Форд фокус

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Фокус.
Форд фокус
2018 Ford Focus Titanium X 1.0.jpg
Четврта генерација
Преглед
ПроизвођачФорд
Производња1998. – данас
Каросерија и шасија
КласаНижа средња класа
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
5 врата – караван
4 врата – седан
Хронологија
ПретходникФорд ескорт
Форд ласер

Форд фокус (енгл. Ford Focus) је аутомобил ниже средње класе, који производи америчка фабрика аутомобила Форд од 1998. године до данас. Тренутно се производи у четвртој генерацији.

Историјат[уреди | уреди извор]

Фокус је компактни аутомобил где се продаје на већини светских тржишта. У Европи, Јужној Америци и Јужној Африци, фокус је заменио модел ескорт, а у Аустралији, Новом Зеланду и Јапану је заменио модел ласер.[1]

Форд фокус је доступан у неколико варијанти каросерије, хечбек са троја и петора врата, а од 1999. године и лимузина са четвора врата и караван са петора врата. На основу фокуса су изведени компактни минивен Форд ц-макс, као и кросовер Форд куга.[1] Главни конкуренти у Европи су му Фолксваген голф, Сеат Леон, Опел астра, Пежо 308, Рено меган, али и Тојота Корола, Мазда3, Кија Сид, Хонда сивик и Хјундаи i30/Елантра(седан) .

Од маја 2018. године сва Фордова путничка возила, осим мустанга, што значи и фокус су укинута на северноамеричком тржишту због пада интересовања купаца за овом врстом возила и како би се фокусирали на развој камионета (пикапова) и кросовера.[2]

Прва генерација (1998–2004)[уреди | уреди извор]

Прва генерација

Прва генерација се нашла на тржишту 1998. године у Европи. Годину дана касније долази и на тржиште Северне Америке, а 2002. године у Аустралију.[1] Постао је најбоље продаван аутомобил у Уједињеном Краљевству, пратећи успех свог претходника ескорта. У периоду између 2001. и 2002. године постао је најпродаванији аутомобил на свету. Године 1999, освојио је титулу Европског аутомобила године.[3]

Када се фокус први пут појавио, његов изглед је био контроверзан. Шасија је одлично избалансирана па тако пружа велики ужитак у вожњи. У кабини простора има за пет одраслих особа, једино на задњој клупи има мало проблема са простором за ноге. Кабина је такође одлично дизајнирана и практична па тако има пуно преграда за разне ситнице, а сама инструмент табла је прегледна са свим командама на дохват руке. Редизајн је урађен 2001. године, а нови модели се препознају по другачијој предњој масци, лепшим браницима и мигавцима који су убачени у фарове.[4]

Уграђивали су се бензински мотори од 1.4 (75 КС), 1.6 (100 КС), 1.8 (115 КС), 2.0 (130, 173 и 215 КС) и дизел мотори од 1.8 TDDi (75 и 90 КС), 1.8 TDCi (100 и 115 КС). Све верзије намењене европском тржишту су са 16 вентила и две брегасте осовине. Мотори за амерички фокус се разликују. Имају само једно брегасто вратило.[4]

Друга генерација (2004–2011)[уреди | уреди извор]

Друга генерација

Потпуно нова друга генерација је представљена јавности на париском салону аутомобила 23. септембра 2004. године, као хечбек са троја и петора врата и као караван, док је четворовратна седан верзија приказана на салону у Пекингу у лето 2004. године. На европском тржишту је у продаји од јануара 2005. године.[5] Редизајн је доживела у јануару 2008. године, прво у хечбек и седан верзијама, а неколико месеци касније и у караван верзији.[6]

Фокус друге генерације развијен је под кодним називом Ц307, користи Фордову Ц1 платформу коју такође користе и Волво S40, V50, и C70, Мазда3 и Фокус ц-макс. Форд ово дељење платформи назива глобалном разменом технологија. Друга генерација је много конзервативније дизајнирана у односу на успешно дизајнирану прву генерацију. Следе стилска решења која су коришћена на мондеу и фијести, такође су кориштена нека решења са напуштеног пројекта Б, који је требало да представља оригиналну верзију фокуса, али никада није ушао у производњу. У унутрашњости су кориштени квалитетнији материјали него на претходном моделу. Дужи је од прве генерације за 168 мм, шири 138 мм, и нижи 8 мм, као резултат тога дошло је до повећања унутрашњег простора. Имплементиране су и нове технологије као што су стартовање мотора без кључа, блутут хандс-фри телефонирање, гласовне команде за аудио, телефонски и климатски систем. Уграђени су и нови дурашифт (енгл. Durashift) 6-степени мануелни и 4-степени аутоматски мењач, као и потпуно нови роботизовани мењач са дуплим квачилом.[5]

