Reserpin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Reserpin
Reserpine.png
IUPAC ime
Metil (3β,16β,17α,18β,20α)-11,17-dimetoksi-18-[(3,4,5-trimetoksibenzoil)oksi]iohimban-16-karboksilat
Klinički podaci
Drugs.com Potrošačka informacije o leku
MedlinePlus a601107
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • D (fetotoksičan)
Način primene oralno
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 50%
Metabolizam stomak/jetra
Poluvreme eliminacije faza 1 = 4,5 h,
faza 2 = 271 h,
prosek = 33 h
Izlučivanje 62% izmet / 8% urin
Identifikatori
CAS broj 50-55-5 ДаY
ATC kod C02AA02 (WHO)
PubChem CID 5770
DrugBank DB00206 ДаY
ChemSpider 5566 ДаY
UNII 8B1QWR724A ДаY
KEGG D00197 ДаY
ChEBI CHEBI:28487 ДаY
ChEMBL CHEMBL772 ДаY
Hemijski podaci
Formula C33H40N2O9
Molarna masa 608,68 g/mol
  (verify)

Reserpin je indolni alkaloid, koji se kao antipsihotični i antihipertenzivni lek koristio za kontrolu visokog krvnog pritiska i olakšavanja psihotičkih simptoma. Usled razvoja boljih lekova za te svrhe i njegovih brojnih nuspojava, on se retko koristi u današnje vreme.[1] Antihipertenzivno dejstvo reserpina je rezultat njegove sposobnosti da iscrpi kateholamine (između ostalih monoaminskih neurotransmitera) iz perifernih simpatetičkih nervnih završetaka. Te supstance normalno učestvuju u kontroli brzine rada srca, snage srčanih kontrakcija i periferne otpornosti.

Reserpinom posredovano iscrpljivanje monoaminskih neurotransmitera u sinapsama se često navodi kao dokaz teorije po kojoj iscrpljivanje neurotransmitera uzrokuje naknadnu depresiju kod ljudi (monoaminska hipoteza). Međutim, ove tvrdnje su kontroverzne. Deo naučne zajednice smatra da je reserpinom indukovana depresija mit, dok drugi tvrde da čajevi napravljeni od biljnih korena koji sadrže reserpin imaju umirujuće, sedativno dejstvo koje se može smatrati antidepresivnim.[2] Reserpin je bio prvo jedinjenje za koji je pokazano da je efektivan antidepresant u randomizovanom placebo-kontrolisanom ispitivanju.[3]

Mehanizam dejstva[уреди]

Reserpin ireverzibilno blokira vezikularni monoaminski transporter (VMAT).[4] Taj molekul normalno transportuje slobodni norepinefrin, serotonin, i dopamin iz citoplazme presinaptičkih nervnih terminala u vezikule zaliha radi naknadnog otpuštanja u sinaptički otvor ("eksocitoza"). Nezaštićeni neurotransmiteri se metabolišu monoaminskom oksidazom (kao i putem COMT-a) u cotoplazmi i stoga ne dospevaju do sinapse.

Mogu da budu potrebni dani i nedelje dok telo ne obnovi istrošeni VMAT, te je stoga dejstvo reserpina dugotrajno.

Reference[уреди]

  1. The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition. Copyright © 2001-05 Columbia University Press
  2. Baumeister, AA; Hawkins, MF; Uzelac, SM (2003). „The myth of reserpine-induced depression: role in the historical development of the monoamine hypothesis”. Journal of the history of the neurosciences. 12 (2): 207—20. PMID 12953623. 
  3. D. L. Davies and M. Shepherd, “Reserpine in the Treatment of Anxious and Depressed Patients,” The Lancet 269 (1955): 117–20
  4. Henry, J.; Scherman, D. (1989). „Radioligands of the vesicular monoamine transporter and their use as markers of monoamine storage vesicles”. Biochemical pharmacology. 38 (15): 2395—2404. PMID 2667522. doi:10.1016/0006-2952(89)90082-8. 

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).