Gvanetidin

Gvanetidin
IUPAC ime
	2-[2-(azokan-1-il)etil]gvanidin
Klinički podaci
Drugs.com	Mikromedeks, detaljne potrošačke informacije
MedlinePlus	a600027
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije	1,5 dana
Identifikatori
CAS broj	645-43-2
ATC kod	C02CC02 (WHO) S01EX01
PubChem	CID 3518
DrugBank	DB01170
ChemSpider	3398
UNII	5UBY8Y002G
KEGG	D08030
ChEBI	CHEBI:5557
ChEMBL	CHEMBL765
Hemijski podaci
Formula	C10H22N4
Molarna masa	198,309 g/mol
	SMILES N(=C(\N)N)\CCN1CCCCCCC1; ;
	InChI InChI=1S/C10H22N4/c11-10(12)13-6-9-14-7-4-2-1-3-5-8-14/h1-9H2,(H4,11,12,13) ; Key:ACGDKVXYNVEAGU-UHFFFAOYSA-N ;

Gvanetidin je antihipertenziv koji umanjuje otpuštanje kateholamina, poput norepinefrina. Gvanetidin se transportuje kroz simpatetičke nervne membrane istim mehanizmom kojim se transportuje norepinefrin. Unos leka je esencijalan za njegovo dejstvo. Nakon ulaza gvanetidina u nerve, on se koncentruje u transmisionim vezikulama, gde zamenjuje norepinefrin.

Hemija

Početni materijal za sintezu gvanetidina, azocin se alkiluje hloroacetonitrilom. Nastali 1-azocinilacetonitril se može redukovati u 1-(2-aminoetil)azocin koristeći litijum aluminijum hidrid kao reduktant. Ovo jedinjenje reaguje sa S-metiltiourejom formirajući gvanetidin.^[1]^[2]^[3]

Reference

^ R.P. Mull, U.S. Patent 2.928.829 (1960).
^ R.P. Mull, U.S. Patent 3.006.913 (1961).
^ R.P. Mull, U.S. Patent 3.055.882 (1962).

Spoljašnje veze

[1] R.P. Mull, U.S. Patent 2.928.829 (1960).

[2] R.P. Mull, U.S. Patent 3.006.913 (1961).

[3] R.P. Mull, U.S. Patent 3.055.882 (1962).

[1]

[2]

[3]