Lars fon Trir

Lars fon Trir
Lars fon Trir
	Trir na 64. Berlinskom internacionalnom filmskom festivalu
Ime po rođenju	Lars Trier
Datum rođenja	30. april 1956. (65 god.)
Mesto rođenja	Kopenhagen; Danska
Prebivalište	Danska
Državljanstvo	Dansko
Zanimanje	filmski radnik
Supružnik	Cecilija Holbek (в. 1987 — р. 1995); Bente Frege (в. 1997 — р. 2015);
Deca	4

Lars fon Trir (rođen kao Lars Trir, 30. april 1956.^[3] u Kopenhagenu, Danska) je danski filmski režiser^[4] koji je jedan od osnivača kolektiva Dogme 95.^[5]^[6] Njegov rad je poznat po žanrovskim i tehničkim inovacijama;^[7]^[8] konfrontacijskoм ispitivanju egzistencijalnih, društvenih,^[9]^[10] i političkih^[5]^[11] pitanja; i njegovom pristupu temama^[11] kao što su milost,^[12] žrtvovanje i mentalno zdravlje.^[13]

Među više od 100 nagrada i 200 nominacija^[14] na filmskim festivalima širom sveta, fon Trir je dobio: Zlatnu palmu (za Ples u tami), Veliku nagradu žirija (za Razbijanje talasa), Nagradu žirija (za Evropu) i Veliku tehničku nagradu (za Element kriminala i Evropu) na Kanskom filmskom festivalu.

Fon Trir je osnivač i akcionar međunarodne kompanije za filmsku produkciju Zentropa filmovi,^[15]^[16] koja je prodala više od 350 miliona karata i prikupila sedam nominacija za Oskara tokom poslednjih 25 godina.^[17]

Biografija[уреди | уреди извор]

Lars fon Trir je završio Dansku Filmsku Školu 1983. Filmovi koje je napravio tokom školovanja, Nocture i Image of Liberation (Befrielsesbilleder) su dobili nagradu najboljeg filma na Minhenskom filmskom festivalu 1984.. Istu nagradu je dobio i 1991. za Evropu, koji je takođe dobio nagradu žirija na Kanskom filmskom festivalu ali i na drugim festivalima.

Fon Trir je režirao za televiziju film Medea (1988) koja je dobila nagradu Jovanka Orleanka u Francuskoj, a Kraljevstvo (Riget, 1994.) i Kraljevstvo II (Riget II, 1997.), su snimljeni u danskoj državnoj bolnici. Mini serija se zove "Riget" , što je sleng za bolnicu kojoj je ime "Rigshospitalet" (bukvalno Kraljevska bolnica). Treći dio serijala je zaustavljen zbog smrti jednog od glavnih glumaca, Šveđanina Ernst-Hugo Järegårda. Trinaest epizoda američke verzije je snimljeno, koje je bazirano na Kraljevstvu, a koje je napisao Stiven King, pod nazivom Stephen King's Kingdom Hospital, je slabo prošlo među gledaocima tokom 2004.

Breaking the Waves (1996) je dobio glavnu nagradu u Kanu. U filmu je glumila Emili Votson, koja je bila nominovana za nagradu Oskar za najbolju glumicu.

Lars fon Trir je u Kanu prezentovao drugi projekat Dogme 95 filma, Idioti (Idioterne, 1998.). Kao režiser i idejni tvorac koncepta Dogme 95, privukao je međunarodnu pažnju i inspirisao mnoge režisere svijeta.

Fon Trir je 2000. imao premijeru mjuzikla Dancer in the Dark u kojoj glavnu ulogu tumači islandska pjevačica Björk. Film je dobio Zlatnu palmu (Palme d'Or) na Kanskom filmskom festivalu.

Godine 2005. završio je Manderlay, drugi film njegove američke trilogije. U prvom filmu te trilogije, Dogville, je glumila Nikol Kidman. Neki kritičari su smatrali da je film hrabar i moćan, dok su ga drugi okarakterisali pretencioznim i naklonjenim.

Njegov sljedeći projekat će biti Dogme film The Boss of it All i biće to komedija, čija premijera bi trebalo da bude 2007. Posljednji film u američkoj trilogiji Wasington [sic!] je planiran da bude realizovan nakon tog filma.

Zanimljivosti[уреди | уреди извор]

Fon Trir je dodao "fon" svom imenu nakon što su ga drugovi prozvali "fon Trir".
Velika inspiracija mu je bio Karl Teodor Drejer i njegova filmska adaptacija Euripidove tragedija Medeja.
Kao mnogi drugi autori, Fon Trir koristi često istu grupu glumaca u svojim filmovima. Neki od njih su Jean-Marc Barr, Udo Kier i Stelan Skarsgord.
U intervjuu 2003. sa The Age,^[18] Fon Trir tvrdi da više ne gleda filmove, jer je njegov hard disk pun. Umesto toga, igra video-igre. On takođe podržava/koristi prozak i pornografiju.

