Пређи на садржај

Lemuriformes

С Википедије, слободне енциклопедије

Lemuriformes
Vremenski raspon: Paleocen do sadašnjosti
Ilustracija lemuriformske raznovrsnosti;[н. 1] 8 bioloških rodova je prikazano (od vrha, levo na desno): Lemur, Propithecus, Daubentonia, Varecia, Microcebus, Nycticebus, Loris, Otolemur.
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Strepsirrhini
Infrared: Lemuriformes
Gregory, 1915
Nadfamilije

Lemuroidea
Lorisoidea[н. 1] (Pogledajte tekst)

Rasprostranjenje Madagaskarskih lemura

Lemuri su pripadnici biološkog infrareda Lemuriformes, primata endemičnih na Madagaskaru i istoku podsaharske Afrike. Reč lemur dolazi od latinske reči lemures što, u rimskoj religiji, znači zli demoni, nesmireni pokojnici, koji plaše ljude i smućuju im um („duhovi noći”).[4]Ovo ime se odnosi na njihove velike, reflektirajuće oči i krikove pojedinih vrsta. Termin lemur se koristi za vrste iz pet lemuriformnih porodica, a takođe jedan rod unutar lemuriformne porodice nosi naziv Lemur.

Najprepoznatljiviji pripadnik lemura je prstenorepi lemur. Pored njega postoji još 98 vrsta lemura.

Glavne osobenosti

[уреди | уреди извор]

Iako se lemuri često su brkaju sa precima primata, antropoidni primati (majmuni i ljudi nisu evoluirali od njih. Umesto toga, lemuri samo po morfološkim osobinama i ponašanju liče na njih, u manjoj ili većoj meri, podsjećaju na praprimate, sa izvornim filogenetičkim vezama sa ostalim primatima.[5][6][7][8][9]

Procenjuje se da su njihovi preci na Madagaskar stigli pre oko 62-65 miliona godina, na splavovima od biljnog materijala, kada su ih povoljne i šireće okeanske struje morske struje donele na ovo ostrvo. Od tog vremena, lemuri su evoluirali u ekstremnom sezonskom okruženju pa su njihove adaptacije rezultirale u izuzetnoj raznolikosti, poput one u svih drugih primata (u njihovim okolnostima). Ljudi su na ostrvo stigli pre oko 2.000 godina, kada su lemuri bili veličine mužjaka gorile. Danas, postoji gotovo 100 vrsta lemura, a većina njih su otkrivene ili promovisane u status pune vrste tek od 1990-ih. Međutim, taksonomija lemura je još uvek kontroverzna, a zavisi od toga koji se koncepta vrste koristi. Sporna je čak i taksonomija višeg nivoa. Neki stručnjaci, većinu lemura radije svrstavaju u infrared Lemuriformes, dok su drugi skloniji mišljenju da u Lemuriformes, treba smestiti sve žive pripadnike podreda Strepsirrhini (mokronosce) u nadporodici Lemuroidea, sve loriside i galago u natporodici Lorisoidea.

Veličine su od 30 g do 9 kg, a imaju mnoge zajedničke, osnovne primatske osobine, kao što su razgranata anatomija šake i prstiju i nokti na rukama i nogama, umesto kandži (kod većine vrsta). Međutim, njihov odnos između telesne mase i veličine mozga je manji od anthropoidnih primata, a među mnogim drugim osobinama koje dele s drugim primatima grupe Strepsirrhini, imaju i „mokri nos” (rinarijum).

Lemuri su pretežno društvene životinje, kao i generalno strepsirini i više komuniciraju mirisima i vokalizacijom nego vizuelnim signalima. Mnogi lemuri su postigli adaptacijski odgovor na madagaskarske uslove života, u naglašenom sezonskom okruženju. Imaju relativno nizak bazalni metabolizam i, uz sezonsko parenje i matrijarhat, mogu se izlagati dormanciji (mirovanju) (kao što su hibernacija ili tromost). Većina se hrani širokim izborom voća i lišća, a neki su specijalizovani za određenu vrstu hrane. Iako mnogi imaju sličnu ishranu, različite vrste lemura nastanjuju iste šume pošto se razlikuju po ekološkim nišama

