Раши

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Rashi)

Раши
Раши на дрворезу из 16. века
Датум рођења(1040-02-22)22. фебруар 1040.
Место рођењаТроаФранцуска
Датум смрти13. јул 1105.(1105-07-13) (65 год.)
Место смртиТроаФранцуска
Занимањерабин

Шломо бен Јицак (исто Соломун бен Исак, хебр. רבי שלמה יצחקי; Троа, 22. фебруар 1040 - Троа, 13. јул 1105), са надимком Раши, био је рави и знаменит издавач и коментатор талмуда у средњем веку. Један од до данас најважнијих талмуд-коментара води се на његов рад.[1]

Раши, како је често назван по скраћеници рави Шломо бен Јицак, одрастао је у француском граду Троа где му се породица бавила виноградарством. Око 1055. отишао је у Немачку, у Мајнц и Вормс, и студирао у тамошњим талмуд-школама. 1065. вратио се у Троа и основао је талмуд-школу, коју је финансирао приходима из својих винограда. Његови унуци Рашбам и Рабену Там студирали су код њега и постали исто значајни коментатори талмуда.

У дотичној школи настали су коментари за тору и талмуд, данас сакупљени као Раши-коментари. Због њихове дословне егсегезе и данас су веома цењени и има их у скоро сваком талмуду. За њих створено је у 14. веку посебно писмо, Раши писмо.[2]

Име[уреди | уреди извор]

Рашијево презиме, Јицаки, потиче од имена његовог оца, Јицак. Акроним „Раши“ је скраћеница за рабина Шломо Јицакија, али се понекад маштовито проширује као рабин Шел Израел што значи „рабин Израела“, или као раабин Шијичих (Наш рабин, нека живи). Он се у хебрејским и арамејским текстовима може цитирати као (1) „Шломо, син рабина Јицака“, (2) „Шломо, Јицаков син“, (3) „Шломо Јицаки“, и безброј сличних деривата са великим поштовањем.[3]

У старијој литератури Раши се понекад назива Jarchi или Yarhi (ירחי), а његово скраћено име се тумачи као рабин Шломо Јархи. Под овим се подразумевало да се односи на хебрејско име Линел у Прованси, популарно изведено од окцитанског луна „месец“, на хебрејском ירח,[4] у којем се претпостављало да је Раши живео у неко време[5] или да је рођен, или одакле је требало да потичу његови преци.[6] Каснији хришћански писци Ричард Симон[7] и Јохан Кристоф Волф[8] тврдили су да су само хришћански научници Рашија називали Јархи, а да је овај епитет био непознат Јеврејима. Бернардо де Роси је, међутим, показао да хебрејски научници такође називају Рашија Јархи.[9] Године 1839, Леополд Зунц[10] је показао да је хебрејска употреба Јархија била погрешно пропагирање грешке од стране хришћанских писаца, уместо тога да тумаче скраћеницу како се данас разуме: рабин Шломо Јицаки. Еволуција овог појма је детаљно праћена.[11][12]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођење и рани живот[уреди | уреди извор]

Раши је био једино дете рођено у Троји, Шампањ, у северној Француској. Брат његове мајке био је Симеон бар Исак, рабин из Мајнца.[13][14] Симон је био ученик Гершома бен Јуде,[15] који је умро исте године. Са очеве стране, за Рашија се тврдило да је потомак 33. генерације Јоханана Хасандлара, који је био Гамалијелов потомак четврте генерације, који је наводно потицао из Давидове лозе.[16] У својим обимним списима, сам Раши уопште није изнео такву тврдњу. Главни рани рабински извор о његовом пореклу, Респонсум Бр. 29 од Соломона Лурије, такође не износи такву тврдњу.[17][18]

Легенде[уреди | уреди извор]

Његова слава га је касније учинила предметом многих легенди. Једна традиција тврди да су његови родитељи дуги низ година били без деце. Рашијев отац, Јицак, сиромашни винар, једном је пронашао драгоцени драгуљ и пришли су му нејевреји који су желели да га купе да би украсили свог идола. Јицак је пристао да отпутује са њима у њихову земљу, али је на путу бацио драгуљ у море. После га је посетио Глас Божији или пророк Илија, који му је рекао да ће бити награђен рођењем племенитог сина „који ће просветлити свет својим знањем Торе“.[19]

Друга легенда такође наводи да су се Рашини родитељи преселили у Вормс у Немачкој док је Рашина мајка била трудна. Док је ходала једном од уских улица у јеврејској четврти, била је повређена од стране две кочије које су је наилазиле. Окренула се и притиснула уза зид, који се отворио да је прими. Ова чудесна ниша је и данас видљива у зиду Вормсове синагоге.[20]

Јашијеве студије[уреди | уреди извор]

Рашијева синагога, Вормс

Према предању, Раши је први пут довео да учи Тору његов отац на дан Шавоута кад му је било пет година. Његов отац је био његов главни учитељ Торе до његове смрти док је Раши још био млад. Са 17 година се оженио и убрзо потом отишао да учи у јешиву рабина Јакова бен Јакара у Вормсу, враћајући се својој жени три пута годишње, за Дане страхопоштовања, Пасху и Шавуот. Када је рабин Јаков умро 1064. године, Раши је наставио да учи у Вормсу још годину дана у јешиви свог рођака, рабина Исака бен Елиезера Халевија, који је такође био главни рабин Вормса. Потом се преселио у Мајнц, где је учио код свог другог рођака, рабина Исака бен Јуде, рабинског поглавара Мајнца и једног од водећих мудраца регије Лорене која се простире на територији Француске и Немачке.

