Inozinska kiselina

Inozinska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv 5'-inozinska kiselina
	Drugi nazivi IMP; hipoksantinski ribotid
Identifikacija
CAS broj	131-99-7 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:17202 ;
ChemSpider	8264 ;
ECHA InfoCard	100.004.588
E-brojevi	E630 (pojačivač ukusa)
MeSH	Inosine+monophosphate
PubChem C ID	8582;
	SMILES O=C3/N=C\Nc1c3ncn1[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)COP(=O)(O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C10H13N4O8P
Molarna masa	348,206 g/mol
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Inozinska kiselina (inozin monofosfat, IMP) je nukleotidni monofosfat. Inozinska kiselina je važna u metabolizmu. Ona je ribonukleotid hipoksantina i prvi nukleotid koji se formira tokom sinteze purina. Ona se formira putem deaminacije adenozin monofosfata, i hidrolize iz inozina. IMP je ribonukleozidni monofosfatni intermedijar u purinskom metabolizmu.

Važni derivati inozinske kiseline su purinski nukleotidi nađeni u nukleinskim kiselinama i adenozin trifosfat, koji se koristi za čuvanje hemijske energije u mišićima i drugim tkivima.

U prehrambenoj industriji, inozinska kiselina i njene soli, poput dinatrijum inozinata se često koriste kao pojačavači ukusa.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Berg, Jeremy M.; Bioquímica; Editorial Reverté; 6ena edició; Barcelona 2007.
Nelson, David L.; Principles of biochemistry; Editorial W.H Freeman and Company; 4th edition; New York 2005.