Хенри II Јерусалимски

Хенри (II)
Хенри (II)
	Хенри, краљ Јерусалима и Кипра
Лични подаци
Пуно име	Хенри Лизињан
Датум рођења	јун 1270.
Место рођења	Никозија, Краљевина Кипар
Датум смрти	31. март 1324.
Место смрти	Строволос, Никозија, Краљевина Кипар
Гроб	црква Свете Софије у Никозији
Породица
Супружник	Констанца Сицилијанска
Потомство	нема
Родитељи	Иго III од Кипра; Изабела Ибелин
Династија	династија Лизињанин, Ибелин
Краљ Кипра
Период	1285-1324
Претходник	Јован II Јерусалимски
Наследник	Иго IV од Кипра
Краљ Јерусалима
Период	1285-1291
Претходник	Јован II Јерусалимски
Наследник	пад Акре

Хенри II Јерусалимски, такође познат и као Хенри II Кипарски (јун 1270 - 31. март 1324) је био последњи владајући и први титуларни краљ Јерусалима (1285-1291-1324) и краљ Кипра (1285-1324).

Краљ Јерусалима

Хенри је припадао династији Лизињана. Био је други син Ига III од Кипра, а на престолу је 20. маја 1285. године наследио свога брата Јована I. Постоје претпоставке да је Хенри отровао свога брата како би преузео власт. Крунисан је у цркви Свете Софије у Никозији 24. јуна исте године. Карло Анжујски, који је помогао Јовану да дође на власт, умире 1285. године. Хенри је намеравао да Акру преотме од Анжујаца те је напао Карловог намесника Ига Пелерина. Град је освојен 29. јула 1285. године, а Хенри је крунисан за краља Јерусалима 15. августа 1286. године. Акра је била престоница Јерусалимске краљевине од муслиманског освајања града 1244. године. Међутим, он се враћа на Кипар остављајући у Светој земљи свога ујака, Филипа Ибелина. Акра је тада била једна од ретких приобалних градова у рукама крсташа. Током Хенријеве владавине, Мамелуци освајају Тир, Бејрут и остатак градова. Године 1289. уништена је Грофовија Триполи. Опсада Акре отпочела је 5. априла 1291. године. Хенри је предао град Ел Ашраф Калилу. Акра је пала 28. маја. Тиме је окончана ера крсташких ратова у Светој земљи.

Краљ Кипра

Хенри је наставио да носи титулу краља Јерусалима до своје смрти. Наставио је да влада на Кипру. Одатле је покушавао да предузме крсташки рат против Мамелука склапајући 1299/1300. године савез са Газаном, монголским илканом Персије. Газан је 1299. године напао Мамелуке. Хенри је покушао да спречи ђеновљанске бродове да тргују са Мамелуцима и два пута је писао папи Клементу V да организује нови крсташки рат. Током његове владавине хришћански Кипар бележи успон и просперитет. Доста је уложено у развој администрације и правосуђа. Хенри је боловао од епилепсије. Племство је било незадовољно болесним владарем. Имао је брата Гаја, констабла Кипра, који је 1303. године покушао да подигне побуну против Хенрија те га је брат осудио на смрт. Његов други брат, Амалрик, констабл Јерусалима, покушао је 1306. године да организује побуну са Темпларима и брата збаци са власти. Хенри је 1306. године послат у Јерменију код краља Ошина, Амалриковог зета. Након убиства Амалрика 1310. године, Ошин је вратио Хенрија на власт на Кипру. Уз помоћ Хоспиталаца, већина Амалрикових људи је утамничена, укључујући и Балијана II Ибелина, кнеза Галилеје, и његове рођаке. Темплари су 1313. године протерани са Кипра, а њихови поседи су предати Хоспиталцима.

Хенри се оженио Констанцом Сицилијанском (1303/1307 - после 19. јуна 1344), ћерком Фридриха III Сицилијанског и Елеоноре Анжујске. Венчање је обављено у цркви Свете Софије у Никозији, 16. октобра 1317. године. Нису имали деце. Након Хенријеве смрти, Констанца се удала за Лава V Јерменског и Жана Лизињанина, титуларног кнеза Антиохије. Хенри је умро 31. марта 1324. године у својој вили у Строволосу, у близини Никозије. Сахрањен је у фрањевачкој цркви у Никозији. Наследио га је нећак Иго IV.