Sijan Kaan

Координате: 19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° З / 19.5; -87.75
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Sian Ka'an)
Sijan Kaan
Sian Ka'an
Map showing the location of Sijan Kaan
Map showing the location of Sijan Kaan
Lokacija u Meksiku
LokacijaTulum, Quintana Roo, Mexico
Koordinate19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° З / 19.5; -87.75
Površina2.797 km2 (1.080 sq mi)[1]
Osnovan1986
TipPrirodno dobro
Kriterijivii, x
Označen1987 (11th session)
Referenca br.410
Država potpisnicaMeksiko
RegionLatinska Amerika i Karibi
Označen27. 11. 2003.
Referenca br.1329[2]

Sijan Kaan (majanski za „Kolijevka neba”) je rezervat biosfere koji je osnovala neprofitna i nedržavna grupa za zaštitu životne sredine[3] u opštini Tulum,[4] u meksičkoj saveznoj državi Kintana Ro,[5][6][7] na istočnoj obali Jukatana, s ciljem zaštite njegove bioraznolikosti. Od 1986. godine je postao nacionalni park, a na Uneskov Spisak mesta svetske baštine u Americi je upisan odmah 1987. godine kao izuzetno bogato životno stanište velike bioraznolikosti.[8] Ovaj kompleksni hidrološki sistem tropskih šuma, mangrova i močvaraa ispresecanih koralnim grebenima obiluje pomorskom florom i faunom s više od 300 vrsta ptica koje žive zajedno s velikim brojem karakterističnih kopnenih kičmenjaka.[9]

Laguna Mujil

Estetika i lepota Sijan Kaana proizlaze iz relativno nenarušenog interfejsa mora i kopna duž dobro očuvane obale. Mozaik elemenata pejzaža je raznovrstan u oblicima, formama i bojama, i pruža intrigantne poglede i impresije. Značajni i retki prirodni fenomeni uključuju „kenote”, vodom ispunjene prirodne vrtače u kojima su smeštene specijalizovane zajednice života i „petenesi”, ostrva od stabla koja izranjaju iz močvare. Oba su povezana podzemnim slatkovodnim sistemima, koji zajedno formiraju dragoceno i krhko blago za buduće generacije.

Odlike[уреди | уреди извор]

Morske ptice u zalivu Boka
Turistički obilazak brodom

Sijan Kaan leži na delom potopljenoj krečnjačkoj dolini koja čini deo dugog koralnog grebena istočne obale Srednje Amerike, ulavnom nastalog toekom pleistocena. Ono je delom na kopnu, a delom u Karipskom moru, te pokriva površinu od oko 5,280 km², ograničenu koralnim grebenom koji je smešten oko 50 m istočno od obale, močvarama i polu-zimzelenom šumom na jugoistoku i uščima reka Četumal i Espiritu Santo na jugu. Severnu i severozapadnu granicu mu čine poljoprivredni posedi seoskih zadruga.

Na području Sijan Kaana nalaze se i brojne prirodne jame (cenotes), karakteristične za Jukatan i Floridsko poluostrvo. Geološki rasedi takođe presecaju rezervat u pravcu severoistok-jugozapad. Zbog toga je malo slatke vode na površini, jer se ona u ovom složenom hidrološkom kompleksu vrlo brzo filtrira kroz brojne plićake, rendzine i saskab (granulirni belkasti i lomljivi krečnjak), te na kraju nestaje u brojnim podzemnim kanalima. Zbog tvrdoće tla, vode rezervata su neobično bistre, a tlo je nepovoljno za poljoprivredu.

U nepopljavljenim područjima raste polu-zimzelena šuma s mnogo palmi, dok u popljavljenima područjima niska mangrova šuma čini pojedinačna „ostrva” (petenes) na delićima crne zemlje. Trava se može naći samo između mangrova, na severnim i južnim područjima niskog saliniteta. Pešćane dine se protežu 64 km u dužinu, gde je uzgoj uvedenog kokosa zamenio autohtoni mahagoni, crveni i beli kedar sa oko 60%.

Sveukupno u rezervatu obitava 550 kopnenih i 843 vodenih kičmenjaka. Od 103 vrste sisara, tu obitavaju velike mačke: jaguar, puma, ocelot, margaj (Leopardus wiedii) i jaguarundi (Puma yagouaroundi); te drugi sisari kao što su: srednjoamaerički tapir (Tapirus bairdii), karipski lamantin (Trichechus manatus), paukoliki majmun , majmun drekavac (Alouatta), kinkažu (Potos flavus), belorepi jelen (Odocoileus virginianus), belousni pekari (Tayassu pecari), pegava paka (Cuniculus paca), tajra i šareni mravojed (Tamandua tetradactyla), i dr.

Tu žive i brojne morske životinje, kao i veliki broj ptica selica, te 16 vrsta guštera i 42 vrste reptila i vodozemaca (uključujući četiri od šest srednjoameričkih vrsta kornjača, ali i poneki meksički i američki krokodil). Međutim, najveći je broj ptica kao što su: fregati (Fregata), vranci, ružičasta žličarka, ružičasti plamenac i žabiru čaplja (Ephippiorhynchus asiaticus).