Tokom 18. i 19. veka, istraživanja lemura su bila fokusirana na taksonomiju i prikupljanje uzoraka. Zapažanja o njihovom ponašanju i ekologiji dolazila su ranih istraživanja, ali ozbiljna proučavanja nisu realizovana do 1950-ih i 1960-ih. U početku ih je ometala politička nestabilnost i previranja na Madagaskaru, sredinom 1970-ih, pa su se istraživanja nastavila u 1980-im, što je znatno povećalo razumevanje tih primata. Istraživački objekti, kao što je Djuk lemurski center, pružili su mogućnost istraživanja u kontrolisanim uslovima. Inače, lemuri su važni za istraživanje jer njihova mešavina predačkih karakteristike i onih osobina koje dele s anthropoidnim primatima mogu dati uvid u evoluciju svih primata, uključujući i ljude. Međutim, mnogim vrstama lemura preti izumiranje, zbog gubitka staništa i lova. Iako lokalne tradicije generalno pomažu zaštitu lemura i svojih šuma, ilegalne seče, rašireno siromaštvo i politička nestabilnost ometaju i podrivaju napore na očuvanju ovih primata. Zbog tih pretnji, brojnost lemura permanentno opada. Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) smatra da su lemuri najugroženiji sisari, uz napomenu da će se od 2013. čak do 90% svih lemurskih vrsta, u narednih 20 do 25 godina suočiti sa izumiranjem.

Rasprostranjenje i diverzitet

[уреди | уреди извор]
Gigantski lemur se nogama vješa za grane pomoću sve četiri noge kao spori lijenivac. Rep je kratak, a prednji udovi su nešto duži od zadnjih.
Restauracija načina života Babakotia radofilai, lemura lenjivca (koji je izumro pre manje od 2.000 godina)

Lemuri imaju prilagođenja za popunjavanje mnogih otvorenih ekoloških niša koje zu zaposeli na Madagaskaru. Njihova raznolikost ponašanja i morfologija su poredivi sa majmunima u ostalim delovima sveta. Veličinom od 30 g, Madam Bertin mišji lemur, najmanji je primat na svetu, a nedavno izumrli, Archaeoindris fontoynonti (160-200 kg) bio je evoluirao u raznovrsne oblike kretanja, različite nivoe društvene složenosti, i jedinstvene adaptacije na lokalne klimatske prilike.[10]

Lemuri nemaju nikakve zajedničke osobine koje ih izdvajaju iz ostalih primata. Različite vrste lemura su se razvile u jedinstvene kombinacije neobičnih osobina da se nose s madagaskarskom oštrom, sezonskom klimom. Ove osobine mogu uključivati sezonsko gomilanje masti, hipometabolizam (uključujući tromost i hibernaciju), grupe male veličine, niska encefalizacija (relativna veličina mozga), katemeralnost (aktivnost i danju i noću), i sezonsko razmnožavanje. Misli se takođe da su ekstemna ograničenja resursa i sezonska reprodukcija dovele do pojave još tri relativno česte osobine lemura: društvenu dominaciju ženki, seksualni monomorfizam, i muško-mušku konkurenciju za parenje, uključujući i nizak nivo agonizma, pa tako i kopeticiju sperme.

Pre dolaska ljudi, pre otprilike 1.500-2.000 godina, lemuri su živili širom ostrva. Međutim, prvi doseljenici su šume brzo pretvoriti u rižina polja i travnjake u obliku poljoprivrede koja je lokalno poznata kao Tavi, čime su lemuri ograničavani na oko samo 10% površine ostrva, ~ 60.000 km². Danas se raznolikost i složenost lemurskih zajednica povećava povećanjem raznolikosti flore i različitosti i režima padavina, a najveća je u prašumama s istočne obale, gde su takođe padavinska i biljna raznolikosti na najizraženije. Uprkos prilagođenjima na ekstremne vremenske nepogode, uništavanje staništa i lov uzrokuju naglo opadanje populacije lemura, a njihova raznolikost je smanjena nedavnim izumiranjem najmanje 17 vrsta u osam rodova, skupno poznatih kao „subfosilni lemuri“. Većina od oko 100 vrsta i podvrsta lemura su ugroženi. Osim toga trend promena i izumiranja će se verovatno nastaviti.

Do nedavno, na Madagaskaru su postojali gigantski lemuri. Sada su predstavljeni samo subfosilnim ostatacima, modernih oblika koji su nekada bili deo bogate raznolikosti lemura razvijene u ostrvskoj izolaciji. Neki od njihovih adaptacija se razlikuju od onih koje su prisutne kod današnjih srodnika. Izumrli lemuri su bili veći od postojećih, neki su težili i oko 200 kg, a smatra se da su bili aktivni tokom dana. Od današnjih lemura su se razlikovali, ne samo po veličini i izgledu, nego i po popunjavanju ekoloških niša, koje su ostale neokupirane.

