Ford Fiesta

Форд фијеста
Форд фијеста
	Седма генерација (осма генерација у Уједињеном Краљевству)
Преглед
Произвођач	Форд
Производња	1976. – 2023.
Монтажа	Шпанија; Уједињено Крањевство; Немачка; Бразил; Кина; Јужноафричка република; Венецуела; Индија; Мексико; Тајланд; Вијетнам; Република Кина; Русија
Каросерија и шасија
Класа	Мали аутомобил
Каросерија	3 и 5 врата – хечбек; 4 врата – седан; 3 врата – вен
Погонски агрегат
Мотор	бензин 1.0, 1.25, 1.4, 1.5, 1.6 L; дизел 1.4, 1.6 L
Степен преноса	5 степени (мануелни); 4 степена (аутоматик)
Величине
Међуосовинско; растојање	2489
Дужина	3950 (08–10); 4067 (11–); 4409 (седан)
Ширина	1722
Висина	1481 (08–10); 1473 (11–)

Форд фијеста (енгл. Ford Fiesta) је аутомобил који је производила америчка фабрика аутомобила Форд. Производио се од 1976. до 2023. године.^[1]

Име аута и порекло назива[уреди | уреди извор]

"Фијеста" назив доста подсећа на фестиву (Форд фестива). Порекло је из шпанског језика (шп. Fiesta), што на шпанском значи "журка".

Историјат[уреди | уреди извор]

Када је настала, категорисана је у ауто мањи од Форд ескорта у Европи (касније фокуса). Децембра 1973. године, Хенри Форд II и одбор директора компаније Форд донели су историјску одлуку да покрену пројекат под називом Bobcat. Дуго времена компанија није објављивала право име новог модела. Коначно 1975. године на конференцији за новинаре у Детроиту Хенри Форд II најавио је право име модела – фијеста. Производња новог аутомобила првобитно је покренута у две главне Фордове филијале, у Келну у Немачкој и у Дантону у Енглеској.^[2] Главни конкуренти у Европи су јој: Фолксваген поло, Рено клио, Нисан микра, Опел корса, Пежо 208, Сеат ибица али и Тојота јарис, Мазда2, Хонда џез, Хјундаи i20, Кија рио.

Форд фијеста спада у класу малих аутомобила, која се производи од 1976. године, тренутно у својој седмој генерацији. Фијеста се производи у Европи, САД, Бразилу, Аргентини, Мексику, Венецуели, Кини, Индији, Тајвану, Тајланду и Јужној Африци. Фијести је продато преко 15 милиона јединица, и трећи је најпродаванији Форд иза ескорта и Ф-серије.^[3]

1977. и 1990. године фијеста је освојила треће место у избору европског аутомобила године, док је VI генерација 2009. године освојила друго место.^[4]

Свих шест генерација фијесте су доступни у седан и вен верзији, иако није доступна на свим тржиштима. Верзије I, II и III генерације карактерише стандардна шасија од троје врата. 1991. је уведен комби у III генерацији и добио име Форд куријер. Куријер је наставио да се производи и у четвртој генерацији све до 2002. када је замењен са Форд транзит конектом. За пету генерацију, стандардна верзија фијеста вен је заснован на каросерији са троје врата. Шеста генерација фијесте вен је први пут представљена на европском тржишту у лето 2009, годину дана након првобитног лансирања.^[2]

Прва генерација (1976–1983)[уреди | уреди извор]

