Јелена Немањић Шубић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Јелена Шубић.

Јелена Немањић Шубић је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и полусестра српског цара Стефана Душана. Била је удата за хрватског великаша Младена III Шубић, брибирског кнеза из породице Шубић. Владали су из Клишке тврђаве у Далмацији. Након Младенове смрти, владала је као његова удовица Скрадином и Клисом.

Манастир Крка[уреди]

Манастиру Крка се 1345. године по први пут помиење као задужбина кнегиње Јелене.

Клис и Скрадин[уреди]

Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга Павла III, Катарина Дандоло из Венеције, затим Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је Лајош ове градове уствари желио за себе.[1] Млетачка република је 1355. понудила куповину ових градова од Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремности и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Душан је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео Јелену са собом, али је Младен IV остао политички затвореник.[1]

Преци Јелене Немањић, три колена уназад
Јелена Немањић Отац:
Стефан Дечански, краљ Србије
Деда (по оцу):
Стефан Милутин, краљ Србије
Прадеда:
Стефан Немањић
Прабаба:
Јелена Анжујска
Баба (по оцу):
Ана Тертер
Прадеда:
Георгије Тертер, цар Бугарске
Прабаба:
?
Мајка:
Теодора Смилец
Деда (по мајци):
Смилец, цар Бугарске
Прадеда:
?
Прабаба:
?
Баба (по мајци):
?
Прадеда:
?
Прабаба:
?

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (Internet изд.), Belgrade: Janus; Rastko.