Dejvid Bruster

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dejvid Bruster
David-Brewster.jpg
Dejvid Bruster
Ime po rođenjuDavid Brewster
Druga imenaSir David Brewster
Datum rođenja(1781-12-11)11. decembar 1781.
Mjesto rođenjaKanongejt, Džedbaro, Roksbergšir
 Škotska
Datum smrti10. februar 1868.(1868-02-10) (86 god.)
Mjesto smrtiGatonsajd, Roksbergšir
 Škotska
PrebivališteŠkotska
DržavljanstvoVelika Britanija
ObrazovanjeFizika, matematika, astronomija
UniverzitetUniverzitet u Edinburgu
DjelovanjeFizička optika, Brusterov ugao, fotoelastičnost, stereoskop, kaleidoskop[1]

Ser Dejvid Bruster KH PRSE FRS FSA (škot.) FSSA MICE (11. decembar 1781 – 10. februar 1868) bio je škotski naučnik, izumitelj, autor, i akademski administrator. U nauci on je prvenstveno zapamćen po svom eksperimentalnom radu u polju fizičke optike, sa naglaskom na izučavanju polarizacije svetlosti, i po otkriću Brusterovog ugla. On je proučavao birefringenciju kristala pod pritiskom i otkrio fotoplastičnost,[2] čime je začeo polje optičke mineralogije.[3] Zbog njegovih doprinosa, Vilijam Vevel ga je nazvao „ocem moderne eksperimentalne optike” i „Johanom Keplerom optike.”[4]

Kao pionir fotografije, Bruster je izumeo poboljšani stereoskop,[5] koji je on nazivao „lentikularnim stereoskopom” i koji je postao prvi prenosni uređaj za 3D gledanje.[6] On je isto tako izumeo binokularnu kameru,[7][8] dva tipa polarimetra,[9] polizonska sočiva, svetionički iluminator,[10] i kaleidoskop.

Bruster je bio prezviterijanac i hodao je ruku pod ruku sa svojim bratom na prekidnoj procesiji kojom je formirana Slobodna crkva Škotske.[11] Kao istoričar nauke, Bruster je stavljao fokus na život i rad svog heroja, Isaka Njutna. Bruster je objavio detaljnu Njutnovu biografiju 1831. godine i kasnije je postao prvi naučni istoričar koji je pregledao mnoge dokumente u Njutnovoj kolekciji manuskripata. Bruster je isto tako napisao brojne radove popularne nauke,[12] i bio je jedan od osnivača Britanske naučne asocijacije,[13][14] čiji je bio predsednik 1849. godine. On je postao javno lice visokog obrazovanja u Škotskoj, služeći kao dekan Univerziteta u Sent Andrusu (1837–59) i kasnije Univerziteta u Edinburgu (1859–68). Bruster je isto tako bio urednik Edinburške enciklopedije sa 18 tomova.

Brusterov zakon[уреди]

Prema Brusterovom pravilu prelomljeni zrak (refrakcija) potpuno je linearno polarizovan ako svetlost pada na ravnu površinu pod takvim uglom da su odbijeni (reflektovani) i prelomljeni zrak normalni.

Dejvid Bruster je ispitivanjem dokazao da od nepolarizovanog talasa svetlosti refleksijom na prozirnom sredstvu nastaje polarizovani talas samo onda, kad je ugao između reflektovanog (polarizovanog) i prelomljenog zraka prav ugao, to jest kada je:

Budući da je indeks loma n:

a iz prvog izraza izlazi:

to je:

ili:

Prema tome Brusterov zakon glasi: Ako je tangens ugla upadanja nepolarizovanog zraka na neko prozirno sredstvo jednak indeksu loma toga sredstva, onda je reflektovani zrak potpuno (totalno) polarizovan.

Kako je indeks loma stakla n = 1,53 to iz jednačine n = tg α izlazi da je ugao totalne polarizacije za staklo α ≈ 57°. Reflektovana svetlost je polarizovana i kod drugih upadnih uglova, ali samo delimično. Refleksijom na vodi nastaje potpuna polarizacija kada je tg α = 4/3, odnosno α ≈ 53°. Upadni ugao α, za koji je odbijeni (reflektovani) zrak potpuno (totalno) polarizovan zove se ugao potpune polarizacije. Oscilovanje polarizovanog zraka, koji se odbije refleksijom nepolarizovane svetlosti je normalno na ravan upadanja.[15]

Kaleidoskop[уреди]

Unutrašnjost kaleidoskopa.

Kaleidoskop (eng. kaleidoscope, od grč. εἶδος: slika) optička je naprava, cev duž koje su postavljena najčešće tri pravougaona ogledala, međusobno nagnuta pod oštrim uglom, obično od 60° ili 72°. Na jednoj je strani cevi otvor za posmatračevo oko, a na drugoj prozirna komorica u kojoj se nalaze šarena stakalca ili neki drugi sitni pomični predmeti. Kako se cev vrti (rotira), sitni predmeti na njenom kraju menjaju položaje, a višestrukom refleksijom nastaje niz centralnosimetričnih figura, koje čine vrlo lepe slike. Izumeo ga je i patentirao Dejvid Bruster 1817. godine.[16]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Mary Bellis, The History of the Kaleidoscope
  2. ^ Thomas J. Bress (2009), "The Influence of Processing and Fluid Parameters on Injection Molding Flow". University of Michigan. ISBN 978-1-109-11089-0. стр. 14..
  3. ^ A. D. Morrison-Low (2004) "Brewster, Sir David (1781–1868)" in Oxford Dictionary of National Biography doi:10.1093/ref:odnb/3371
  4. ^ William Whewell (1859) History of the Inductive Sciences. D. Appleton. p. 133
  5. ^ John Werge (1890). The Evolution of Photography. Piper and Carter
  6. ^ International Stereoscopic Union (2006) "Stereoscopy", Numbers 65–72, p. 18. "In 1849 Scottish scientist Sir David Brewster invents the lenticular stereoscope, the first practical, portable, 3D viewing device. This stereoscope used refractive lenses and began the protocol of having the stereo pairs mounted side by side."
  7. ^ Sir David Brewster. historiccamera.com
  8. ^ Thomas L. Hankins, Robert J. Silverman (1995) Instruments and the Imagination. Prinston University Press.ISBN 9780691606453. стр. 157.
  9. ^ Walter G. Egan, Society of Photo-optical Instrumentation Engineers (1992), "Polarization and remote sensing: 22–23 July 1992", p. 225
  10. ^ „Sir David Brewster - Brewster Kaleidoscope Society”. Brewster Kaleidoscope Society. 
  11. ^ Wylie, James Aitken (1881). Disruption worthies : a memorial of 1843, with an historical sketch of the free church of Scotland from 1843 down to the present time. Edinburgh: T. C. Jack. стр. 59—64. Приступљено 18. 8. 2018. 
  12. ^ In the words of the Round Table Journal (1868): "Sir David Brewster...did more, probably, than has been done by any other one man for the popularization of science." H. E. and C. H. Sweeter, p. 124
  13. ^ „The BAAS: Origins and Beginnings”. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2013. Приступљено 16. 1. 2014. . baas.research.glam.ac.uk
  14. ^ Science, Optics & You, Pioneers in Optics: "Sir David Brewster", Florida State University
  15. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
  16. ^ Kaleidoskop, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]