Фијеста је првобитно била доступна у Европи са Валенсија 957 cm³ Право четири мотором (И4) са опцијама високе и ниске компресије, и 1.117 cm³ (68,2 cu in) моторима и у Басе, Популар, Популар Плус, Л, ГЛ (1978. надаље), Гија и С нивои опреме, као и комби. Америчка Марк И фијеста је направљена у Келну, али према мало другачијим спецификацијама; Амерички модели су били Басе, Децор, Спорт и Гија, при чему је Гија имао највиши ниво опреме. Ови нивои опреме су се веома мало променили током трогодишње вожње Фијесте у САД, од 1978. до 1980. Сви амерички модели су имали снажнији мотор од 1.596 cm³, (који је био старија "кросфлов" верзија Кента, уместо Валенсије) опремљен каталитичким конвертором и ваздушном пумпом како би се задовољиле строге калифорнијске прописе о емисији издувних гасова), браници који апсорбују енергију, бочна светла за означавање, округла запечаћена предња светла и побољшана динамика судара и интегритет система горива, као и опциони клима уређај (који није био доступан у Европи). На америчком тржишту, северноамерички Форд ескорт заменио је и фијесту и компактни пинто 1981. године, такмичећи се са Шевролет кеветеом и Шевролет кавалиером.

I генерација, предњи поглед
I генерација, задњи поглед

Друга генерација (1983–1989)[уреди | уреди извор]

Фијеста друге генерације се појавила у августу 1983. године са ревидираним предњим крајем и унутрашњости, као и поклопцем пртљажника који је пресликао бочне линије аутомобила. 1,3 Л ОХВ мотор је избачен, а замењен је 1984. са сложеном хемисферичном комором за сагоревање (ЦВХ) са угаоним вентилом, сличног капацитета, која је две године касније замењена сагоревањем од 1,4 Л. Мотори Кент/Валенсија од 957 и 1.117 кубика наставили су са само малим изменама и по први пут је произведена Фијеста дизел са мотором од 1.600 кубика прилагођеним од ескорта.

II генерација, предњи поглед
II генерација, задњи поглед
II генерација, редизајн, предњи поглед
II генерација, редизајн, задњи поглед

Трећа генерација (1989–1997)[уреди | уреди извор]

Трећа генерација фијестe је представљена крајем 1988. године и званично је пуштена у продају у фебруару 1989. Аутомобил је био заснован на новој платформи, одбацивши задњу осовину старог аутомобила за полунезависну распоред торзионих греда, и изгледао је радикално другачије, адресирајући главну слабост претходне генерације – недостатак верзије са петоро врата, која је до тада била доступна у њеним главним ривалима као што су Фијат уно, Пежо 205 и 106 и Опел корса. Друга главна промена била је у погонском механизму – побољшана висококомпресована вртложна верзија агрегата Кент/Валенсија. ЦВХ јединице из друге генерације пренете су углавном неизмењене. Дизел мотор је повећан на 1,8 Л капацитета.

III генерација, предњи поглед
III генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
Ентеријер
III генерација, редизајн, предњи поглед
III генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
III генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата

Четврта генерација (1995–2002)[уреди | уреди извор]

Фијеста пете генерације је лансирана у октобру 1995. године и постала је најпродаванији аутомобил у Британији од 1996. до 1998. године, када га је претекао потпуно нови Форд фокус, замена за ескорт.

Четврта генерација је имала користи од новог унутрашњег и спољашњег стила. Задржао је сличне димензије као код претходника, заједно са платформом и основном структуром каросерије, најуочљивије бочним отворима врата. Модели РС1800 и РС Турбо нису пребачени у ажурирану понуду фијесте.

Модел је имао низ нових Зетец-СЕ мотора, доступних у облицима од 1,25 Л и 1,4 Л, 1,8-литарски дизел мотор је мало модификован за Марк ИВ, који се сада продаје као "Ендура ДЕ". Модели нижих спецификација остали су доступни уз оно што је било коначно издање Кент 1,3 Л ОХВ мотора, сада познатог као Ендура-Е.