Strahovi[уреди | уреди извор]

Fon Trir pati od više fobija, kao npr. strah od letenja. Jednom je rekao "u osnovi, bojim se svega u životu, osim pravljenja filmova". Većina njegovih filmova je snimljena u Danskoj ili Švedskoj, što znači da nikada nije bio u SAD-u, iako se radnja u nekim filmovima dešava tamo. Kada god je njegov film bio nominovan u Kanu, on bi se vozio u autu iz Danske do Francuske i nazad.

Filmografija[уреди | уреди извор]

The Orchid Gardener / Orchidégartneren, (1977)
Menthe - la bienheureuse, (1979)
Nocturne, (1980)
The Last Detail / Den sidste detalje, (1981)
Image of relief / Befrielsesbilleder, (1982)
The Element of Crime / Forbrydelsens element, (1984)
Epidemic, (1987)
Medea, (1988)
Europa, (1991)
Kraljevstvo / Riget (TV), (1994)
Breaking the Waves, (1996)
Kraljevstvo II / Riget II (TV), (1997)
The Idiots / Idioterne, (1998)
D-Dag - Lise, (2000)
Dancer in the Dark, (2000)
Dogville, (2003)
The Five Obstructions / De Fem benspænd, (2003) režirao sa Jørgen Lethom
Manderlay, (2005)
The Boss of It All / Direktøren for det hele, (2006)
Wasington, (u produkciji)
To Each His Own Cinema, (2007)
Antichrist, (2009)
Dimension, (2010)
Melancholia, (2011)
Nymphomaniac 1

Nymphomaniac 2

The house that Jack built (2018)

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Lumholdt, Jan (2003). Lars von Trier: interviews. University Press of Mississippi. стр. 22—23. ISBN 978-1-57806-532-5. Приступљено 14. 10. 2010.
^ Dinesen, Lars (4. 9. 2015). „Lars von Trier skal skilles” (на језику: дански). metroxpress. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2017. Приступљено 4. 2. 2017.
^ Lumholdt, Jan (1. 1. 2003). Lars Von Trier: Interviews. Univ. Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-532-5.
^ Indiewire (24. 3. 2014). „A History of Lars Von Trier at the Box Office”. Приступљено 27. 7. 2016.
^ ^а ^б „Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media”. kinema.uwaterloo.ca. Приступљено 27. 7. 2016.
^ „A joke or the most brilliant film-maker in Europe?”. The Guardian. 22. 1. 1999. Приступљено 27. 7. 2016.
^ Simons, Jan (1. 1. 2007). Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema. Amsterdam University Press. ISBN 9789053569917.
^ „Carl Th. Dreyer – From Dreyer to von Trier”. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2017. Приступљено 27. 7. 2016.
^ Badley, Linda. „UI Press | Linda Badley | Lars von Trier”. www.press.uillinois.edu. Приступљено 27. 7. 2016.
^ „Politics and Open-ended Dialectics in Lars von Trier's Dogville: a Post-Brechtian Critique, in New Review of Film and Television Studies 11:3 (2013), pp.334–353”. Приступљено 27. 7. 2016.
^ ^а ^б „Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier”. scancan.net. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. Приступљено 27. 7. 2016.
^ S, Behrend, Wendy (1. 1. 2014). „The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"”. Portland State University.
^ Badley, Linda (1. 1. 2010). Lars Von Trier. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07790-6.
^ „Lars von Trier”. Internet Movie Database. Приступљено 27. 7. 2016.
^ Winfrey, Graham (24. 5. 2016). „How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe”. Приступљено 24. 7. 2016.
^ „HISTORIEN – Historien om Zentropa”. zentropa.dk. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2016. Приступљено 28. 7. 2016.
^ Winfrey, Graham (24. 5. 2016). „How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe”. Приступљено 25. 7. 2016.
^ The dogged Dane

Literatura[уреди | уреди извор]

