Uria
| Uria Временски распон: Касни Миоцен до данас
| |
|---|---|
| |
| Танкокљуна њорка Дебелокљуна њорка | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Charadriiformes |
| Породица: | Alcidae |
| Род: | Uria (Brisson M.J.) 1760 |
| Типска врста | |
| Colymbus aalge (Pontoppidan E.) 1763
| |
| Врсте | |
| |
Uria је род морских птица из породице њорки познатих у Европи као guillemot, у већем делу Северне Америке као murres, а на Њуфаундленду и Лабрадору као turr. То су птице средње величине са углавном смеђим или црним перјем током сезоне гнежђења. Гнезде се на обалама северног Атлантика и Тихог океана.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Род Uria увео је француски зоолог Матурин Жак Брисон 1760. године, а врсту танкокљуна њорка (Uria aalge) је назвао типском врстом.[1][2] Име рода потиче из старогрчког језика ouria, водена птица поменута од стране Athenaeus.[3] Енглески назив "guillemot" је од француске речи guillemot вероватно настале од Guillaume, "William".[4] "Murre" је непознатог порекла, али може да имитира оглашавање врсте црна њорка (Cepphus grylle).[5]
Uria њорке су рођаци врста оштрокљуна њорка (Alca torda), мала њорка (Alle alle) и изумрла врста велика њорка (Pinguinus impennis) и заједно чине племе Alcini. Упркос сличним британским уобичајеним именима, они нису толико блиско повезани са родом Cepphus, који се налази у племену Cepphini.
Врсте
[уреди | уреди извор]Род Uria се састоји од 2 врсте:[6]

| Фотографија | Научно име | Име | Распрострањеност | Подврсте | Статус |
|---|---|---|---|---|---|
| Uria lomvia (Linnaeus K.F.) 1758 |
Дебелокљуна њорка | Северни Пацифик, Јапан, источна Русија, Аљаска, Калифорнија, Британска Колумбија, Канада, Гренланд | Uria lomvia lomvia (Linnaeus K.F.) 1758 Uria lomvia eleonorae Uria lomvia heckeri Uria lomvia arra |
Најмање угрожени таксон | |
| Uria aalge (Pontoppidan E.) 1763 |
Танкокљуна њорка | Северни Пацифик, Јапан, источна Русија, Аљаска, Калифорнија, Британска Колумбија, Канада, Гренланд, Исланд, северна Ирска и Британија, јужна Норвешка, Нова Енглеска | Uria aalge aalge (Pontoppidan E.) 1763 Uria aalge hyperborea Uria aalge albionis Uria aalge inornata Uria aalge californica |
Најмање угрожени таксон |
Фосили
[уреди | уреди извор]Преисторијске Uria врсте су:
- Uria bordkorbi (Howard H.) 1981 (Формација Монтереј или Формација Сискок, касни миоцен Ломпок, Калифорнија, САД)
- Uria affinis (Marsh O.C.) 1870 (Касни плеистоцен, источни САД) - вероватно подврста врсте дебелокљуна њорка (Uria lomvia)
- Uria paleohesperis (Howard H.) 1982 (Касни миоцен, западни САД)
- Uria onoi (Watanabe M.) 2016 (средњи касни плеистоцен, Јапан)
Uria brodkorbi is notable insofar as it is the only known occurrence of the Alcini tribe in the temperate to subtropical Pacific, except for the very fringe of the range of U. aalge. It suggests that the Uria species, which are the sister taxon to all the other Alcini, and like them are usually believed to have evolved in the Atlantic, may have evolved in the Caribbean or possibly close to the Isthmus of Panama. The modern Pacific distribution would then be part of a later arctic expansion, whereas most other auk lineages form clades with a continuous range in the Pacific, from arctic to subtropical waters.
Опис
[уреди | уреди извор]Ове птице се гнезде у великим колонијама на приобалним литицама, полажући појединачна издужена конична јаја директно на избочине литица. Зими се селе на југ како би се задржали у водама без леда.
Роне тражећи храну са површине, пливајући под водом и спадајући међу најдубље рониоце од свих птица, користећи своја здепаста крила да рутински роне на више од 100 метара, и хране се рибом и раковима, такође и неким мекушцима, инсектима и биљним материјалом.[7]
Одрасле птице су црне или смеђе на глави, врату, леђима и крилима са белим доњим делом тела. Кљун је дуг и шиљат. Имају мали заобљени црни реп. Доњи део лица постаје бео зими.
Лет је снажан и директан, а ове врсте имају брзе замахе крила због кратких крила.
Uria производе разноврсно грубо кикотање у колонијама за размножавање, али су тихи на мору.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: француски и латински). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 52, Vol. 6, p. 70.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 352.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 396. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ „Guillemot”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Murre”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Noddies, gulls, terns, auks”. World Bird List Version 9.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 24. 6. 2019.
- ^ National Geographic Society. „Thick-Billed Murres, Thick-Billed Murre Pictures, Thick-Billed Murre Facts - National Geographic”. Архивирано из оригинала 21. 1. 2010. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
