Гориле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горила
Gorilla port lympne1.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Primates
породица: Hominidae
потпородица: Homininae
трибус: Gorillini
род: Gorilla
I. Geoffroy, 1852
Ареал распрострањења гориле
Ареал распрострањења гориле
Врсте

Gorilla gorilla
Gorilla beringei

Екологија таксона

Гориле су највећи од свих данашњих примата и насељавају прашуме Африке. Гориле су подељене у две врсте: на источне (Gorilla beringei) и западне (Gorilla gorilla) гориле. Њихова ДНК је у 97%-98% идентична човечијој[1][2] и после две врсте шимпанзе је најближа жива врста слична човеку.

Име[уреди]

1847. године, амерички доктор и мисионар Томас С. Севиџ (Thomas S. Savage) први је описао западну горилу (он ју је назвао Troglodytes gorilla) из добијених узорака у Либерији. Име је изведено од грчке речи Gorillai ("племе длакавих жена") које је описао истраживач Хано, картагиншки морепловац и могући посетилац области која је касније постала Сијера Леоне, око 480. године пре нове ере.[3]

Распрострањеност[уреди]

Гориле су становници тропских кишних шума у екваторијалном делу Африке. Западни низијски горила живи на подручју које се простире од југоистока Нигерије преко Екваторијалне Гвинеје и Габона до Републике Конго. Источни низијски горила настањује источни део Демократске Републике Конго. Брдске гориле живе на обронцима вулкана Вирунга и брдима Бвинди у граничном подручју између Уганде, Руанде, Заира и Демократске Републике Конга.

Физичке особине[уреди]

Одрасли мужјаци су висине од 165-175 cm и тежине од 140 до 200 kg. Одрасле женке су обично дупло мање од мужјака са сребрним леђима, тежећи просечно 100 kg и висине су до 140 cm. Забележено је у дивљини да је мужјак са сребрним леђима био висок преко 163 cm и тежак 225 kg. Неке гориле у зоолошким вртовима су достизале тежину и до 270 kg.[4]

Бременитост траје осам и по месеци. Женка рађа отприлике на сваких 3 до 4 година. Младунче се рађа тешко око 2 килограма. Млади остају с мајком 3-4 године. Женке са 10-12 година достижу полну зрелост (и раније у заточеништву), док мужјаци са 11-13 године. Животни век је између 30 и 50 година. Горила по имену Маса из Филаделфијског зоолошког врта је имала 54 година када је угинула - то је била најстарија од свих горила.[5]

Гориле су сваштоједи, чија се исхрана састоји од воћа, лишћа, младица грања и понекад инсеката који сачињавају само 1-2% њихове исхране.[6]

Скоро све гориле имају исту крвну групу (Б),[7] и као људи, имају индвидуалне отиске прстију.[8]

Понашање[уреди]

Мужјак
Женка гориле
Сексуални диморфизам лобање

Горила са сребрним леђима је одрасли мужјак, старији од 12 година, назван по особитом прамену сребрне длаке на својим леђима. Има велике очњаке који расту када горила достигне полну зрелост. Они су снажни, доминантни мужјаци и водећи у чопору. Чопор се обично састоји од 5 до 30 горила, међу којима он одлучује о свим одлукама, руководи чопором, решава све сукобе, проналази изворе хране и води бригу о безбедности групе.

Млађи мужјаци са око 11 година почињу да напуштају свој оригинални чопор, путујући сами, или са другим мужјацима око 2-5 година, док не буду довољно зрели да привуку женке и оснују сопствену групу, и наравно почну да се размножавају.

Ако буде изазван од стране млађег или уљеза гориле, мужјак са сребрним леђима ће почети да вришти, удара у своје груди, ломи грање, и коначно појуришаће у напад. Ако вођа угине или буде убијен, група ће се раздвојити и почети да тражи другог вођу који ће се старати о њима. Повремено, један мужјак може да преузме цео чопор под своју заштиту. Тада постоји шанса да ће нови мужјак убити све младунце мртвог мужјака.

Интелигенција[уреди]

Гориле су у веома блиском сродству са људима и сматра се да су високо интелигентне животиње. Неколицина горила у заточеништву, као Коко, научило је језик знакова.

Класификација[уреди]

Приматологисти настављају да врше истраживања о односима међу популацијама горила.[9] Доскора, разматране су само три врсте горила: западна низијска, источна низијска и брдска (планинска) горила. Али, данас, оне се деле у две врсте, у свакој најмање по две подврсте.

  • Род Gorilla
    • Западна горила (Gorilla gorilla)
    • Источна горила (Gorilla beringei)
      • планинска горила (Gorilla beringei beringei)
      • источна низијска горила (Gorilla beringei graueri)

Статус[уреди]

Обе врсте горила су угрожене и биле су предмет интензивне ловокрађе дуг период. Уништавање природног станишта и трговина месом су довеле до овога. Због вируса ебола, 2004. године, дошло је до нестанка популације од неколико стотина горила у Националном парку Одзали, у републици Конго.[10] Недавна студија је објавила да је овај вирус доскора убио више од 5.000 горила у централној Африци.

Занимљивости[уреди]

  • Две гориле никад немају исте носеве, штавише, научници често идентификују ова створења по облику отисака њихових носева.
  • Гориле стварају 15 распознатљивих звукова који имају својствена значења.

Референце[уреди]

  1. ^ This statistic ought to be taken lightly; by the same reasoning human DNA is around 40% identical to that of a potato or lettuce.
  2. ^ In a talk presented at the Annual Meeting of the American Anthropological Association on November 20, 1999, Jonathan Marks stated: "Humans, chimpanzees, and gorillas are within two percentage points of one another genetically." Jonathan Marks. „What It Really Means To Be 99% Chimpanzee“ Приступљено 10. 10. 2006.. 
  3. ^ Müller, C. (1855-61). Geographici Graeci Minores. стр. 1.1-14: text and trans. Ed, J. Blomqvist (1979). 
  4. ^ „Gorilla - The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition“. bartleby.com Приступљено 10. 10. 2006.. 
  5. ^ „Western Lowland Gorilla“. philadelphiazoo.org Приступљено 5. 10. 2006..  Massa died of an apparent stroke shortly after a celebrating his birthday with a special meal. [1]
  6. ^ „Looking at Ape Diets: Myths, Realities, and Rationalizations“. beyondveg.com Приступљено 3. 1. 2007.. 
  7. ^ „Blood Type Facts“. bloodbook.com Приступљено 10. 10. 2006.. 
  8. ^ „Santa Barbara Zoo - Western Lowland Gorilla“. santabarbarazoo.org Приступљено 10. 10. 2006.. 
  9. ^ Groves, Colin (2002). „A history of gorilla taxonomy“. Gorilla Biology: A Multidisciplinary Perspective, Andrea B. Taylor & Michele L. Goldsmith (editors) (Cambridge University Press): 15-34. 
  10. ^ „Gorillas infecting each other with Ebola“. NewScientist.com. 10. 7. 2006. Приступљено 10. 7. 2006.. 

Литература[уреди]

  • Müller, C. (1855-61). Geographici Graeci Minores. стр. 1.1-14: text and trans. Ed, J. Blomqvist (1979). 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гориле