Трећа генерација (2011–2018)[уреди | уреди извор]

Трећа генерација

Трећа генерација је представљена на сајму аутомобила у Детроиту јануара 2010. године. Производио се у Немачкој, САД, Кини и Русији. Седан је највише усмерен на купце у Америци и Азији, док је хечбек верзија најзанимљивија Европљанима.[7] Форд је одлучио фокус направити глобалним моделом, односно истим аутомобилом у свим деловима света. У продаји је од пролећа 2011. у Европи и Северној Америци. Разлика је само у моторима. За разлику од прве и друге генерације којој је примарни циљ био управљивост, Форд је одлучио с трећом генерацијом отићи корак даље и скинути голфа са трона компактне класе, и због тога ја на новом фокусу радило преко 1.500 људи.[8] Ц1 платформа је одбачена, а нова Global C платформа је донела већи међуосовински размак.[9]

Редизајн треће генерације је урађен почетком 2014. године. Добија нови изглед предњег дела у складу са новим Фордовим имиџом. Фарови добијају нови облик, а маска хладњака је инспирисана стилом Астона Мартина. Остатак аутомобила ће у суштини остати потпуно непромењен, не рачунајући ситне измене дизајна задњег браника и стоп светала.[10]

Од мотора, користили су се бензински од 1.0 EcoBoost (100, 125 и 140 КС), 1.5 EcoBoost (150 и 182 КС), 1.6 Ti-VCT (85, 105, 117, 120 и 125 КС), 1.6 EcoBoost (150 и 182 КС), 2.0 EcoBoost (250 и 350 КС) и дизел мотори од 1.5 TDCi (95, 105 и 120 КС), 1.6 TDCi (95, 105 и 115 КС) и 2.0 TDCi (115, 140, 150, 163 и 185 КС).[11]

Четврта генерација (2018–)[уреди | уреди извор]

Четврта генерација

Четврта генерација је званично покренута априла 2018. године. Као и претходна генерација долази у каросеријским верзијама хечбек, караван и седан, с тим што седан на већини европског тржишта није доступан. Заснован је на Фордовој Ц2 механичкој платформи, захваљујући чему је повећан користан простор у кабини, али и унапређена безбедност путника, док су аеродинамичке карактеристике побољшане, што је утицало и на смањење потрошње.[12]

Међуосовинско растојање је порасло за 53 мм у односу на претходну генерацију, а са друге стране, смањени су препусти каросерије преко предње и задње осовине. Отпор ваздуха хечбек верзије је смањен на 0,273. Поред тога, постигнуте су уштеде у маси возила, у неким варијантама и за 88 kg, што је уз побољшање аеродинамике допринело смањењу поторошње горива и CO2 емисије за 10 одсто. Опремљен је бројним најсавременијим технологијама и системима асистенције који унапређују безбедност у вожњи.[12]

Поседује четири пакета опреме: Vignale, ST Line, Active и Titanium. Од мотора уграђују се, бензински од 1.0 EcoBoost (85, 100 и 125 КС), 1.5 EcoBoost (150 и 182 КС) и дизел мотори од 1.5 EcoBlue (95 и 120 КС) и 2.0 EcoBlue (150 КС).[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Форд фокус” (на језику: српски). cars.cz. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ „A final goodbye to the Ford Focus, C-Max” (на језику: енглески). autonews.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  3. ^ „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  4. ^ а б „Форд фокус 1998. – 2004.” (на језику: српски). mlfree.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  5. ^ а б „First look: Ford lifts the lid on Focus” (на језику: енглески). goauto.com.au. Приступљено 30. 5. 2020. 
  6. ^ „Ford Focus 5 Doors 2008 - 2010” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  7. ^ „Нови Форд фокус - премијера сада, на тржишту почетком 2011. године” (на језику: српски). automagazin.rs. Приступљено 30. 5. 2020. 
  8. ^ „Форд фокус - искуства, предности и мане” (на језику: српски). mdautodelovi.rs. Приступљено 30. 5. 2020. 
  9. ^ „Ford Focus Review – Stepping up and stepping out” (на језику: енглески). kbb.com. Приступљено 30. 5. 2020. 
  10. ^ „Фокус за 2014.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 1. 3. 2014. 
  11. ^ „Specs for all generations of Ford Focus” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 31. 5. 2020. 
  12. ^ а б „Светска премијера: Форд фокус за 2019.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 30. 5. 2020. 
  13. ^ „Прва вожња: Нови Форд фокус” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 30. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Форд фокус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Форд_фокус&oldid=25656349”