Хомо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хомо (на латинском, "особа" или "човек") је у научној класификацији биолошки род (генус), који укључује модерног човека као биолошку врсту и његове блиске сроднике; реч "хуман" потиче из речи хуманус, што је придевска изведеница из речи хомо.

Као реч и израз, "човек" је историјски, верски и културно уврежена реч која се користи у смислу означавања људске врсте уопште, тј. покривајући све родове и полове: мушкарце, жене, децу, транссексуалне особе, итд. У недостатку бољег неутралног израза, реч човек се користи као превод латинске речи хомо која означава "особу." Слично стање је и у многим другим језицима, као на пример, у енглеском, где се реч man, дословно "мушкарац," често, мада не увек, користи у смислу људског бића, па према томе укључује и сексуалне полове који нису мушки, као на пример жене.

Процењено је да је овај род стар 1,5 до 2,5 милиона година. Све његове врсте, осим хомо сапијенс су изумрле; последњи живи сродник, хомо неандертхаленсис ("неандерталски човек"), изумро је пре 30.000 година, мада најновији подаци сугеришу да је хомо флоресиенсис ("флорески човек"), живео све до пре 12.000 година.

Мањина зоолога сматра да би врсте шимпанзи (за које се обично држи да припадају роду пан), а можа и гориле (које се сматрају да припадају роду горилла), заснивајући се на генетским сличностима, требало бити укључене у овај род. Но, већина научника тврди да се шимпанзе и гориле прилично анатомски разликују између себе и људи да би могле припадати овом роду. Род хомо је најближе повезан с врстом кенyантхропус платyопс ("кенијским човеком"), која је једна од врсти из које је он највероватније потекао. Кроз ту врсту, други најближи сродник хомо врсте је група врста из родова парантхропус и аустралопитхецус, чија се еволуциона грана одвојила од прото-хомо развојне линије пре неких 5 милиона година.