IV генерација, предњи поглед
IV генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
IV генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
Ентеријер
IV генерација, редизајн, предњи поглед
IV генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
IV генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
Ентеријер, редизајн

Пета генерација (2002–2008)[уреди | уреди извор]

1. априла 2002. представљена је Фијеста пете генерације. Производња у фабрици Алмусафес почела је 29. априла 2002. Већина мотора је пренета из претходне Фијесте, али је преименована у „Дуратек“, пошто се назив „Зитек“ сада користио искључиво за спортске моделе. Претходни мотор од 1,3 Л је првобитно био доступан у Великој Британији, али је брзо замењен Рокем 1,3 Л, оба под именом Дуратек 8в.

V генерација, предњи поглед
V генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
IV генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
Ентеријер
V генерација, редизајн, предњи поглед
V генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата

Шеста генерација (2008–2017)[уреди | уреди извор]

Фијеста шесте генерације је приказана у форми концепта као Форд верв на Салону аутомобила у Франкфурту у септембру 2007. и пласирана на главна европска тржишта, Аустралија и Сједињених Држава. Развијен под шифром пројекта Б299 и Б409, овај модел користи нову Фордову глобалну Б-цар платформу.

Модел је лансиран у складу са новом стратегијом компаније „Оне Форд“, која је захтевала производњу и продају појединачних модела на глобалном нивоу како би се постигла ефикасност и економија обима, уместо да се праве регионални модели. Производња је почела у Фордовој фабрици у Келну у Немачкој у августу 2008. Друга фабрика у Валенсији, Шпанија, почела је производњу почетком 2009. Производња у Кини, Тајланду и Мексику почела је од краја 2008. до 2010. године. У Бразилу је производња хечбек верзије почела 2013. године.

VI генерација, предњи поглед
VI генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
VI генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
VI генерација, задњи поглед, Лимузина
Ентеријер
VI генерација, редизајн, предњи поглед
VI генерација, редизајн, предњи поглед
VI генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
VI генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
VI генерација, редизајн, задњи поглед, Лимузина

Седма генерација (2017–2023)[уреди | уреди извор]

29. новембра 2016. у Немачкој је најављена фијеста седме генерације. Речено је да је већи, пространији, сигурнији, ефикаснији и квалитетнији у односу на свог претходника. Асортиман фијесте је проширен и укључује нове додатке – варијанту у кросоверу под називом фијеста активе и луксузну фијесту вињале.

За разлику од претходних генерација, фијеста је повучена из Северне Америке, Јужне Америке, Аустралазије и Азије, према Форду, због популарности кросовер СУВ-а, пикапа и спортских аутомобила, као што су рејнџер, еверест, мустанг и ескејп (куга). Међутим, фијеста СТ је наставила да се продаје у Аустралији због своје популарности и веће профитне марже.

VII генерација, предњи поглед
VII генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
VII генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
Ентеријер
VII генерација, редизајн, предњи поглед
VII генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Мотори се односе на шесту генерацију.
^ Подаци о димензијама се односе на шесту генерацију.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Kraj proizvodnje za Ford Fiestu”. autoblog.rs (на језику: српски). 07. 07. 2023. Приступљено 8. 11. 2023.
^ ^а ^б „Историја фијесте” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 24. 3. 2014.
^ „Ford Fiesta turns 35, hits 15 million units, celebrates” (на језику: енглески). autoblog.com. Приступљено 24. 3. 2014.
^ „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Приступљено 24. 3. 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Netcarshow: Ford Fiesta VI (језик: енглески)
Официјални сајт у Немачкој

[1] Мотори се односе на шесту генерацију.

[2] Подаци о димензијама се односе на шесту генерацију.

[3] „Kraj proizvodnje za Ford Fiestu”. autoblog.rs (на језику: српски). 07. 07. 2023. Приступљено 8. 11. 2023.

[Фијеста-4] а ^б „Историја фијесте” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 24. 3. 2014.

[5] „Ford Fiesta turns 35, hits 15 million units, celebrates” (на језику: енглески). autoblog.com. Приступљено 24. 3. 2014.

[6] „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Приступљено 24. 3. 2014.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]