Lumholdt, Jan (2003). Lars von Trier: interviews. University Press of Mississippi. стр. 22—23. ISBN 978-1-57806-532-5. Приступљено 14. 10. 2010.
Lars fon Trir bibliografija (preko UC Berkeley)
Bainbridge, Caroline (2007). The Cinema of Lars von Trier: Authenticity and Artifice. Wallflower Press. ISBN 978-1-905674-44-2.
Goss, Brian Michael (januar 2009). Global auteurs: politics in the films of Almodóvar, von Trier, and Winterbottom. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0134-2.
Lasagna, Roberto; Lena, Sandra (2003). Lars von Trier (на језику: French). Gremese Editore. ISBN 978-88-7301-543-7.
Livingston, Paisley; Plantinga, Carl R.; Hjort, Mette (2008). The Routledge companion to philosophy and film. Routledge. ISBN 978-0-415-77166-5.
Lumholdt, Jan (2003). Lars von Trier: interviews. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-532-5.
Schepelern, Peter (2000). Lars von Triers film: tvang og befrielse (на језику: Danish). Rosinante. ISBN 978-87-621-0164-7.
Simons, Jan (2007). Playing the waves: Lars Von Trier's game cinema. Amsterdam University Press. ISBN 978-90-5356-979-5.
Stevenson, Jack (2003). Dogme uncut: Lars von Trier, Thomas Vinterburg, and the gang that took on Hollywood. Santa Monica Press. ISBN 978-1-891661-35-8.
Stevenson, Jack (2002). Lars von Trier. British Film Institute. ISBN 978-0-85170-902-4.
Stühl, Leo (2013). Die Kunst im Horrorgenre: Gewaltexzesse und Pornografie in Lars von Triers Antichrist. Hamburg: Diplomica. ISBN 978-3-95549-099-7.
Tiefenbach, Georg (2010). Drama und Regie (Writing and Directing): Lars von Trier's Breaking the Waves, Dancer in the Dark, Dogville. Königshausen & Neumann. ISBN 978-3-8260-4096-2.
von Trier, Lars; Addonizio, Antonio (1999). Il dogma della libertà: conversazioni con Lars von Trier (на језику: Italian). Edizioni della battaglia. ISBN 978-88-87630-07-7.
von Trier, Lars; Björkman, Stig (2003). Trier on von Trier. Faber and Faber. ISBN 978-0-571-20707-7.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Lumholdt, Jan (2003). Lars von Trier: interviews. University Press of Mississippi. стр. 22—23. ISBN 978-1-57806-532-5. Приступљено 14. 10. 2010.

[2] Dinesen, Lars (4. 9. 2015). „Lars von Trier skal skilles” (на језику: дански). metroxpress. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2017. Приступљено 4. 2. 2017.

[3] Lumholdt, Jan (1. 1. 2003). Lars Von Trier: Interviews. Univ. Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-532-5.

[4] Indiewire (24. 3. 2014). „A History of Lars Von Trier at the Box Office”. Приступљено 27. 7. 2016.

[kinema.uwaterloo.ca-5] а ^б „Kinema:A Journal for Film and Audiovisual Media”. kinema.uwaterloo.ca. Приступљено 27. 7. 2016.

[6] „A joke or the most brilliant film-maker in Europe?”. The Guardian. 22. 1. 1999. Приступљено 27. 7. 2016.

[7] Simons, Jan (1. 1. 2007). Playing the Waves: Lars Von Trier's Game Cinema. Amsterdam University Press. ISBN 9789053569917.

[8] „Carl Th. Dreyer – From Dreyer to von Trier”. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2017. Приступљено 27. 7. 2016.

[9] Badley, Linda. „UI Press | Linda Badley | Lars von Trier”. www.press.uillinois.edu. Приступљено 27. 7. 2016.

[10] „Politics and Open-ended Dialectics in Lars von Trier's Dogville: a Post-Brechtian Critique, in New Review of Film and Television Studies 11:3 (2013), pp.334–353”. Приступљено 27. 7. 2016.

[scancan.net-11] а ^б „Scandinavian Canadian Studies: Behind Idealism: The Discrepancy between Philosophy and Reality in The Cinema of Lars von Trier”. scancan.net. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. Приступљено 27. 7. 2016.

[12] S, Behrend, Wendy (1. 1. 2014). „The Birth of Tragedy in Lars von Trier's "Melancholia"”. Portland State University.

[13] Badley, Linda (1. 1. 2010). Lars Von Trier. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07790-6.

[Lars_von_Trier-14] „Lars von Trier”. Internet Movie Database. Приступљено 27. 7. 2016.

[15] Winfrey, Graham (24. 5. 2016). „How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe”. Приступљено 24. 7. 2016.

[16] „HISTORIEN – Historien om Zentropa”. zentropa.dk. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2016. Приступљено 28. 7. 2016.

[17] Winfrey, Graham (24. 5. 2016). „How Lars Von Trier's Zentropa Is Conquering Europe”. Приступљено 25. 7. 2016.

[18] The dogged Dane

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]