Рашијеви учитељи су били ученици рабина Гершома и рабина Елиезера Хагадола, водећих талмудиста претходне генерације. Од својих учитеља, Раши је упијао усмене традиције које се односе на Талмуд како су се преносиле вековима, као и разумевање Талмудске логике и облика аргументације. Раши је произвео сажете, изобилне белешке из онога што је научио у јешиви, укључивши тај материјал у своје коментаре. Такође је био под великим утицајем егзегетских принципа Менахема Кара.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Miller, Chaim (2013). „Rashi's Method of Biblical Commentary”. chabad.org. 
  2. ^ Miller, Chaim (2013). „Rashi's Method of Biblical Commentary”. chabad.org. 
  3. ^ HaCohen-Kerner, Yaakov; Schweitzer, Nadav; Mughaz, Dror (2011). „Automatically Identifying Citations in Hebrew-Aramaic Documents”. Cybernetics and Systems. 42 (3): 180—197. S2CID 40235689. doi:10.1080/01969722.2011.567893. „For example, the Pardes book written by Rabbi Shlomo Yitzhaki, known by the abbreviation Rashi, can be cited using the following patterns: (1) "Shlomo son of Rabbi Yitzhak", (2) "Shlomo son of Yitzhak", (3) "Shlomo Yitzhaki", (4) "In the name of Rashi who wrote in the Pardes 
  4. ^ Ockley, Simon (1707). History of the Present Jews Throughout the World. стр. 74. 
  5. ^ Abraham, Philip (1879). Curiosities of Judaism. By and for the author. стр. 2. 
  6. ^ The Literary Churchman. 1857. стр. 286. 
  7. ^ Simon, R. (1685). Histoire critique du Vieux Testament (на језику: француски). chez Reinier Leers. стр. 545. Приступљено 2015-08-01. 
  8. ^ Wolf, Johann Christoph (1715). „R. Schelomo ben Isaac”. Bibliotheca Hebræa (на језику: латински). 1. Hamburg & Leipzig. стр. 1057—1058. LCCN 01010257. 
  9. ^ Benedictinos. Congregación de Santo Mauro (Francia); Académie des inscriptions et belles-lettres (Francia); Treuttel et Wü rtz (Estrasburgo) (1824). Histoire littéraire de la France: Treizième siècle (на језику: француски). 16. Firmin Didot. стр. 337. Приступљено 2015-08-01. 
  10. ^ Israelitische Annalen (на језику: немачки). J.D. Sauerländer. 1839. стр. 328. Приступљено 2015-08-01. 
  11. ^ Mayer I. Gruber (10. 10. 2007). Rashi's Commentary on Psalms. Jewish Publication Society. стр. 1—. ISBN 978-0-8276-0872-6. 
  12. ^ John Kitto (1876). A Cyclopædia of Biblical Literature. Black. стр. 643–. 
  13. ^ „Index to Articles on Rabbinic Genealogy in Avotaynu: The International Review of Jewish Genealogy. Avotaynu. Приступљено 2008-06-11. 
  14. ^ Shabbat 85b: "And I found support on the foundation of Rabbi Simon the Elder, my mother's brother."
  15. ^ See Rashi's comments in Shabbat 85b.
  16. ^ „Rabbi Yehiel Ben Shlomo Heilprin - (Circa 5420-5506; 1660-1746)”. www.chabad.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-28. 
  17. ^ Hurwitz, Simon (1938). The Responsa of Solomon Luria (на језику: енглески). New York, New York. стр. 146–151. 
  18. ^ Einsiedler, David (1992). „Can We Prove Descent from King David?”. Avotaynu. VIII (3(Fall)): 29. Приступљено 2008-06-11. 
  19. ^ „Shiur 08 - Rashi, Tosfos, And The Development Of Ashkenazi Jewry - Rabbi Menachem Levine - TD19191”. torahdownloads.com. Приступљено 2018-12-17. 
  20. ^ Liber, Maurice. Rashi, Kessinger Publishing, 2004. pg. 18–19. ISBN 1-4191-4396-4
  21. ^ Grossman, Avraham (2000-11-12), „4. Menahem ben Helbo”, Hebrew Bible / Old Testament. I: From the Beginnings to the Middle Ages (Until 1300). Part 2: The Middle Ages, Hebrew Bible / Old Testament, Vandenhoeck & Ruprecht, Band 001, стр. 331—332, ISBN 978-3-525-53507-3, doi:10.13109/9783666535079.331, Приступљено 2020-06-17 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]