Пређи на садржај

Agronomija

С Википедије, слободне енциклопедије
Uzimanje uzoraka.

Agronomija (od grčke reči ἀγρός — polje i νόμος — zakon) je nauka i tehnologija o obradi zemlje radi proizvodnje ljudske i stočne hrane, goriva, kao i niza drugih proizvoda.[1] Agronomija obuhvata aktivnosti u oblastima biljne genetike, biljne fiziologije, meteorologije, i nauke o zemljištu. Agronomija je primena kombinacije nauka, među kojima su biologija, hemija, ekonomija, ekologija, nauke o Zemlji, i genetika. Agronomija se pored proizvodnje hrane bavi razvojem zdravije hrane, i upravljanjem utjecaja poljoprivrede na okolinu.[2]

Agronomija se može podeliti na više specijalizovanih oblasti: rotacija useva[3], irigacija i drenaža, oplemenjivanje bilja[4], fiziologija biljaka[5], plodnost i klasifikacija zemljišta, kontrola korova, kontrola insekata i štetočina[6].

Oplemenjivanje biljaka

[уреди | уреди извор]
Agronom, uzorkuje probnu parcelu lana.

Ova oblast agronomije uključuje selektivno oplemenjivanje biljaka za proizvodnju najboljih useva za različite uslove.[7] Oplemenjivanje biljaka je povećalo prinose useva i poboljšalo hranljivu vrednost brojnih useva, uključujući kukuruz, soju i pšenicu.[8] To je takođe rezultiralo razvojem novih vrsta biljaka. Na primer, hibridno zrno po imenu tritikal proizvedeno je ukrštanjem raži i pšenice. Tritikal sadrži više upotrebljivih proteina nego raž ili pšenica. Agronomija je takođe bila ključna za istraživanje proizvodnje voća i povrća.[9] Pored toga, za razvoj travnjaka, korišćenje oplemenjivanja biljaka rezultiralo je smanjenjem potrebe za unosom đubriva i vode (zahtevima), kao i vrstama travnjaka koji pokazuju povećanu otpornost na bolesti.

Agronom koji mapira genom biljke.

Agronomi koriste biotehnologiju da produže i ubrzaju razvoj željenih karakteristika.[10] Biotehnologija je često laboratorijska aktivnost koja zahteva terensko testiranje novih sorti useva koje se razvijaju.[11][12]

Pored povećanja prinosa useva, agronomska biotehnologija se sve više primenjuje za nove namene osim u ishrani.[13][14] Na primer, seme uljarica se trenutno koristi uglavnom za margarin i druga ulja za hranu, ali se može modifikovati da proizvodi masne kiseline za deterdžente, zamenska goriva i petrohemikalije.

Nauka o zemljištu

[уреди | уреди извор]

Agronomi proučavaju održive načine da se zemljište učini produktivnijim i profitabilnijim.[15] Oni klasifikuju zemljišta i analiziraju ga kako bi utvrdili da li sadrži hranljive materije važne za rast biljaka. Uobičajeni analizirani makronutrijenti uključuju jedinjenja azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i sumpora. Zemljište se takođe procenjuje na nekoliko mikronutrijenata, kao što su cink i bor. Procenat organske materije, pH zemljišta i kapacitet zadržavanja hranljivih materija (kapacitet izmene katjona) testiraju se u regionalnoj laboratoriji. Agronomi tumače ove laboratorijske izveštaje i daju preporuke za modifikaciju hranljivih materija u zemljištu za optimalan rast biljaka.[16]

Očuvanje zemljišta

[уреди | уреди извор]

Pored toga, agronomi razvijaju metode za očuvanje zemljišta i smanjenje efekata erozije] vetrom i vodom. Na primer, tehnika poznata kao konturno oranje može se koristiti za sprečavanje erozije zemljišta i očuvanje padavina. Istraživači agronomije takođe traže načine da efikasnije iskoriste zemljište za rešavanje drugih problema. Takvi problemi uključuju odlaganje ljudskog i životinjskog đubriva, zagađenje vode i nakupljanje pesticida u zemljištu, kao i očuvanje zemljišta za buduće generacije, kao što je spaljivanje patoka nakon proizvodnje useva. Tehnike gazdovanja pašnjacima uključuju poljoprivredu bez oranja, sadnju trave koja vezuje zemljište duž kontura na strmim padinama i korišćenje konturnih drenaža dubine do 1 metar.[17]

Agroekologija je upravljanje poljoprivrednim sistemima sa naglaskom na ekološku primenu.[18] Ova tema je blisko povezana sa radom na održivoj poljoprivredi, organskoj poljoprivredi i alternativnim sistemima ishrane i razvojem alternativnih sistema useva.

