Хиперреализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хиперреализам (суперреализам, надовезује се на фотореализам) је уметнички правац који потиче из Сједињених Америчких Држава. Јавља се у сликарству као и у вајарству од 60их година 20. века, затим и у литератури, стрипу, филму. Заснива се на постмодерне филозофији Жана Бодријара.

Ликовна уметност[уреди | уреди извор]

Користи фотографију рачунајући све њене деформације реалне слике, али хиперреалистичка слика прекорачује способност за разликовање код ока код уобичајеног гледања отприлике тако као фотографски објектив. Сликар употребљава често акрилне боје и слике великог формата а скулптуре су моделоване у величини реалних фигура да би се досегла савршена илузија. Мотиви могу бити декадентни а по некада и сасвим на границама баналности а своју прегнантност добијају техником и савршенством обраде што човека тера да се замисли.

Основни прибори за сликање у ербрашу су пимијатурни распрскивачи од 0,15 мм до 1,2 мм.

Хиперреализам данас[уреди | уреди извор]

Хиперреалистичке слике за разлику од фотореализма из 70.-тих година обрађују слике тако да су оне још тачније у односу на реални свет. У хиперреализму се слика са максималном дубином оштрине слике и не употребљавају се сликарске скраћанице већ се све слика тако као што се зна да то постоји. Слично се сликају поре на кожи код портрета или коса. Хиперреалистички скулптори користе реалну косу приликом израде својих дела и не избегавају да одливају делове људског тела. Хиперреализам се не супротставља идејама социјалистичког реализма или уметности за врема нацизма.

Техника[уреди | уреди извор]

Амерички ретуш или ербраш је једна од техника коју употребљава хиперреализам и она се састоји у употреби распршивача којим се боје наносе и који даје стопу боје у ширини од десетине милиметара на платну. Пиштољи за прскање су напојене на компресоре и овом техником се могу стварати врло благи прелази из једне у другу нијансу боје.

Представници[уреди | уреди извор]

Вајари[уреди | уреди извор]

Хиперреализам у литератури[уреди | уреди извор]

Хиперреализам у литератури се своди на пописивање свих појединости у датом тренутку. Пример за овакве пописе је роман Стефана Кастија који је добио Августовску награду у Шведској 1999. године.

Филм[уреди | уреди извор]

У фолму се употребљавају филтри за камеру којим се добијају оштрине и контрести боје. Већи број хиперреалистичких филмова се снима у Хонгконгу. Не само у примени реалистичког озвучавања већ и у равни догађаја видљиве су тежње за што већом и максималном реалношћу.


Литература[уреди | уреди извор]

  • Markus Steigman/ René Zey- lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]