Klasifikacija i filogenija

[уреди | уреди извор]
Filogenija lemura
‑{Lemuroidea}‑
 

Daubentoniidae − Aj-aj

 
 
 
 

Indriidae

 
 
 

Lepilemuridae

 
 

Cheirogaleidae

 
 
 
 

Lemuridae

 
 
 
‑{Lemuroidea}‑
 

Daubentoniidae

 
 
 

++Lepilemuridae

 
 
 

Cheirogaleidae

 
 
 
 

Lemuridae

 
 

Izumrli: Megaladapidae − Koala lemuri

 
 
 
 

Indriidae

 
 

Izumrli: Palaeopropithecidae − Lemur lenjivac

 
 

Izumrli: Archaeolemuridae}- − Majmunski lemur

 
 
 
 
 
 
Postoje dve predložene filogenije, jedna je Horvatova (gore)
[11], a druga Orlandova (dole).[12]
Napomena: Horvatova et al. nije uključila subfosilne lemure.

Sa taksonomskog stanovišta, termin „lemur” izvorno iz roda Lemur, danas definiše samo prstenorepe lemure. Termin se sada koristi u kolokvijalnom smislu, u odnosu na sve madagaskarske primate.

Taksonomija lemura je kontroverzna, a stručnjaci se međusobno ne slažu, posebno u vezi sa brojem nedavnih povećanja broja priznatih vrsta. Prema Raselu Mitermejeru, predsedniku organizacije Conservation International (CI), taksonomu Kolinu Grovsu i drugima, postoji gotovo 100 priznatih vrsta ili podvrsta recentnih lemura, koje su podeljene u pet porodica u 15 rodova. genetički podaci ukazuju da je nedavno izumrli (subfosilni) lemuri bili usko vezani za današnje lemure, što dodaje tri porodice, osam rodova i 17 vrsta, koje mogu biti uključene u ukupni popis lemura. Nasuprot tome, drugi stručnjaci su ovo označili kao taksonomsku inflaciju, preferirajući umesto toga ukupno oko 50 vrsta.

Klasifikacija lemura u podred Strepsirrhini je podjednako kontroverzna, iako je većina stručnjaka slaže na istim filogenetskim stablom. U jednoj taksonomiji, infrared Lemuriformes sadrži sve žive strepsirine u dve superporodice: Lemuroidea, za sve lemure i Lorisoidea za lorisoide i galago). Alternativno, lorisoidi su ponekad smešteni u svoj infrared, Lorisiformes, odvojeno od lemura. U drugoj taksonomiji, koju je objavio Kolin Grovs, Hiromus je stavljen u svoj infrared, Chiromyiformes, dok je ostatak lemura bio klasifikovan u Lemuriformes, a lorisoidi su u Lorisiformes.

Iako generalno postoji saglsnost da aj-aj ima najviše baznih osobina grane lemura, odnos između ostale četiri porodice je manje jasan, jer su se razišle u uskom intervalu od 10 do 12 miliona godina kasnog eocena (pre oko 42 miliona godina) i u oligocenu (30 miliona godina). Sve studije stavljaju Cheirogaleidae i Lepilemuridae kao sestrinske grane (kladuse) za Indriidae i Lemuridae, iako neki tvrde da su se prvo razišli Cheirogaleidae i Lepilemuridae, dok drugi ukazuju na to da su se Indriidae i Lemuridae prvo izdvojili.

Uporedna taksonomska nomenklatura lemura i njihovih srodnika
2 Infrareda[2] 3 Infrareda[3] 4 Infrareda[13]
  • Red Primates
    • Podred Strepsirrhini
      • Infrared †Adapiformes
      • Infrared Lemuriformes
        • Superfamilija Lemuroidea
          • Familija, izumrli: Archaeolemuridae − Majmunski lemur
          • Familija Cheirogaleidae
          • Familija Daubentoniidae − Aj-aj
          • Familija Indriidae
          • Familija Lemuridae
          • Familija Lepilemuridae − Vižljasti lemur
          • Familija, Izumrli: Megaladapidae − Megadapis
          • Familija, Izumrli: Palaeopropithecidae lemur lenjivac
        • Superfamilija Lorisoidea
    • Podred Haplorrhini
  • Red Primates
    • Podred Strepsirrhini
      • Infrared, izumrli Adapiformes
      • Infrared Lemuriformes
        • Superfamilija Lemuroidea
          • Familija, izumrli: Archaeolemuridae
          • Familija Cheirogaleidae
          • Familija Daubentoniidae
          • Familija Indriidae
          • Familija Lemuridae
          • Familija Lepilemuridae
          • Familija, izumrli: Megaladapidae
          • Familija, izumrli: Palaeopropithecidae
      • Infrared Lorisiformes
    • Podred Haplorrhini
  • Red Primates
    • Podred Strepsirrhini
      • Infrared, izumrli: Adapiformes
      • Infrared Chiromyiformes − Aj-aj
      • Infrared Lemuriformes
        • Superfamilija Cheirogaleoidea
          • Familija Cheirogaleidae
        • Superfamilija Lemuroidea
          • Familija, izumrli: Archaeolemuridae
          • Familija Indriidae
          • Familija Lemuridae
          • Familija Lepilemuridae
          • Familija, izumrli: Megaladapidae
          • Familija, izumrli: Palaeopropithecidae
      • Infrared Lorisiformes
    • Podred Haplorrhini
Vižljasti lemur (malo telo, duge noge, smeđe krzno, velike oči i tanak dlakavi rep), Lepilemur sahamalazensis) je, kao posebna vrsta, identifikovan 2006.