Na ovom području nalaze se i 23 arheološka lokaliteta kulture Maja, od kojih je najpoznatiji Mujil (Čunjasče) koji je jedno od najstarijih naselja Maja na Jukatanu (350. pne.-1200). U njegovoj blizini, na severu rezervata, je nedavno otkriveno 24 km drevnih majanskih veštačkih kanala.[10]

Biološke vrste[уреди | уреди извор]

Ovaj spisak obuhvata deo vrsta koje žive u Sijan Kaanu:[11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sian Ka'an Core Zone Biosphere Reserve”. Приступљено 15. 6. 2018. 
  2. ^ „Sian Ka'an”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  3. ^ „Accreditation”. Yellowstone Wildlife Sanctuary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 2020-02-26. 
  4. ^ „Discuten por nuevo municipio”. Архивирано из оригинала 2008-10-09. г. Приступљено 2009-11-05. 
  5. ^ „Poder Legislativo del Estado de Quintana Roo” (PDF) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2011. г. 
  6. ^ „Controversia Constitucional: Estado de Quintana Roo Vs. Estado de Yucatán (3 de Mayo de 1997)”. Suprema Corte de Justicia de la Nacion. Архивирано из оригинала 24. 11. 2011. г. Приступљено 6. 4. 2011. 
  7. ^ „Campeche insiste en que Quintana Roo le invadió terreno”. Notisureste. Приступљено 6. 4. 2011. 
  8. ^ Rezervat biosfere Sian Ka’an Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012) - informacije Preuzeto 19. decembra 2011.
  9. ^ „Amigos de Sian Ka'an/Friends of Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2011. г. Приступљено 05. 04. 2019. 
  10. ^ „About Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  11. ^ „Sian Ka'an”. UNESCO. Приступљено 1. 1. 2015. 
  12. ^ Cortes-Ortíz, L.; Rosales-Meda, M.; Marsh, L.K.; Mittermeier, R.A. (2020). „Alouatta pigra”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T914A17926000. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T914A17926000.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  13. ^ а б в „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  14. ^ Gill, F.; Donsker, D.; Rasmussen, P., ур. (јануар 2023). „Parrots, cockatoos”. IOC World Bird List. v 13.1. Приступљено 18. 2. 2023. 
  15. ^ Chesser, R. T., S. M. Billerman, K. J. Burns, C. Cicero, J. L. Dunn, B. E. Hernández-Baños, R. A. Jiménez, A. W. Kratter, N. A. Mason, P. C. Rasmussen, J. V. Remsen, Jr., D. F. Stotz, and K. Winker. 2022. Check-list of North American Birds (online). American Ornithological Society. https://checklist.aou.org/taxa Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2020)
  16. ^ „Yellow-lored Parrot eBird Bar Chart”. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 1. 3. 2023. 
  17. ^ BirdLife International (2020). „Ardea herodias”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T181500967A181565357. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-3.RLTS.T181500967A181565357.en Слободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  18. ^ „Great White Heron”. fws.gov. U.S. Fish & Wildlife Service. Приступљено 6. 9. 2018. 
  19. ^ Sibley, David Allen (5. 11. 2007). „"Great White" Heron – not just a color morph”. Sibley Guides. Приступљено 6. 9. 2018. 
  20. ^ Cortes-Ortíz, L.; Solano-Rojas, D.; Rosales-Meda, M.; Williams-Guillén, K.; Méndez-Carvajal, P.; Marsh, L.K.; Canales-Espinosa, D.; Mittermeier, R.A. (2021). „Ateles geoffroyi”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T2279A191688782. doi:10.2305/IUCN.UK.2021-1.RLTS.T2279A191688782.en Слободан приступ. Приступљено 29. 11. 2021. 
  21. ^ Rosenberger, A.; Halenar, L.; Cooke, S.; Hartwig, W. (2008). „Morphology and evolution of the spider monkey, genus Ateles”. Ур.: Campbell, C. Spider MonkeysСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Cambridge University Press. стр. 19. ISBN 978-0-521-86750-4. 
  22. ^ Rainwater, T.R.; Platt, S.G.; Charruau, P.; Balaguera-Reina, S.A.; Sigler, L.; Cedeño-Vázquez, J.R.; Thorbjarnarson, J.B. (2022). „Crocodylus acutus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T5659A212805700. doi:10.2305/IUCN.UK.2022-1.RLTS.T5659A212805700.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  23. ^ а б Rio, Jonathan P.; Mannion, Philip D. (6. 9. 2021). „Phylogenetic analysis of a new morphological dataset elucidates the evolutionary history of Crocodylia and resolves the long-standing gharial problem”. PeerJ. 9: e12094. doi:10.7717/peerj.12094 Слободан приступ. 
  24. ^ Cedeño-Vázquez, J.R.; Platt, S.G.; Thorbjarnarson, J.; et al. (IUCN Crocodile Specialist Group) (2012). „Crocodylus moreletii”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012: e.T5663A3045579. doi:10.2305/IUCN.UK.2012.RLTS.T5663A3045579.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  25. ^ Pasachnik, S. (2015). „Ctenosaura similis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T174480A73611567. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-1.RLTS.T174480A73611567.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  26. ^ „Appendices | CITES”. Cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  27. ^ Malfatti, Mark (2007). „A look at the genus Ctenosaura: meet the world's fastest lizard and its kin”. Reptiles Magazine. 15 (11): 64—73. 
  28. ^ Hollingsworth, Bradford D. (2004). The Evolution of Iguanas: An Overview and a Checklist of Species. Iguanas: Biology and Conservation. University of California Press. стр. 34–35. ISBN 978-0-520-23854-1. 
  29. ^ Emmons, L. (2016). „Cuniculus paca”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T699A22197347. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T699A22197347.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  30. ^ Nations, Food Agriculture Organization of the United (1995). Domestication and Husbandry of the Paca (Agouti Paca). ISBN 9789251036402. 
  31. ^ Fauna y flora de la cuenca media del Río Lebrija en Rionegro, Santander - Humboldt Institute

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Sijan Kaan на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sijan_Kaan&oldid=27689350”