Г3
Грчки војници са ХК Г3
Гвајански војници са ХК Г3

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]