Usev

Domestikovane biljke

Usev ili poljoprivredna kultura je naziv za biljke (ono što je posejano i izniklo^[1]) koje su uzgajane u svrhu proizvodnje hrane za ljude ili stoku, goriva, industrijskog materijala ili u neku drugu svrhu. Proizvod, koji se dobija žetvom se naziva prinos. Usev se može odnositi na delove biljke koji se ubiraju ili na žetvu u prerađenom stanju. Većina useva se uzgaja putem poljoprivrede ili akvakulture. Pojam useva se obično proširuje tako da obuhvata makroskopske gljive (npr. pečurke) i alge (algokultura).

Većina useva se ubira kao hrana za ljude ili krmno bilje za stoku. Neki usevi se sakupljaju iz divljine (uključujući intenzivno sakupljanje, npr. ženšen).

Važne neprehrambene kulture uključuju hortikulturu, cvećarstvo i industrijske useve. Hortikulturni usevi obuhvataju biljke koje se koriste za druge useve (npr. voćke). Cvetne kulture uključuju rasadne biljke, sobne biljke, cvetnice u vrtu i cveće u saksijama, rezane kultivisane biljke i rezano cveće. Industrijske kulture se proizvode za odećú (vlaknasti usevi), biogorivo (energetski usevi, gorivo iz algi), ili medicinu (lekovito bilje).

Važni prehrambeni usevi[уреди | уреди извор]

Sušenje useva u domaćinstvu u Pandžabu, Indija.

Značaj useva znatno varira od regiona do regiona. Na globalnom nivou, sledeći usevi najviše doprinose snabdevanju namirnicama (vrednosti kcal/osoba/ dan za 2013. godinu date su u zagradama): pirinač (541 kcal), pšenica (527 kcal), šećerna trska i ostali šećerni usevi (200 kcal), kukuruz (147 kcal), sojino ulje (82 kcal), ostalo povrće (74 kcal), krompir (64 kcal), palmino ulje (52 kcal), tapioka (37 kcal), mahunarke (37 kcal), suncokretovo ulje (35 kcal), ulje uljane repice i senfa (34 kcal), ostalo voće (31 kcal), sirak (28 kcal), proso (27 kcal), kikiriki (25 kcal), pasulj (23 kcal), slatki krompir (22 kcal), banane (21 kcal), razni orašasti plodovi (16 kcal), soja (14 kcal), pamučno ulje (13 kcal), ulje kikirikija (13 kcal), jam (13 kcal).^[2] Mnogi od globalno naizgled manjih useva regionalno su veoma važni. Na primer, u Africi dominiraju korenasti i lukovičasti usevi dominiraju sa 421 kcal/osoba/dnevno, a sirak i proso doprinose sa 135 kcal i 90 kcal, respektivno.^[2]

U pogledu proizvedene težine, najvažniji su sedeći usevi (globalna proizvodnja u hiljadama metričkih tona):^[3]

Usev	2000	2013
Šećerna trska	1,256,380	1.877.110
Kukuruz	592,479	1.016.740
Pirinač	599,355	745.710
Žito	585,691	713.183
Krompir	327,600	368.096

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
^ ^а ^б „FAOstats Food Supply - Crops Primary Equivalent”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistics Division. 2017.
^ FAO 2015. FAO Statistical Pocketbook. 2015. ISBN 978-92-5-108802-9. стр. 28.

Literatura[уреди | уреди извор]

Sleper, David A.; Poehlman, John M. (2006). Breeding Field Crops. Blackwell Publishing. ISBN 9780813824284. Приступљено 5. 12. 2011.
Acquaah, George (2002). Principles of Crop Production: Theory, Techniques, and Technology. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-022133-9.
Chrispeels, Maarten J.; Sadava, David E. (1994). Plants, Genes, and Agriculture. Boston, Massachusetts: Jones and Bartlett. ISBN 978-0-86720-871-9.
Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China. Taipei: Caves Books.
Safety and health in agriculture. International Labour Organization. 1999. ISBN 978-92-2-111517-5. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 13. 9. 2010.
Larson, G.; Piperno, D. R.; Allaby, R. G.; Purugganan, M. D.; Andersson, L.; Arroyo-Kalin, M.; Barton, L.; Climer Vigueira, C.; Denham, T.; Dobney, K.; Doust, A. N.; Gepts, P.; Gilbert, M. T. P.; Gremillion, K. J.; Lucas, L.; Lukens, L.; Marshall, F. B.; Olsen, K. M.; Pires, J.C.; Richerson, P. J.; Rubio De Casas, R.; Sanjur, O.I.; Thomas, M. G.; Fuller, D.Q. (2014). „Current perspectives and the future of domestication studies”. PNAS. 111 (17): 6139—6146. Bibcode:2014PNAS..111.6139L. PMC 4035915 . PMID 24757054. doi:10.1073/pnas.1323964111 .
Ensminger, M. E.; Parker, R. O. (1986). Sheep and Goat Science (Fifth изд.). Interstate Printers and Publishers. ISBN 978-0-8134-2464-4.
Broudy, Eric (1979). The Book of Looms: A History of the Handloom from Ancient Times to the Present Проверите вредност параметра |url= (помоћ). UPNE. ISBN 978-0-87451-649-4. Архивирано из оригинала 10. 02. 2018. г. Приступљено 28. 01. 2020.
Gerritsen, R. (2008). „Australia and the Origins of Agriculture”. Encyclopedia of Global Archaeology. Archaeopress. ISBN 978-1-4073-0354-3. doi:10.1007/978-1-4419-0465-2_1896.
Janick, Jules. „Ancient Egyptian Agriculture and the Origins of Horticulture” (PDF). Acta Hort. 583.
Kees, Herman (1961). Ancient Egypt: A Cultural Topography. University of Chicago Press.
Glick, Thomas F. (2005). Medieval Science, Technology And Medicine: An Encyclopedia. Volume 11 of The Routledge Encyclopedias of the Middle Ages Series. Psychology Press. стр. 270. ISBN 978-0-415-96930-7.