Пређи на садржај

Reserpin

С Википедије, слободне енциклопедије
Reserpin
IUPAC ime
Metil (3β,16β,17α,18β,20α)-11,17-dimetoksi-18-[(3,4,5-trimetoksibenzoil)oksi]iohimban-16-karboksilat
Klinički podaci
Drugs.comPotrošačka informacije o leku
MedlinePlusa601107
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • D (fetotoksičan)
Način primeneoralno
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost50%
Metabolizamstomak/jetra
Poluvreme eliminacijefaza 1 = 4,5 h,
faza 2 = 271 h,
prosek = 33 h
Izlučivanje62% izmet / 8% urin
Identifikatori
CAS broj50-55-5 ДаY
ATC kodC02AA02 (WHO)
PubChemCID 5770
DrugBankDB00206 ДаY
ChemSpider5566 ДаY
UNII8B1QWR724A ДаY
KEGGD00197 ДаY
ChEBICHEBI:28487 ДаY
ChEMBLCHEMBL772 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC33H40N2O9
Molarna masa608,68 g/mol
  • O=C(OC)[C@H]6[C@H]4C[C@@H]3c2nc1cc(OC)ccc1c2CCN3C[C@H]4C[C@@H](OC(=O)c5cc(OC)c(OC)c(OC)c5)[C@@H]6OC
  • InChI=1S/C33H40N2O9/c1-38-19-7-8-20-21-9-10-35-16-18-13-27(44-32(36)17-11-25(39-2)30(41-4)26(12-17)40-3)31(42-5)28(33(37)43-6)22(18)15-24(35)29(21)34-23(20)14-19/h7-8,11-12,14,18,22,24,27-28,31,34H,9-10,13,15-16H2,1-6H3/t18-,22+,24-,27-,28+,31+/m1/s1 ДаY
  • Key:QEVHRUUCFGRFIF-MDEJGZGSSA-N ДаY

Reserpin je indolni alkaloid, koji se kao antipsihotični i antihipertenzivni lek koristio za kontrolu visokog krvnog pritiska i olakšavanja psihotičkih simptoma. Usled razvoja boljih lekova za te svrhe i njegovih brojnih nuspojava, on se retko koristi u današnje vreme.[1] Antihipertenzivno dejstvo reserpina je rezultat njegove sposobnosti da iscrpi kateholamine (između ostalih monoaminskih neurotransmitera) iz perifernih simpatetičkih nervnih završetaka. Te supstance normalno učestvuju u kontroli brzine rada srca, snage srčanih kontrakcija i periferne otpornosti.

Reserpinom posredovano iscrpljivanje monoaminskih neurotransmitera u sinapsama se često navodi kao dokaz teorije po kojoj iscrpljivanje neurotransmitera uzrokuje naknadnu depresiju kod ljudi (monoaminska hipoteza). Međutim, ove tvrdnje su kontroverzne. Deo naučne zajednice smatra da je reserpinom indukovana depresija mit, dok drugi tvrde da čajevi napravljeni od biljnih korena koji sadrže reserpin imaju umirujuće, sedativno dejstvo koje se može smatrati antidepresivnim.[2] Reserpin je bio prvo jedinjenje za koji je pokazano da je efektivan antidepresant u randomizovanom placebo-kontrolisanom ispitivanju.[3]

Mehanizam dejstva

[уреди | уреди извор]

Reserpin ireverzibilno blokira vezikularni monoaminski transporter (VMAT).[4] Taj molekul normalno transportuje slobodni norepinefrin, serotonin, i dopamin iz citoplazme presinaptičkih nervnih terminala u vezikule zaliha radi naknadnog otpuštanja u sinaptički otvor ("eksocitoza"). Nezaštićeni neurotransmiteri se metabolišu monoaminskom oksidazom (kao i putem COMT-a) u cotoplazmi i stoga ne dospevaju do sinapse.

Mogu da budu potrebni dani i nedelje dok telo ne obnovi istrošeni VMAT, te je stoga dejstvo reserpina dugotrajno.

  1. ^ The Columbia Encyclopedia Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2009), Sixth Edition. Copyright © 2001-05 Columbia University Press
  2. ^ Baumeister, AA; Hawkins, MF; Uzelac, SM (2003). „The myth of reserpine-induced depression: role in the historical development of the monoamine hypothesis”. Journal of the history of the neurosciences. 12 (2): 207—20. PMID 12953623. 
  3. ^ D. L. Davies and M. Shepherd, “Reserpine in the Treatment of Anxious and Depressed Patients,” The Lancet 269 (1955): 117–20
  4. ^ Henry, J.; Scherman, D. (1989). „Radioligands of the vesicular monoamine transporter and their use as markers of monoamine storage vesicles”. Biochemical pharmacology. 38 (15): 2395—2404. PMID 2667522. doi:10.1016/0006-2952(89)90082-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).