Teoretsko modelovanje

[уреди | уреди извор]

Teorijska ekologija proizvodnje je kvantitativno proučavanje rasta useva.[19] Biljka se tretira kao neka vrsta biološke fabrike, koja prerađuje svetlost, ugljen-dioksid, vodu i hranljive materije u proizvode koji se mogu žeti. Glavni parametri koji se razmatraju su temperatura, sunčeva svetlost, stajaća biomasa useva, distribucija biljne proizvodnje i snabdevanje hranljivim materijama i vodom.

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 14. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ What is agronomy Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2017)
  3. ^ Powell, J.M., William, T.O. (1993). „An overview of mixed farming systems in sub-Saharan Africa”. Livestock and Sustainable Nutrient Cycling in Mixed Farming Systems of Sub-Saharan Africa: Proceedings of an International Conference, International Livestock Centre for Africa (ILCA). 2: 21—36. 
  4. ^ Breeding Field Crops. 1995. Sleper and Poehlman. Page 3
  5. ^ Salisbury, Frank B. & Cleon W. Ross. Plant physiology (4th изд.). Belmont, California: Wadsworth Publishing. 1992. ISBN 978-0-534-15162-1. 
  6. ^ Pesticides | US EPA
  7. ^ Hartung, Frank; Schiemann, Joachim (2014). „Precise plant breeding using new genome editing techniques: opportunities, safety and regulation in the EU”. The Plant Journal. 78 (5): 742—752. PMID 24330272. doi:10.1111/tpj.12413Слободан приступ. 
  8. ^ Willy H. Verheye, ур. (2010). „Plant Breeding and Genetics”. Soils, Plant Growth and Crop Production Volume I. Eolss Publishers. стр. 185. ISBN 978-1-84826-367-3. 
  9. ^ Hayes, Patrick M.; Castro, Ariel; Marquez-Cedillo, Luis; Corey, Ann; Henson, Cynthia; Jones, Berne L.; Kling, Jennifer; Mather, Diane; Matus, Ivan; Rossi, Carlos; Sato, Kazuhiro (2003). „Genetic diversity for quantitatively inherited agronomic and malting quality traits”. Ур.: Roland von Bothmer; Theo van Hintum; Helmut Knüpffer; Kazuhiro Sato. Diversity in Barley (Hordeum vulgare). Amsterdam Boston: Elsevier. стр. 201–226. ISBN 978-0-444-50585-9. ISSN 0168-7972. OCLC 162130976. doi:10.1016/S0168-7972(03)80012-9. 
  10. ^ Georgetown International Environmental Law Review
  11. ^ „Biotechnology”. IUPAC Goldbook. 2014. doi:10.1351/goldbook.B00666. 
  12. ^ Ereky, Karl. (8. 6. 1919). Biotechnologie der Fleisch-, Fett-, und Milcherzeugung im landwirtschaftlichen Grossbetriebe: für naturwissenschaftlich gebildete Landwirte verfasst. P. Parey — преко Hathi Trust. 
  13. ^ Biotechnology Архивирано 2012-11-07 на сајту Wayback Machine. Portal.acs.org. Retrieved on March 20, 2013.
  14. ^ „BIOTECHNOLOGY-PRINCIPLES & PROCESSES” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2014. 
  15. ^ Doran, J., and T. Sims. Renewed vision for Earth Scientists “Sustaining Earth and its People - Translating Science into Practice. Geotimes, July: 5, 2002.
  16. ^ Hoeft, Robert G. (2000). Modern Corn and Soybean Production. MCSP Publications. стр. 107 to 171. ASIN B0006RLD8U. 
  17. ^ Arya, R. L.; Arya, S.; Arya, Renu; Kumar, J. (2015-01-01). Fundamentals of Agriculture (ICAR-NET, JRF, SRF, CSIR-NET, UPSC & IFS) (на језику: енглески). Scientific Publishers. ISBN 978-93-86102-36-2. 
  18. ^ „Iowa State University: Undergraduate Program - Agroecology”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г. 
  19. ^ Amthor, Jeffrey S. (2010). „From sunlight to phytomass: on the potential efficiency of converting solar radiation to phyto-energy”. New Phytologist. 188 (4): 939—959. PMID 20977480. doi:10.1111/j.1469-8137.2010.03505.x. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]