Guanohlor
(преусмерено са Gvanoklor)
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2-{[2-(2,6-Dihlorofenoksi)etil]amino}guanidin | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 5001-32-1  |
| ATC kod | C02CC05 (WHO) |
| PubChem | CID 71835 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C9H12Cl2N4O |
| Molarna masa | 263,124 |
| |
| |
Guanohlor (INN), takođe poznat kao gvanohlor, je simpatolitički lek. Poznato je da se vezuje za neadrenergička mesta u membranama bubrega svinja.[1]
Sinteza[уреди | уреди извор]
Kada β-(2,6-dihlorofenoksi)etil bromid (1) reaguje sa hidrazinom da se dobije 2, i taj intermedijar reaguje sa S-metiltioureom, nastaje gvanohlor (3).[2][3]
Osobine[уреди | уреди извор]
Guanohlor je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 263,124 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 5 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 1,7 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -3,4 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 85,7 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Vigne P, Lazdunski M, Frelin C (јануар 1989). „Guanabenz, guanochlor, guanoxan and idazoxan bind with high affinity to non-adrenergic sites in pig kidney membranes”. European Journal of Pharmacology. 160 (2): 295—8. PMID 2527160. doi:10.1016/0014-2999(89)90503-7.
- ^ Durant GJ, Smith GM, Spickett RG, Wright SH (јануар 1966). „Biologically active guanidines and related compounds. II. Some antiinflammatory aminoguanidines”. Journal of Medicinal Chemistry. 9 (1): 22—7. PMID 5958955. doi:10.1021/jm00319a005.
- ^ Prepn of free base and sulfate: BE 629613 (1963 to Pfizer), C.A. 60, 14437d (1964).
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