Taksonomija lemura se značajno promenila od prve klasifikacije (Karl Line 1758. godine). Jedan od najvećih izazova je bio klasifikacija aj-aj, koja je bila tema rasprave do nedavno. Kada je Ričard Oven objavio anatomske studije 1866. godine, prirodnjaci, u početku, nisu bili sigurni da li je aj-aj (rod Daubentonia) bio primat, glodar ili torbar.[14][15][16] Međutim, položaj aj-aj u rodu Primates ostao je problematičan sve do nedavno. Na osnovu anatomije, istraživači su pronašli podršku za klasifikaciju roda Daubentonia kao specijaliziranog indriida, sestrinsku grupu svih Strepsirinea, a kao neodređeni takson unutar reda primata.[17] Molekulsko-genetički testovi su pokazali sa je porodica Daubentoniidae osnovna za sve Lemuriformes. Rusell Mitermejer, Kolin Grovs i saradnici, ignorisali su naslovljenu taksonomiju kategorija višeg nivoa, definisanjem lemura kao monofiletske grupe u kojoj su recentne familije, uključujući i Daubentoniidae.

Odnosi između lemurskih porodica su takođe pokazali kao problematični i tek prihvatljivo rešenje. Ovo pitanje komplikuje i činjenica da je nekoliko fosilnih paleogenskih fosila primata izvan Madagaskara, kao na primer Bugtilemur, klasifikovano kao lemuri. Druga oblast spoticanja je odnos između vižljastih lemura i izumrlih koala lemura (Megaladapidae). Ranije su grupisani u istoj porodici zbog sličnosti u strukturi zuba, ali rezultati molekulsko genetičkih istraživanja ukazuju da nisu usko povezani.

Rodovi

[уреди | уреди извор]

Vrste

[уреди | уреди извор]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Mada su monofiletski odnosi između lemura i lorizoida široko prihvaćeni, ime njihove klade nije. Termin „lemuriform” se ovde koristi jer je izveden iz popularne taksonomije koja grupiše zajedno klade primata sa zubnim češljom u jedan infrared a izmumrle, koji nemaju zubni češalj adapiforme u drugi, pri čemu su oba u podredu Strepsirrhini.[1][2] Međutim, jedna druga popularna alternativna taksonomija grupiše lorisoide u njihov sopstveni infrared, Lorisiformes.[3]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Szalay & Delson 1980, стр. 149.
  2. ^ а б Cartmill 2010, стр. 15.
  3. ^ а б Hartwig 2011, стр. 20–21.
  4. ^ lemuri
  5. ^ Napier J. R., Napier P. H, (1985): The natural history of the primates. The MIT Press, Cambridge, Mass. ISBN 978-0-262-14039-3.. ISBN 978-0-262-64033-6..
  6. ^ Lincoln R. J., Boxshall G. A. (1990): Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52130551-8. 
  7. ^ Mader S. S. (2000): Human biology. . New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-290584-7. . ISBN 978-0-07-117940-9..
  8. ^ Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost. . Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-2-1. .
  9. ^ Boaz N. T. (1999): Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, New Jersey. ISBN 978-0-13-080793-9..
  10. ^ Garbutt 2007, стр. 85–86.
  11. ^ Horvath et al. 2008, fig. 1.
  12. ^ Orlando et al. 2008, fig. 1.
  13. ^ Groves 2005.
  14. ^ Sterling & McCreless 2006, стр. 159–184.
  15. ^ Ankel-Simons 2007, стр. 48–161.
  16. ^ Garbutt 2007, стр. 205–207.
  17. ^ Yoder 2003, стр. 1242–1247.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Lemuriformes на Викимедијиној остави.
Vikivrste imaju više informacija o članku Lemuriformes.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lemuriformes&oldid=28603229”